Pročitaj mi članak
Екстремне временске појаве – суше, поплаве, топлотни и хладни таласи све су учесталија појава у Србији, али и свету последњих деценија.
Кривац за то, према мишљењу Светске метеоролошке организације, је индустријализација где усплед повећане емисије гасова долази до ефекта стаклене баште и убрзаних промена климе.
Какво се време очекује до јесени
До 30. августа се очекује претежно сунчано време уз пораст дневних температура, тако да ће највише дневне температуре крајем августа имати вредности изнад просека за ово доба година од 27 до 32 степена, каже Николић.
Крајем августа и почетком септембра предвиђају се пролазна наоблачења, која ће условити локалне пљускове, понегде праћене грмљавином уз постепени пад дневних температура, док ће температура бити у границама просека.
Од 5. до 10. септембра очекује се просечно топло и углавном суво време, са температуром од 24 до 28 степени, осим 6. и 9. септембра када ће постојати услови за локалне пљускове працене грмљавином, а затим се до средине септембра успоставити топло и суво време.
Стални представник Србије у тој организацији и руководилац Републичког хидрометеоролошког завода Србије Југослав Николић каже да је само у Београду просечна температура у последњих 125 година повећала за 1,6 степени Целзијуса, што је услов за све екстремније падавине.
„Овај пораст температуре довео је до повећања концентрације водене паре у атмосфери за око 10 одсто, што представља повољне услове за стварање грмљавинских облака и појаве јачих временских непогода пљусковитог и ветровитог карактера, уз појаву грмљавине, града и тромби- мањих торнада“, рекао је Николић Танјугу.
Он каже да је неспорна чињеница да су поједине екстремне климатске и временске појаве учесталије последњих деценија, што се најчешце доводи у везу са људским активностима и индустријализацијом.
„У последњих 12 година у Европи су забележени многи екстремни догадаји, суше, поплаве, топлотни и хладни таласи, апсолутни максимуми и минимуми температуре“, каже Николић.
Србија је, додаје он, једном таквом екстрему била изложена у мају када је дошло до формирања изнад Медитерана који се споро премештао преко Балканског полуострва, што је условило обилне падавине и поплаве.
„Падавине су за три дана у области Подрињско-колубарског региона, Мачве и Тамнаве превазишле 1000-дугодишње тродневне кише. За то се не може реци да је уобичајена појава“, наглашава Николић.
У Европи, подсећа он, у последње 32 године на већим рекама догодило се 325 поплава од тога у последњих 12 година било је 200.
Веза између нивоа океана и климе у Србији
„Климатски индекси везани за епизоде екстремних падавина и суша показују повећање у периоду 1961-2012.године на скоро свим осматрачким станицама у Србији.
Како се океан и атмосфера све више загревају, у ваздуху се задржава више водене паре па се и у наредним годинама могу очекивати ређе, али интензивније падавине“, наглашава Николић.
У Србији значајне поплаве забележене су 1980, 1981, 1988, 1999, 2002, 2005, 2006, 2009, 2010. и 2014. године, док су се значајне суше догодиле 2000, 2003, 2007, 2011, 2012 и 2013 године, подаци су РХМЗ.
Према ставовима Међународног панела за климатске промене у будућности нас очекује пораст температуре ваздуха и мора, промене у глобалном хидролошком циклусу, редукција снежног и леденог покривача, пораст нивоа мора и промене неких климатских екстрема.
Такође, панел се залаже за глобалну акцију за смањење емисије, као и за одредивање мера за адаптацију, а то се поклапа и са актуелним ставовима Међународног конгреса који је управо претходних дана одржан у Монтреалу.
„До средине 2014. године шеснаест земаља чланица ЕУ донело је националне стратегије за адаптацију на климатске промене. Србија обавља почетне активности у вези доношења националне стратегије за климатске промене у више сектора“, наглашава Николић.
(Танјуг, Блиц)
