Водећи светски здравствени проблем су вакцине и њихова масовна употреба. Са овом страшном истином која је вишеструко потврђена, не би се сложила само мафија из Светске здравствене организације, која је главни лобиста фармацеутске индустрије и главни ослонац њене мафије. Али, независни стручњаци и многе цивилизоване државе и њихова надлежна министарства, одавно су скренули пажњу да вакцине примају на своју одговорност. Пре неколико година, министарка здравља Пољске, службено је забранила њихову употребу. У књизи Венса Фарела, „Вакцине, нови геноцид?“, објављеној и на српском језику, у преводу Саше Ивановића, детаљно су описане све опасности од вакцина. Магазин Таблоид објављује одабране делове из ове књиге

Једночасовни телевизијски документарац, „ДТП: Вакцинацијски рулет“, приказан је јавности 1982. године. Документарац је приказао децу ко- јој је мозак трајно оштећен након примања ДТП вакцине. Њихова мала тела била су искривљена. Очајни родитељи стајали су у близини.

„Бројна деца су доживела ужасне и трајне споредне ефекте примањем ове вакцине“. – Леа Томпсон, репортер истраживач, тв шоу Today, 20. април 1982. Међутим, током телевизијског документарца интервјуисани су и званичници који су дали стандардне изјаве наводећи значај вакцинације:

„Користи вакцина, по мом гледишту, далеко надмашују ризике“. – Едвард Мортимер, М.Д., из American Academy of Pediatrics. Ibid.

„…Далеко више се може добити вакцинацијом деце тренутно постојећим вакцинама са њиховим ограничењима, него допустити нашој деци да буду изложена пертузису“. – Џон Робинс, Food and Drug Administration, Bureau of Biologics.

Међутим, на другом месту током истог документарног филма, др Робинс износи следећу упечатљиву изјаву:

„…Мислим да када бисте ви као родитељ довели своје дете код лекара да прими ДТП вакцину, а лекар би вам рекао, ‘Па, морам да вам кажем да нека деца која добијају ову вакцину добијају оштећење мозга, нема сумње каква би ваша реакција била. Као одговоран родитељ рекли бисте, не желимо ту вакцину“.

Грејем Вилсон (Graham S. Wilson, M.D.) је знао пуно о питању вакцинације, пошто је раније био директор Британске лабораторијске службе јавног здравља. Рекао је следеће:

„…Ризици који прате употребу вакцина и серума нису добро схваћени колико би требало. Заиста, наше знање о њима је још увек превише мало и непотпуно знање које имамо је слабо раширено… Покојни др Хачинсон (J. Hutchinson) из британског министарства здравља сакупио је записе о фаталним имунолошким несрећама током ратних година и био је довољно љубазан да нам их покаже. Били смо изненађени сазнавши за велики број особа у цивилним и војним популацијама које су умрле очигледно као резултат покушане имунизације против неке од болести. Међутим, само неколицина оваквих случајева се спомиње у медицинским часописима.

Када се узме у обзир да су записи др Хачинсона обухватали само четири или пет година и били ограничени на Британију и да се у другим зем- љама у Европи, Азији, Африци, Америци, и Аустралији, вероватно одигравала иста пропорција несрећа – и да се такве несреће дешавају шездесет или седамдесет година – увиђамо да је само мали део несрећа описан у светској медицинској литератури“. – Sir S.G. Graham, M.D., navedeno u The Hazards of Immunizations, 1967.

Аустралијски часопис (The Age, 12. април 1975) интервјуисао је др Роланда Пенија (Ronald Penny), ванредног професора медицине при болници Ст. Винцент у Сиднеју. У интервјуу, Пени је навео да вакцинације редовно повређују или убијају децу, и да су у највероватније у питању деца која су имала недостатке имуног система.

По др Пенију, вакцине против малих богиња, рубеле, и полиомијелитиса су најопасније јер садрже „живе“ вирусе. Он је објаснио да се у вакцинама налазе ослабљени вируси, али, када се убризгају у особу са слабим имуним системом, опасне су колико и снажан скуп клица убризган у здраву особу.

По Сер Грејему Вилсону, бившем директору Лабораторијске службе здравствене заштите Енглеске, све што треба да бисте добили болест у вакцини је да се довољно исцрпите пре него што примите вакцину:

„…Када се вакцина убризга у ткива током периода инкубације болести или током тока латентне инфекције, може да доведе до акутног напада болести. То јест, инкубациони период је скраћен, или је латентна инфекција која можда не би довела до болести претворена у клинички напад. Две болести код којих је овај такозвани провокативни ефекат највише истраживан су тифусна грозница и полиомијелитис, али постоје докази који показују да може да делује и код других болести као што су туберкулоза или рикецијске инфекције.

Бројним факторима као што су излагање хладноћи и влаги, прекомерни замор, претеривања у различитим стварима и одређеним хемо-терапеутским агенсима, такође се приписује слична улога смањењем отпор- ности домаћина на узрочну бактерију или вирус који је у питању. Изгледа да одређене вакцине имају сличан ефекат, иако је вероватно он специфичнији“. – Sir Graham Wilson, M.D., The Hazards of Health, 1967.

Резултат, по Сер Вилсону, представља „изазвану болест“ – болест коју сте добили из вакцине која је убризгана како би спречило да је добијете! У писму часопису British Medical Journal, Розмари Фокс (Rosemary Fox), секретар удружења Родитељи деце оштећене вакцинама (Parents of Vaccine Damaged Children), рекла је следеће:

„…Пре две године смо почели да од родитеља сакупљамо детаље о озбиљним реакцијама, које су се јавиле код њихове деце као последи- ца различитих вакцина. У 65% случајева које смо сакупили, реакције су уследиле након ‘тројне’ вакцине (дифтерија-тетанус-пертузис). Укупан број деце из ове групе до данас износи 182; сва су доживела озбиљно оштећење мозга, нека су и парализована, а 5 је умрло током послед- њих 18 месеци. Приближно 605 реакција (јаке конвулзије, интензивно вриштање, колапс, итд) јавило се у року од 24 часа од вакцинације, 80% у року од 3 дана, а све у року од 12 дана. Током периода 1969-1974, када је забележено 64 смртна случаја од великог кашља, 56 случајева озбиљног оштећења мозга уследило је након вакцинације.

Ови примери су упућивани ДХСС-у (Британском министарству за здравље и социјална питања) током протекле две године. Како су се цифре постепено повећавале и како смо сазнали да постоје сумње у безбедност вакцина против великог кашља, питали смо ДХСС да ли су вакцине које су сада у употреби доступне…Међутим, министарство инсистира да је учесталост озбиљних реакција на вакцине против великог кашља мала и наводи да тренутно нису планирали да проуче наше случајеве“. Rosemary Fox, писмо часопису British Medical Journal, February 21, 1976.

Зарада фармакоиндустрије, десетине милијарди долара годишње

Након пажљивог разматрања, резолуција је одбијена. Према томе, родитељима се и даље не говори о ризицима вакцинације.

„…На рођењу Маргарет Ен, једина ћерка Доналда В. Гудинга из Вузлија, у Есексу, у Енглеској, доктор ју је прогласио савршеном бебом. Ово лепо и здраво одојче вакцинисано је са 4 месеца. Прве две инекције се нису примиле, тако да је дата трећа, након чега се у року од 5 дана развило запаљене мозга. Одведена је у болницу где је остала више седмица. Са 13 месеци била је слепа и није могла да научи да хода. Развила је и дигестивне поремећаје и конвулзије“. – E. McBean, The Poisoned Needle, p. 78.

Истиче се чињеница-јасно и гласно-да вакцинација не ради ништа на смањењу болести. По 2. тому годишњег издања светске здравствене статистике (World Health Statistics Annual) за 1973-1974 инфективне болести су биле у стабилном паду ‘у већини развијених земаља без обзира на проценат спроведене вакцинације у тим земљама. Изгледа да је опште побољшање санитарних услова у великој мери одговорно за спречавање ‘инфективних’ болести.

„…Биолог Рене Дубоа (Rene Dubos) је рекао да је до побољшања дошло због бољих санитарних услова и пијаће воде. Други научници су рекли да је разлог побољшана лична хигијена, боља доступност хране, и једење свежег воћа и поврћа (цитати из, између осталог, W.J. McCormick, M.D., The Changing Incidence and Mortality of Infectious Disease in Relation to Changed Trends in Nutrition, Medical Record, September 1947).

Др Џонатан Милер (Jonathan Miller) верује да је стопа смртности смањена због боље исхране, побољшане вентилације, и дренаже (интервју из Dick Cavett Show, February 4, 1981). Ипак, упркос ових чињеница, оно што личи на масовно прикривање чињеница и даље се наставља. Зашто онда фетиш вакцинације и даље опстаје? Одговор морамо да нађемо у економији-у серумској индустрији вредној на милијарде долара“. – Cosh Asher, Bacteria, Inc., 1949, p. 42.

Било који бизнис који контролише тако велике количине новца у позицији је да утиче на законодавство – како би заштитио своју продају. Др Милтон Силверман , фармацеут са Универзитета у Калифорнији, рекао је да зарада фармацеутске индустрије „сада износи на десетине милијарди долара годишње“ (наведено у телевизијском документарцу „Pesticides and Pills“, на државној телевизији, у јесен 1981).

Др Глен Дитмен (Glen Dettman), и др Арчи Калокеринос (Archie Kalokerinos) су у Аустралији и предобро видели страшне резултате који се годи- ну за годином јављају након вакцинација. Због тога су се удружили и започели националну кампању за заустављање вакцинација. Појавили су се на телевизији и радио емисијама, писали чланке, давали интервјуе, и написали књигу. Рекли су следеће:

„Чак је и Светска здравствена организација признала да је најбоља вакцина против општих инфективних болести одговарајућа исхрана. Упркос томе, савршено јасно су нам рекли да и даље намеравају да промо- вишу масовне кампање вакцинације. Да ли ово можемо да схватимо као признање да не можемо или не желимо да обезбедимо одговарајућу исхрану? Изгледа да је вероватнији разлог да нема профита за фармацеутске компаније у одговарајућој исхрани“. – A. Kalokerinos and Dettman, „A Supportive Submission“. The Dangers of Immunization, Biological Research Institute, Australija, 1979, p. 68.

Бог је дао родитељима право да одлучују за своју децу

„…Раширена вакцинација, коришћењем нових побољшаних вакцина… ће по процени спречити смрт 5 милиона деце годишње и инвалидност још пет милиона друге од шест главних болести за које постоје вакцине“. – James Grane, извршни директор УНИЦЕФ-а, A Shift in the Wind, 18. May 1984, p. 7.

„..Већина истраживача сматра да било која особа која умре у року од 15 минута до једног дана након примања вакцине можда пати од лич- не осетљивости, алергије на вакцину која није у вези са ‘мртвим’ вируси- ма који се налазе у њој“. – Званична изјава у вези вакцине против свињског грипа, наведено у Let’s Live, December 1976, p. 58.

Часопис British Medical Journal је напоменуо да мултипла склероза може да буде изазвана неком од седам различитих вакцина!

„Немачки аутори су описали могуће изазивање мултипле склерозе…вакцинацијом против вариоле, тифусне грознице, тетануса, полиомијелитиса, и туберкулозе и након убризгавања антидифтеријског серума. Зинченко (Zintchenko, 1965) је навео 12 случајева код којих је мултипла склероза први пут постала видљива након вакцинација против беснила“. British Medical Journal, Octobar 22, 1967.

У ствари, програми масовне вакцинације нису медицински етички: „…Постојећи програми масовне вакцинације представљају два велика отклона од етике и традиција медицинске праксе: (а) Програми вакцинације су у супротности са дугом традицијом да све третмане треба индивидуализовати, нарочито када се ради са супстанцама које могу да изазову штетне споредне ефекте. (б) Примање вакцина је проглашено обавезним“. – Harold E. Buttram, M.D, and John C. Hoffman, Vacci- nations and Immune Malfunction, 1987, p. 45.

Масовне вакцинације су такође суштинске за садашњи успех у вакцинисању људи, а не у савладавању болести. Без принуде, вакцинација би нестала.

„…Принцип обавезног масовног примања лекова представља установљену и прихваћену чињеницу у америчком друштву. Његова основа се ослања на програме принудне масовне вакцинације који се са све већом строгошћу намећу широм земље. Принудно спровођење ових програма се одиграва у различитим областима нашег друштва, али је његов првенствени утицај на нашу децу, од које се захтева да приме низ вакцина пре прихватање и пријема у школе, чије је похађање обавезно“.

„…Питање је зашто се проблем деце оштећене вакцинама потискује – ако не представља проблем, зашто ми у Аустралији имамо Удружење за превенцију повреда код деце изазваних вакцинама, и у Британији Удружење родитеља деце повређене вакцинама?“ – Editorial, Australasian Nurses Journal, June 1978.

„…Најбоља вакцина против уобичајених инфективних болести је одговарајућа исхрана“. – Изјава World Health Organization, наведено у H.E. Buttram, M.D.; J.C. Hoffman, Ph.D.;The Immunization Trio, p. 10.

„Деца, која су се отимала и вриштала, су одузимана од родитеља и давана им је вакцина против вариоле“. – „Opposing Compulsory Immu- nizations“, Health Freedom News, April 1985, p. 21.

„Нема вакцина, нема школе. Ученици који не могу да докажу да су вакцинисани против заразних дечјих болести не треба да очекују да ће бити примљени у школу у понедељак“. – Lisa Hogberg, ‘No Shots, No School’, Virginia Beach Beacon, August 28, 1983.

„…Моје име је Ен Ендрекс. Из Маунт Рејнера сам, у Мериленду, и не припадам ниједној присутној групи. Родитељ сам двогодишњег детета и ускоро очекујем још једно. Моје двогодишње дете је примило све законски обавезне вакцине да би било примљено у обданиште, али сматрам да је погрешно принуђивати родитеље да им се деца вакцинишу како би похађала школу. Постоји превише непознатих ствари о опасностима од ефеката вакцинације у поређењу са опасношћу од добијања и патње од различитих болести, нарочито у случају великог кашља, и такође је погрешно законски наметати вакцинацију када нема законски обавезних програма праћења ефеката вакцинација које би спроводили приватни и државни доктори.

Информације о болестима и вакцинацијама морају бити лако доступне како би родитељи могли да донесу одлуке на основу информација. Умес- то научних истраживања и статистика данас су родитељима наметнуте законске обавезе које нису засноване ни на каквим документованим информацијама на основу којих би родитељи могли да заснују личне одлуке о будућем здрављу свог детета и здравственим ризицима, и само сам желела – можда овде није место за то, али сам желела то да кажем“. – Ann Andrex, Open Meeting on Pertussis and Pertussis Vaccinec, Rockville, MD, April 26, 1983.

Грађани у датој држави могу да уједине своје напоре како би се борили против обавезне вакцинације. У Висконсину су управо то и урадили. Људи су формирали организацију Грађани за слободан избор о вакцинацији (Citizens for Free Choice in Immunization) и радили док 1980. нису изменили закон државе Висконсин који говори о изузећу од обавезне вакцинације. У њега су увели изјаву да особе које се противе вакцинацији могу да одаберу да је не прихвате, за себе и за своју децу. Ове измењене уредбе су унесене у висконсински закон 7. маја 1980. године (1979 Wisconsin Assembly Bill 767), и сада се могу наћи у оквиру закона државе Висконсин (Section 140.05(16)).

„…Пошто је Бог предао добробит деце у руке родитеља или старатеља, само су они ти који треба да имају право да донесу коначну одлуку, пошто су они ти који морају да преузму пуну одговорност за последице“. – Gerald E. Poesnecker, N.D., D.C., „No Shots, No School?“ For You, Naturally, January 1983.

„…Чак и у оним државама Шкоје захтевају обавезну вакцинацију, често можете да убедите свог педијатра да избаци пертузисну компоненту из ДТП вакцине. Ова вакцина представља предмет тако великог спора да многи лекари постају нервозни у погледу њене примене, плашећи се тужби за несавесно лечење. И треба да буду нервозни, јер је у једном случају у Чикагу дете оштећено вакцином против великог кашља примило 5,5 милиона долара у оквиру погодбе“. – Robert Mendelsohn, How to Raise a Healthy Child, p. 210.

Да ли су вакцине обавезне?

Предлог закона о обавезној вакцинацији је 1962. изнет пред Конгрес, и по њему би, ако би био усвојен, свака особа у Америци морала да буде вакцинисана.

„Тешко је убедити јавност да је нешто добро. Због тога је најбољи начин за увођење новог програма одлучити шта је најбоља одлука и након тога је не доводити у питање, нити износити сумње у јавности или изложити јавност отвореној дискусији о проблемима“. -Paul Meier, M.D., говорећи на панелу пред конгресним саслушањем о Интензивним програмима имунизације, 1962.

Међутим, закон о обавезној вакцинацији је оспорен напорима гру- па као што су Национална здравствена федерација, Хришћански научници, Природни хигијеничари, и други. Због тога су се организације, решене да продају вакцине у великим количинама, концентрисале на доношењу закона о обавезној вакцинацији у појединачним државама.

Тренутно све државе у САД имају неки облик закона о обавезној вакцинацији, којим се захтева од деце да буду вакцинисана против одређених дечјих болести: дифтерија, пертузис, тетанус, мале богиње, заушке, рубела, и полио. Ако се не повинујете закону ваше дете можда неће бити примљено у школу и можете бити изложени кривичним казнама. Последњих година влада тренд строжег спровођења програма вакцинације деце у школама. Законодавство је у свих педесет држава донело законе којима се захтева вакцинација за пријем у школу, иако већина држава укључује и могућности за изузеће. На пример, у Вирџинији је 1983. ступио на снагу нови строжији закон о вакцинацији, којим се захтева да се и приватне школе и дневни боравци повинују одредбама, као и провера тачних датума вакцинације. Сваком директору школе је речено да ће бити кажњен са 10.000 долара ако прими чак и само једног ученика без документације о вакцинацији.

(Венс Ферел / Таблоид)

Oznake: vakcinacija, svetski strucnjaci