Прочитај ми чланак
Хелена Ранта, финска лекарка, после десетак година открива како је на њу вршен притисак да оптужи Србе за масакр, што је био повод за НАТО бомбардовање.
ВОКЕР МЕ ТЕРО ДА ЛАЖЕМ О РАЧКУ
Хелена Ранта, финска лекарка, после десет година открива како је на њу вршен притисак да оптужи Србе за масакр, што је био повод за НАТО бомбардовање
У Србији је познато да је „масакр“ у Рачку на Косову био косовско Маркале-чиста медијска манипулација коју су режирали они којима је била потребна подршка светског јавног мњења за бомбардовање и кажњавање Србије.
Ваздушни удари НАТО започели су 24. марта 1999, нешто пре 20 часова на основу наређења тадашњег генералног секретара НАТО Хавијера Солане, после неуспешних мировних преговора у Рамбујеу. Напади су трајали 11 недеља и у њима је, према проценама, погинуло око 2.500 људи. У бомбардовањима, која су без прекида трајала 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће и споменици културе.
О материјалној штети која је нанета Југославији током бомбардовања изнети су различити подаци, а независне процене говоре о штети од око 30 милијарди долара. Бомбардовање је окончано 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности УН, а дан раније, представници Војске Југославије и НАТО потписали су у Куманову Војно-технички споразум, којим је прецизирано повлачење снага Југославије са Косова и улазак у покрајину међународних војних трупа.
Скоро десет година после тог догађаја потврда онога што је српска страна од првог дана тврдила стиже из прве руке: финска форензичарка Хелена Ранта, доведена у Рачак на Косово да потвдрди америчке лажи о томе да су српске снаге, спроводећи наводни план о истребљењу Албанаца са Косова, поубијале 40 недужних цивила, сада изјављује да шеф посматрачке мисије ОЕБС на Косову Вилијем Вокер учинио све што је могао како би утицао на њен извештај. У томе му је, како тврди, здушно помогло и министарство иностраних послова Финске.
Хлена Ранта је, како преноси фински дневник Хелингин саномат, 16. октобра 2008. изјавила да је у Рачку у зиму 1999. Вилијам Вокер поломио од муке перо и бацио га на њу пошто није била спремна да у извештају употреби „довољно оштар језик“ према Србима, одбијајући да се повинује његовим захтевима да осуди српску страну као кривца за догађаје у Рачку.
Финска лекарка је такође изјавила да је и финско министарство иностраних послова 2000. године покушало да утиче на садржај и тон њеног извештаја који је, по налогу Европске уније, сачинила о истрази о догађајима у Рачку.
Оптужбе против американца Вокера и министарства иностраних послова Рената износи у биографији коју је написао Каијус Нијеми, уредник у листу Хелингин саномат.
-Три цивилна службеника министарства иностраних послова изразила су жеље, у и-мејлу који су ми упутили, да изнесем далекосежније оцене и закључке-изјавила је, додајући да код себе још чува те мејлове.
Као што је познато, Вокер и западни медији тврдили су једногласно, као у хорору, да су српске снаге у јануару 1999. убиле 40 косовских албанских цивила у селу Рачак. Хелена Ранта и њена радна група били су задужени да испитају шта се уствари десило, ко је и како поубијао косовске Албанце и да ли су они били цивилна лица која су стрељана или припадници герилских снага УЧК који су погинули у борбама са српским снагама. Намерно су протурени извештаји да су српске снаге извршиле масакр како би то послужило као изговор да НАТО покрене кампању бомбадовања Србије у пролеће 1999.
Хелена Ранта у истрази се усредсредила на форензичко-медицинско истраживање и није хтела да се опредељује и заузима став о одговорности једне или друге стране, одбијајући да у тој фази истраге користи политичку терминологију. У лето 2000. она је поднела извештај Трибуналу за ратне злочине у Хагу и резиме извештаја ЕУ.
Рената сада изјављује да је шеф политичког одељења министарства иностраних послова у то време Петри Торетила, садашњи државни секретар, тражио од ње да уклони извесне коментаре и термине из извештаја пошто су били „сувише благи“ и недовљно критички, а у администрацији су очекивали да ће у извештају изнети закључке и оцене о томе како су убијени заправо стрељани из непосредне близине, пуцњем у потиљак.
-Притисак је био веома снажан, а долазио је и из медија-признаје десет година касније финска форензичарка.
ДЕСЕТАК ГОДИНА ОД ПОТПИСИВАЊА КУМАНОВСКОГ МИРОВНОГ СПОРАЗУМА
Поводом 09. јуна, дана када је пре десет година потписан Куманувски мировни споразум, Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији, жели да подсети домаћу и међународну јавност, као и званичнике, да је управо након доласка УНМИК-а и КФОРА на Косово и Метохију, у овој покрајини почињено највише злочина – киднаповања, убистава, трговине органима Косметских срба и неалбанаца.
По резолуцији 1244 Унмик и Кфор је требало да обезбеде сигуран и безбедан живот за све житеље Косова и Метохије, а испоставило се да су они дошли да омогуће повратак албанаца у њихове домове и истовремено су толерисали киднаповања и убиства преко 2500 срба и неалбанаца, од којих је и 34 киднаповане деце. Тих дана, на Косову и Метохији је дошло преко 50.000 војника, али се због погрома над србима и неалбанцима, од стане њихових дојучерашњих комшија Албанаца, за само четри дана са својих вековних огњишта,под присилом се иселило преко 250.000 Срба, Рома, Турака, Горанаца….
Након повлачења Војске и Полиције са Косова и Метохије, а уласком војника КФОР-а, вратили су се и припадници терористичке ОВК, који су наредних дана, месеци година на очиглед припадника међународних снага починили стравичне злочине над преко 2.500 невиних грађана.. Уследила су киднаповања, убиства, масакри…..углавном српског али неалбанског становништва. На Косову је после доласка Кфора протерано 250.000 Срба. Данас деценију након потписивања мировног споразума, наше Удружење окупља породице косметских жртава-цивила, војника и полицајаца. Породице које су изгубиле своје најмилије или за њима још трагају, и које своју тешку борбу о сазнању истине о својим члановима проводе у беди и сиромаштву широм Србије.
И поред понуђених доказа и сведока, и предаје списка са именима преко три стотине албанских убица и киднапера, до данас нико од припадника терористичке ОВК није одговарао за почиљене злочине и масакре над Србима.
