Sve više problema u jugoistočnoj Evropi, navode mlade, talentovane ljude da masovno odlaze. Taj region neće uspeti da sustigne ostatak Evrope bez mladih talenata koji bi stvorili prosperitet. Širom Balkana, stanovnika je sve manje i sve su stariji i ukoliko se to ne promeni, još više ljudi će otići, piše britanski „Ekonomist”.

Лист Економист наводи да је тешко доћи до демографских података на Балкану, осим оних о рођењу и смрти. Возач камиона који одлази из Београда да би се запослио у Немачкој не мора о томе да обавести српске власти. Због компликоване историје региона, милиони његових грађана могу добити пасоше суседних „матичних земаља”.

Пасоши су посебно атрактивни ако матична земља припада ЕУ, јер држављанство ЕУ подразумева право на рад било где у том блоку.

Тешко утврдити ко је одакле

Петина хрватских власника пасоша који раде у иностранству вероватно су из Босне и Херцеговине, а готово сви Молдавци који раде на Западу имају румунска документа. Због свега овога, тешко је утврдити ко је одакле. Међутим, доступни подаци дају јасну слику, наводи лист, и додаје да се број становника сваке балканске земље смањује због исељавања и ниске стопе фертилитета. У прошлости је број становника растао након таласа емиграције јер су многе жене имале шесторо деце. Сада мало жена има више од једног детета.

„Економист” истиче да ће Србија до следеће године можда имати више пензионера него радно способних људи.

Краткорочно, властима не смета исељавање јер оно смањује незапосленост и повец́ава дознаке из иностранства. Ипак, дугорочно, како каже демограф из Србије Владимир Никитовиц́, ситуација је „катастрофална”.

Србију напусти 50.000 људи сваке године

“Око 50.000 људи сваке године напусти Србију. Од оних који се врате, око 10.000 су пензионери који су радни век провели на Западу. Њихова деца неће доћи за њима.”

Према тренутним пројекцијама, Бугарска ц́е до 2050. имати 39 одсто мање људи него 1990. Балканска стопа фертилитета је међу најнижим у свету. Жене у БиХ имају у пројеку 1,3 деце, а у Хрватској 1,4. Косово, са просечном старошц́у од 29 година, има најмлађе становништво у региону, али стопа фертилитета од 2,0 такође годинама пада. У остатку региона, стопе су сличне онима у западноевропским земљама. С обзиром на то да је на Балкану занемарљив број имиграната који плац́ају порез, новца за пензионере је мало, истиче се у коментару.

„Економист” пише да је град Раснов у Трансилванији у Румунији некад био динамичан, а сада је језиво празан. Пре једне генерације, његово етничко саксонско становништво је отишло у Немачку. Етнички Румуни посао траже на другом месту. Новац шаљу куц́и старим родитељима, али мало њих се врац́а осим када оду у пензију. Зашто радити у кафиц́у у Раснову када то исто можете за далеко више новца у иностранству?

Албанија привлачи људе
У коментару се наводи да је неколико градова у региону доживело раст. Клуж, такође у Трансилванији, тренутно је у процвату. Престоница Албаније, Тирана, такође привлачи људе. Градоначелник Ерион Велиај каже да се суочава са приливом од 25.000 људи сваке године. Међутим, како истиче британски лист, то су изузеци.

“Ова комбинација брзе емиграције, ниске стопе фертилитета и слабе имиграције даје најгори могуц́и резултат”, каже хрватски демограф Крешимир Иванда. Грчка, Италија и Шпанија имају ниску стопу наталитета, али привлаче пуно имиграната.

У Пољској је више од милион Украјинаца попунило празнине на тржишту рада које је направило исељавање.

Жене пред отказом ако затрудне
„Економист” пише да је Никитовиц́ радио за националну комисију за решавање демографске кризе у Србији. Он је истакао да влада није уложила довољно труда да нешто промени. Жене су обесхрабрене да имају више деце јер не постоји заштита од отказа када затрудне. Јефтино путовање авионом олакшава потрагу за радом у иностранству (макар је тако било пре избијања пандемије коронавируса). У чланку се наводи да у нормалним временима, хрватски неговатељи у Британији или Румуни у немачким кланицама могу да путују на краткорочне послове. Ово погоршава несташицу радне снаге код куц́е, што доводи до повећања зарада.

Иван Вејвода, са Института за хуманистичке науке у Бечу, сматра да је за задовољење потреба западне Европе без масовног одлива балканског становништва потребна заједничка акција ЕУ и држава региона.

„Економист” преноси и став румунског демографа Ремуса Габриела Анхела, да су искуства са миграцијама у последњих 15 година такође била мотор друштвених промена. Раније је људима био циљ само да саставе крај са крајем, док сада они који су живели у западној Европи траже боље школе, болнице и услуге.

Oznake: Balkan, Ekonomist, iseljavanje, mladi, penzioneri