У Србији је у току нова пропагандна офанзива коју власти спроводе као би задовољили апететите Глобалистана, чија агенда налаже уништење последње линије одбране Срба и Србије – самоодрживе пољопривреде, која једино може гарантовати производњу здравствено безбедне хране и очување здравља људи.

 

На помолу су нове измене закона који би ускоро требало да се нађу пред усвајањем у Скупштини. Пропагандна мантра којом се Србија угурава у процес самоуниптења је следећа:

– Србија неће моћи да закључи поглавље 30. у преговорима са Унијом, уколико нема закон о промету ГМО;

– доношење овог акта услов је и за наш улазак у Светску трговинску организацију;

– ако не уђемо у СТО не можемо ни у ЕУ.

Јасно је да грађанима ни једне државе на свету није у интересу да приступи овако уређеним заједницама и организацијама Глобалистана, но марионетама Светске владе у лику политичара и државника свакако јесте. За ту улогу су припремани и инсталирани на места која заузимају.

У Србији је у циљу наметања „Франкенштајн хране“ покренут ланчани низ пропагандих операција: „научни“ скуп у САНУ, наступи министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, Драгана Гламочића у медијима, па чак и невероватно болесна маркетиншка операција која ће се одвијати у знаку слогана „Да знам шта једем“ у којој ће свим силама настојати да нас убеде да ћемо тек након либерализације промета „семена уништења“, бити од њега безбедни.

Но, упркос свеопштој десентизацији према бешчашћу које нас је окружило са свих страна, попут атомске бомбе је, иоле упућенијима у ову проблематику, одјекнула изјава минстра за пољопривреду, шумарство и водопривреду, Драгана Гламочића, којом је, ни мање ни више, неопходност озакоњења сопствене пропасти назавао „националним интересом“.

Подсетимо се како је министар, проф. др. Драган Гламочић, у изјави за РТС (18. окт. 2013) рационализовао ову своју тезу:

1. Либерализација у вези са ГМ храном је од националног интереса за Србију, о чему ће Влада заузети став;

2. Страх од генетски модификоване хране није оправдан, јер не постоје научни докази о њеној штетности;

3. Садашњи српски прописи, који забрањују узгајање и промет ГМО, нису у складу са прописима ЕУ, Светске трговинске организације и Картагена споразумом о биолошкој сигурности, и да је у интересу потрошача да се промет те хране и законодавство у Србији уреди;

4. Потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности;

5. Прописи треба да омогуће да потрошачи сами одлуче да ли ће купити ГМО и истиче да у садашњим прописима има пропуста који доводе до злоупотребе;

6. Увођење генетски модификоване хране у слободну продају и производњу није услов за улазак у Европску унију, али јесте за приступање Светској трговинској организацији. То пише и у извештају Европске комисије која због тога захтева од Србије да што пре промени законе о генетски модификованој храни.

Аналогну овим тврдњама можемо потражити у нацистичким обраћањима логорској популацији пред одлазак на купање циклоном Б, који је производила моћна хемисјка корпорација ИГ Фарбен (Interessen-Gemeinschaft Farbenindustrie AG), Након рата компаније ИГ Фарбен и Бајер почеле да Циклон Б продају у разблаженој форми као пестицид. Монсанто им се придружио 1967. године.

О овој аналогији, у медијима нисмо чули ни једну реч и било би доиста незгодно да народ буде упознат са историјатом биотехнолошких корпорација у време када се њихов упад у Србију представља као национални интерес. Но за разлику од глобалистанских медија и народа, са овом историјом и преспективама живота у контексту исхране и узгоја ГМ производима, веома је добро упознат наш министар који је док је био „само“ професор на новосадском пољопривредном факултету у двоброју (3–4) часописа „Савремена пољопривреда“, Нови Сад, 2006.године објавио научни рад управо на тему која је од горуће важности (у коауторству са проф, Др Радомиром Јовановићем, и проф. Др Миодрагом Димитријевићем).

Суочени са изјавом минстра Галмочића да је либерализација ГМО од националног значаја за Србију, сматрамо да читаоци Печата и грађани Србије треба да буду упознати са закључцима које је научник Гламочић презентовао у оквиру овог рада објављеног под насловом:

ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНЕ БИЉКЕ У ИСХРАНИ ЖИВОТИЊА: ДА ИЛИ НЕ?

Идемо редом.
У поглављу под насловом: „ЗНАЧАЈ ГМО У ИСХРАНИ ДОМАЋИХ ЖИВОТИЊА“ можемо прочитати да „Генетски модификовани усеви не пружају користи фармерима нити корисницима. Уместо тога, утврђени су многи проблеми, као што су повећана употреба хербицида, неједнаке перформансе и лоша економска добит за фармере. Поред тога, јачање корпоративног монопола на храни, има за последицу осиромашење породичних фарми широм света и спречавање важних промена у правцу самоодрживе пољопривреде, која једино може гарантовати добијање здравствено безбедне хране и здравља људи широм света“.

Под насловом: „РЕЗИСТЕНТНОСТ НА АНТИБИОТИКЕ ПРИ КОРИШЋЕЊУ ГМ БИЉАКА“, професор Гламочић закључује да „Неке од генетски модификованих биљака садрже гене који чине антибиотике неефикасним… Ови на антибиотике резистентни гени могу бити апсорбовани од стране патогених бактерија у цревима домаћих животиња, тако да је након тога употреба антибиотика неефикасна“.

И, како то научна методологија налаже, ова теза је поткрепљена прктичним и поучним примерима.

Министар за пољопривреду Републике Србије неко је ко је као научник заступао став да треба увести мораторијум на увоз ГМ кукуруза и био потпуно свестан да научни докази упућују на контаминацију природне средине услед употребе ГМО-а.

Гламочић је у Раду истакао и да тврдње произвођача генетски модификованих усева да је трансфер гена немогућ, нису научно засноване.

Професор Гламочић у овом раду упозорава научну и стручну јавност на „повећање алергија и анафилаксија у људи и домаћих животиња, који конзумирају генетски модификовану храну“ и том приликом наводи резултате неколико научних студија које су показале да алергијске реакције у појединим случајевима могу бити фаталне као и да је забележен пораст алергијских реакција за 50% након почетка коришћења ГМ соје у Британији, Ирској и САД.

Због свега напред изнетог, како даље стоји у овом раду, Британска Медицинска Асоцијација (БМА) је у мају 1999. године упутила отворени позив за забрану даљег ширења генетски модификованих усева и хране произведене од ових док је угледни британски научник Сер Вилијам Ашер (Ser William Asscher) председник управног одбора за науку и образовање Британске медицинске асоцијације, отворено назвао ГМО „Франкенштајн храном“ и позвао на отворени мораторијум за комерцијално сејање ГМ усева и забрану ослобађања ГМО у спољашњу средину. Том приликом Ser William је рекао: „Чим ГМ дух изађе из боце, утицај на спољашњу околину ће вероватно бити неповратан“!.

Закључак који је Гламочић извео на крају своје студије представља и одговор постављен у наслову Рада: „ГЕНЕТИЧКИ МОДИФИКОВАНЕ БИЉКЕ У ИСХРАНИ ЖИВОТИЊА: ДА ИЛИ НЕ? – Мишљење Ser Williamа, каже проф. Гламочић, може бити права порука за наш будући однос у погледу коришћења ГМ усевима

Дакле одговор је НЕ.

Резимирајмо сада кратко, научне увиде доктора Гламочића презентоване у научном раду на основу којег је закључио да ГМ производима треба рећи не:

1. Генетски модификовани усеви не пружају користи фармерима нити корисницима. Уместо тога повећава се употреба хербицида, и драстично умањује економска добит за фармере.
2. Долази до јачања корпоративног монопола на храну што има за последицу осиромашење породичних фарми широм света чиме се укида могућност самоодрживе пољопривреде земаља које пристану на увођење ГМО-а што даље води драстичном угрожавању здравствене безбедности хране и здравља људи широм света.

3. Алергијске реакције се драстично повећавају употребом ГМ хране у размери која може бити смртоносна.

4. Утицај ГМО-а на спољашњу средину ће бити неповратан због чега се треба залагати за МОРАТОРИЈУМ НА КОМЕРЦИЈАЛНО ГАЈЕЊЕ ГМ УСЕВА И ЗАБРАНУ ОСЛОБАЂАЊА ГМО У СПОЉАШЊУ СРЕДИНУ.

Уколико сада упоредимо закључке професора Гламочића презентоване у цитираном и анализираном научном раду са изјавом коју је недавно дао РТС-у, у којој је подвукао да је либерализација у вези са ГМ храном од националног интереса за Србију, по правилима дедуктивног закључивања долазимо до следећих логичких судова по којима је од националног интереса за Србију да:

1. дође до тровања и разбољевања становништва Србије услед повећане употребе хербицида;
2. сељаци економски пропадну;

3. Монсанто, Дупонт, Пионир, Синђента и остале биотехнолошке корпорације добију монопол над пољопривредном производњом чиме ће се: а) угрозити здравствена безбедност хране и становништва; б) драстично повећати алергијске реакције људи у размери која може бити смртоносна; ц) трајно уништити животна средина Србије.

Гледаоци лоботомистичких медија у Србији никада неће бити у прилици да се упознају са научно релевантним доказима приказаним у студији професора Гламочића тако да труст мозгова који је осмислио протоколе тровања грађана Србије Франкенштајн храном нема разлога за забринутост, баш као ни грађани за страх, јер зашто се мучити и замарати провером аргумената када имате министра чија је глобална политичка припадност заштићена непробојним зидом медијских глобалитаристичких тврђава. И тако… на срећу љубитеља серија, спортских преноса, риалитија и осталих просветљујућих програмских садржаја, дириговани, лажљиви, корпоративни и кооптирани медији неће дозволити да се њихови овисници смарају размишљањима о животу у паклу који нас чека након што се ови „национални интереси“ реализују. Као што неће никада од министра Гламочића затражити одговор на питања: „Због чега сте тако драстично променили суд о (не)безбедности ГМ хране по живот људи и животне средине? Да ли су ваши некадашњи научни ставови били теоријски и практично неутемељени пре седам година и шта се догодило са научним студијама на основу којих сте се у свом научном раду из 2006.године залагали за „отворени мораторијум за комерцијално сејање ГМ усева и забрану ослобађања ГМО у спољашњу средину“.

Одговори на ова питања, кључеви су, међутим, за разумевање праксеологије Глобалистана која је инспирацију за своју визију оргнизације добрим делом црпела из језуитске доктрине, чију је филозофију уобличио њен утемељитељ Ингнацијо Лојола.

Драган Гламочић – савремени јањичар

Међу подацима објављеним на сајту Министарства за пољопривреду, шумарство и водопривреду, за разумевање стручног и научног заокрета који је демонстрирао министар Драган Гламочић у једном, без икаквог претеривања, одиста монструозном облику, битна су два: (1) провео је годину дана на студијском боравку на The Ohio State University и (2) члан је Америчких удружења за науку у сточарству и млекарству. И Универзитет у Охају и Америчка удружења чији је члан министар Гламочић, стални су чланови Већа за науку и технологију у пољопривреди (Council for Agricultural Science and Technology – CAST). Међу компанијама које сарађују са овим Већем су и (замислите) Monsanto, Syngenta Crop Protection, Bayer CropScience, DuPont Pioneer, Coca-Cola, , Inc…

Министар Гламочић је још један веома важан играч у тиму савремених јањичара којима је крајем августа реконструисана Вучићева влада. Нимало случајно, будући да је по агенди глобалиста на ред дошло губљење суверенитета Србије над храном и водом. Његово постављање на ово место резултат је примене једног од најважнијих механизама којима „елита“ Глобалистана преузима власт у земљама које треба угурати у за њих предвиђено место у Новом светском поретку, о чему је детаљно писао професор са унивирзетите Џорџтаун, Керол Квигли у својој књизи „Трагедија и нада“ (1966). Наиме, једну од најважнијихх карика у ланцу успеха глобалиста представља привлачење и стипендирање најбољих студената из читавог света. Студијски и студентски програми, имали су (и имају) за циљ стварање интернационалног труста мозгова: програмирање нових генерација које у одређеном тренутку преузмају контролу над владиним, корпоративним и медијским системима у одређеним земљама. Неки од њих задужени су да буду „спавачи“ и низ година проводе глумећи узорне, часне, интерсима заједнице и хуманитету одане научнике, да би у одређеном тренутку заузели место за које су пропремани и отворили простор за реализацију глобалитаристичких циљева по правилу супротстављених земљи и људима који у њој живе.

Светска трговинска организација такође нема алтернативу када су у питању ГМ национални интереси Србије

Како можемо да видимо, не само да „цивилизована“ ЕУ нема алтернативу већ је нема ни безнадежна, мрачна будућност за грађане Србије, коју неумитно отвара чланство у Светској трговинској организацији (СТО). Разумљиво, будући да СТО ставља приоритет трговине изнад здравља и безбедоности земље те да су читава регулатива, директиве, прописи, казне, на којима се заснива рад СТО (а са којима свака земља мора ХАРМОНИЗОВАТИ своје законе) написани по нацртима водећих компанија САД за агробизнис, каква је највећи светски поседник ГМО семена, Монсанто.

СТО заступа интересе банака, корпорација и најбогатијих држава и својим законским актима и директивама обезбеђује предају свих ресурса којима једна земља располаже, одузимајући људима право на здраву животну средину, храну и воду (која по дефиницији СТО постаје људска потреба а не право – дакле претвара се у робу).

Подсетимо наше читаоце и на чињеницу да је Светска трговинска организација прихватила Кодекс алиментаријус одмах по свом оснивању, 1994. и да она заправо представља дугачку батину којом се земље стављају у позицију да не могу да избегну примену смерница и упутстава које прописује Кодекс алиментаријус под императивима „харомонизације“ и невидљивог наметања суптилно написаних, смртоносних стандарда које „препоручује“ Кодекс.

И, разуме се: предуслов да Србија уђе у СТО, чија је регулатива подређена интересима Монсанта и других биотехнолошких мега корпорација, је да дозволи увоз генетски модификоване хране, након чега следи реализација свих националних интереса које је у форми закључака садржао научни рад министра Гламочића из 2006: предаја свих природних ресурса глобалистима, банкрот пољопривредних произвођача који ће изгубити земљу због дугова насталих у условима неравноправне конкуренције са јефтином генетски модификованом храном из увоза, разбољевања и тровања народа услед повећање употребе хербицида и ГМ хране.

Бермудски троугао: наука, профит, моћ

Целокупна историја комерцијализације патентираног Монсантовог семена кукуруза, соје, памука и осталих многобројних усева, још од времена када је први пут засејано у САД 1992.године, испуњена је подмићивањима владиних службеника, корумпирањем научника, притиском званичника Стејт Департмента на ЕУ и остале земље, обмањивачким рекламним кампањама којима већ две деценије пуне људима главе да је ГМ храна безопасна и да су ГМ усеви и хербициди „далеко више пријатељски према околини“ од нормалних усева.

И када министар Гламочић каже да нема научних доказа о штетности ГМ хране, он не само да противуречи сопственим научним увидима које је изнео у раду који смо представили читаоцима Печата, већ показује тотално одсуство моралних скрупула и неспорну спремност да живот и здравље људи у Србији жртвује интересима корпорација и глобалиста.

Министар Гламочић, веома добро зна шта чини.

Научници из бројних држава и научних тимова утврдили су опасност по здравље и живот оних који се хране ГМ храном: промене на унутрашњим органима, јетри, бубрезима, панкреасу, пробавном тракту, нарушавање репродуктивних функција, стерилитет, смањење мозга, туморе, смрт.

Тим италијанских научника предвођен М. Малтестовом, немачки научник У. Дофлер, енглески истраживачи С. Ивен и А. Пуштај, руски научници А. Г. Маљигин и И. В. Јермакова као и М. А. Конвалова и В. А. Блинов, показали су да генетички модификована храна ни најмање није безбедна већ да озбиљно нарушава здравље људи, животиња и доводи у опасност природни поредак на планети. Као научна термонуклеарна бомба, одјекнули су крајем прошле године резултати прве дугорочне студије о ефектима исхране ГМ семеном на свету коју је урадио тим научника са француског универзитета Каен (Caen) предвођен професором Жилом-Ериком Сералинијем, објављена септембра 2012.године у угледном часопису Food and Chemical Toxicology. Ова студија је показала да Монсантов кукуруз NK603, као и најкоришћенији хербицид на свету – Раундап (чија је употреба комерцијализована у ЕУ), коришћени независно или здружено, изазивају туморе, поремећаје имуног система, хормона и читав низ других поремећаја који доводе до преране смрти пацова храњених „франкенштајн храном“.

Ова студија је показала и да „научна“ контрола ГМО бизниса, не представља ништа друго до давање дозволе за све што Монсанто и друге ГМО компаније желе да протуре на тржишту као и показујући каква је природа спреге између Монсанта и ГМО агрохемијског картела, комесара ЕУ, и научника ЕФСА-е, главних медија и неколико чланова влада чланица ЕУ.

И, каквим ће то онда мерама биолошке сигурности бити заштићени грађани Србије? у шта нас уверава човек који је спреман да одустане од својих научних увида, здравља људи и животне средине Србије, зарад интереса великог бизниса.

У току је промена чак четири закона који ће обезбедити да све што је природно и божије буде у Србији замењено демонским модификацијама

Како за Печат коментарише Мирослав Живковић, координатор кампање За Србију, земљу без ГМО покрета Двери, поред постојећег рестриктивног Закона о генетички модификованим организмима („Службени гласник РС“, бр. 41/09), који треба изменити како би смртоносна храна продрла у Србију, промењени су и Закон о признавању сорти пољопривредног биља („Службени гласник РС“, бр. 30/10), који омогућава признавање сорти генетички модификованог биља. Закон о репродуктивном материјалу шумског дрвећа („Службени гласник РС“, бр. 135/04 и 8/05) дозвољава да се у регистар уписује и у промет ставља репродуктивни материјал генетички модификованих организама. Припремљен је и Нацрт предлога Закона о генетички модификованим организмима који широм отвара врата наше земље за ГМО. Нацрт закона о семену и садном материјалу пољопривредног и украсног биља регулише између осталог и производњу, дораду, промет, увоз и утврђивање квалитета генетички модификованог семена и садног материјала пољопривредног и украсног биља.

Министар се не зауставља

Политичари у Србији тврде да живе за будућност. Могуће је, само не знамо чију и да ли ће грађани Србије и њихови потомци уживати у тим благодетима или се визија будућности какву негују теледириговани намештеници Светске владе, поклапа са далекосежном изјавом Ненада Прокића, некадашњег високог функционера странке Чедомира Јовановића, који је још на оснивачкој скупштини те странке обзанио да ће „Србија постати модерна држава са Србима или без њих“.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије, проф. др Драган Гламочић, по свему судећи, пуном паром ради на реализацији ове друге могућности. Тако је прошлог месеца (30.09. 2013.), а да то није обзанио на РТС-у, формирао Стручну радну групу за израду Нацрта Закона о изменама и допунама Закона о средствима за заштиту биља. Каква нас будућност чека након измене и допуне овог закона можемо да претпоставимо, будући да у његовој изради (директно) учествује и представник једне од најмоћнијих био тех. корпорација на свету -Синђенте:: др Мирослав Ивановић, менаџер за регистрације Syngenta-Agro, Београд, као представник SECPA удружења иностраних произвођача средстава за заштиту биља. Гротеска? Перверзија? Фарса? Сукоб интереса? Ма какви. Зар није министар Гламочић дефинисао националне интересе саобразно интересима корпорација и глобалистанских предатора и у духу Прокићеве максиме која је очигледно постала принцип законодавства у Србији.

Замолили смо и проф. др. Миладина Шеварлића да за Печат прокоментарише изјаве министра Гламочића које се односе на либерализацију ГМ„семена уништења“ у Србији.

1. Које ће „националне“ интересе Србије унапредити либерализација закона о ГМО?

Основни задатак сваке владе јесте заштита националних интереса. А најбитнији део националних интереса јесте одрживост прехрамбене безбедности на основу сопствених ресурса: расположиво земљиште, вода, клима, семе, саднице и сточни подмладак, …

Све државе које су своју пољопривреду препустиле ГМ компанијама доживеле су еколошку, демографску и економску девастацију.

Уколико Влада Републике Србије не сачува независност наше пољопривреде, моћне ГМ компаније ће врло брзо уништити и последњи елеменат националне сигурности и прехрамбене и социјалне одрживости нашег становништва.

Најзад, како се то штите национални интересе под притиском ГМ компанија?

2. Гламочић каже да садашњи српски прописи, који забрањују узгајање и промет ГМО, нису у складу са прописима ЕУ, Светске трговинске организације и Картагена споразумом о биолошкој сигурности, и да је у интересу потрошача да се промет те хране и законодавство у Србији уреди.
Шта ће по вашем мишљењу ова хармонизација прописа са наднационалним супер структурама а посебно са СТО донети Србији?

Директна годишња штета у пољопривреди, уколико Влада Србија промени Закон о ГМО из 2009. године у корист ГМ компанија, биће око 500 милона евра, што је двоструко више од годишњег аграрног буџета. Ако томе додамо и индиректне штете по основу уништавања домаће индустрије семена и садног материјала и губитка позиција на домаћем и иностраном тржишту, као и негативан имиџ да су и производи из конвенционалне пољопривреде из земље у којој се гаје ГМО, укупна штета ће бити још већа.

Промена Закона о ГМО ће условити повећање увоза и смањење извоза пољопривредно-прехрамбених производа и врло брзо негативан спољнотрговински биланс у сектору агропривреде Србије, као и трајну зависност „да нас туђа рука храни“ и да нам удељивање оброка зависи од наше послушности за све захтеве које ће нам постављати у наредном периоду.

3. Да ли верујете да, како је то формулисао министар Гламочић, „потрошачи не треба да брину уколико дође до либерализације ГМО, јер ће ти производи бити видно декларисани, а проћи ће и ригорозне мере контроле биолошке сигурности“?
Србија нема ни грађевински изграђену а камоли акредитовану националну лабораторију, па тиме ни елементарне услове да гарантује сигурност пољопривредно-прехрамбених производа. Зар афера са афлатоксином и слање узорака на контролу у иностране лабораторије није очигледан доказ наше небезбедности.

Уосталом, зашто ресорни државни органи до сада нису и сада не спроводе „ригорозне мере контроле сигурности хране“? За такву контролу није потребно мењати Закон о ГМО. Као ни за уништавање ГМ соје на више хиљада хектара у Србији!

4. Како би прокоментарисали изјаву Гламочића да је производња органске хране потенцијал Србије, да ће Министарство „бацити акценат“ на производњу органске хране, да би се она развила, а производи пласирали на тржиште ЕУ?

Као „хладну облогу“ за буру незадовољства јавности поводом његове изјаве да су ГМО здравствено и еколошки безбедни, иако му је, као и највећем делу стручне јавности врло добро познато да постоје бројна истраживања која доказују штетност узгоја и коришћења ГМО.
Препоручио бих овом приликом министрима Гламочићу и Љајићу, свим члановима Владе и посланицима Народне скупштине Србије да пре било каквог изјашњавања o ГМО пажљиво прочитају Извештај УНКТАД за 2013 годину под насловом „Пробудите се пре него што буде касно – …“ (Wake up before it is too late – make agriculture truly susainable now for food security in a changing climate).

Порука Жила Ерика Сералинија српском народу:

(Студија тима научника са француског универзитета Каен (Caen) предвођеног професором Жилом-Ериком Сералинијем, објављена септембра 2012.године у угледном часопису Food and Chemical Toxicology, својим шокантним показатељима о смртоносним ефектима Монсантовог кукуруза NK603 и Монсантовог хербицида Раундап, показала је праву природу преузимања пољопривредне производње од стране кругова који теже да постану власници планете и они који ће контролисати порекло и токове живота на њој)

Мислим да ће најбогатије земље сутрашњице бити оне земље које развијају квалитетне производе, без примеса ГМО, пестицида, хербицида и сличних загађивача. Мислим да ће корист коју ћете имати од здравља својих грађана бити немерљива, док са друге стране јести храну по мерилима СТО значи бити роб болестима које овакви производи изазивају у нашим телима. Ми смо доказали да се животни век људи скраћује у САД и да је то скраћење у директној корелацији са увођењем ГМО. И, ко би, при здравој памети стао иза биљке која је „довољно различита да би била патентирана“ али не и довољно различита да би била етикетирана на производима за људску исхрану, тако да су људи онемогућени да знају да ли једу ГМ храну или не. То је људе претворило у заморце. Овај притисак који ви трпите има за циљ да натера вашу државу да своје жито замени патентираним житом из САД.

Да ли желите да ваше жито буде патентирано од стране САД?
Да ли желите да ваш парадајз буде патентиран од стране САД?
Да ли желите да ваш кромпир буде патентиран у САД?
Јер: то ће бити њихов крајњи циљ.

САД нису дозволиле дугорочна испитивања ГМО и осталих продуката индустрије, а тамо је огроман пораст хроничних болести и животни век становништва је у паду.

Уколико желите да будете део новог света који настаје, а време ја да сада у 21.веку то и урадимо, неопходни су вам здрави производи и не сумњајте: не само да ћете имати користи у здрављу свог становништва, већ ћете свакако имати велике користи од свог рада.

(Печат)

Ознаке: глобализам, ГМО, Драган Гламочић, ЕУ, САД, Србија, храна