Pročitaj mi članak

EKOLOŠKA KATASTROFA „Pomor ptica će prestati tek kad zločinci završe u zatvoru“

0

Aleksandar Vučić i njegov režim kao da se trudi da iskorene zaštićene vrste ptica u Srbiji, naročito orlove koji su simbol naše države. Zato NIKO ne kažnjava počinioce teškog krivičnog dela za koje je predviđena trogodišnja robija, iako namerno seju zabranjene otrove pa gotovo svakodnevno ubiju desetine ptica među kojima su i najstrože zaštićeni orlovi i druge vrste.

Слободан Кнежевић из Друштва за заштиту птица, поводом новог случаја тровања птица у близини Бачког Петровца за Н1 каже да би, када би се поштовао закон и неко заиста завршио три године у затвору како је прописано, то била јасна порука онима који се лате отрова да то не чине.

Он је нагласио да тровачи код нас мирно да спавају јер их систем не кажњава.

Кнежевић наводи да постоје спорадични случајеви па неко повремено буде финансијски кажњен за то дело јер суд најчешће прибегава опортунитету, али да је заправо ту адекватна затворска казна која је и прописана Законом.

„Не тражимо ништа додатно, тражимо да буду кажњени адекватно злочинци који су починили“, каже.

Подсећа да су јуче открили још један случај масовног тровања птица, а пре само неколико дана је отрован орао крсташ који се налази на националним симболима и то још на Дан заштите природе.

„Надали смо се да је то довољна порука да се створи слика о врстама које су на ивици опстанка, јединкама које се могу пребројати на прсте, али ми не радимо ништа на томе“, рекао је Кнежевић.

Он истиче да је за чланове друштва као хладан туш одјекнула нова вест шта је све јуче страдало. У питању су један орао белорепан, шест мишара, три еје мочварице и четири гаврана.

Ово је велика еколошка катастрофа која говори о крајњем немару људи, неких наших комшија, пријатеља, рођака који посежу за најподмуклијим начинима да реше сукоб са дивљим животињама„, нагласио је Кнежевић.

Он додаје да су претпоставке чланова друштва да, када је отрован крсташ, да је дошло до намерног тровања лисица и шакала затрованим мамцима. „Нашли смо затроване мамце, делове фазана који су били постављени на рупе од лисице“, истакао је Кнежевић.

Додаје да су захваљујући колегама из Мађарске који имају псе специјализоване за откривање отрова након тога пронашли још 20 отрованих животиња.

„То све скупа говори о томе да немамо адекватан систем који треба да одговори на ове проблеме“, рекао је Кнежевић.

У једном дану можемо да изгубимо целу популацију орлова крсташа!

Он је нагласио да су у случају тровања орла крсташа све институције изашле на терен, али да се оне међусобно сударају, да не знају која има превенство, која шта треба да ради. „Осам година чекамо на оснивање радне групе која би спречавала случајеве тровања“, рекао је Кнежевић и додао да су ове године открили укупно 12 случајева тровања птица.

Кнежевић подсећа и да смо 2016. године били суочени са чињеницом да имамо само један гнездећи пар орлова крсташа, односно две јединке и да од тада Друштво за проучавање птица спроводи пројекат који подржава ЕУ у оквиру којег су буквално бдили над птицама и чували последње гнездо на северу Баната. Сада је, захваљујући томе, пет парова орлова крсташа који сада живе у том делу земље.

„Они су у ризику од тровања што је велики стрес за све нас. У једном дану можемо да изгубимо целу популацију орлова крсташа, а држава о томе уопште не брине“, рекао је Кнежевић.

„Имали смо спотове на телевизији и бусање у груди како је орао крсташ национални симбол, а имамо да нам јединке сваког дана умиру. Морамо пронаћи адекватан модел заштите националног природног блага“, рекао је Кнежевић.

Нагласио је и да тај отров неће завршити само у птицама, већ и у земљи, води, на нашем тањиру.

Кнежевић каже и да се отров фурадан и дан данас може купити „испод жита“, а можда се и илегално увози. „Не знамо одакле је он на тржишту. Само пет милигарама фурадана довољно је да усмрти 21 човека“.

„Да ли треба да сачекамо да неко дете или човек страда да би озбиљно схватили проблеме. Природа нам указује на то где требда решити проблеме, само је питање воље. Оно што нас поражава је да тренутно ту вољу не видимо“, нагласио је Кнежевић.

Упозорава да посотоје и врсте које треба да постоје, али „нису нам миле срцу“. „Води се кампања против шакала у медијима и јавности, али шакал не сме бити отрован. Тровање је законом забрањено. Институције, радите свој посао и једном нас обавестите да је неко завршио у затвору“, поручује Кнежевић.

Истиче и да су државне институције које се баве заштитом природе толико унижене и на маргини, да им се не придаје значај који би требало да имају. „О инспекцијским службама да и не говоримо, тај систем је колабирао. Немате јасну политику државе која каже да се на тај и тај начин бавимо заштитом природе“, каже Кнежевић.

„Овакви случајеви који немају епилог показатељ су стања у држави. Жао нам је да не можемо са Министарством заштите животне средине да седнемо за исти сто, иако с наше стране постоји добра воља да се оснује радна група која би могла да помогне да се овакви случајеви реше“, навео је Кнежевић.

Он каже да би у тим институцијама запошљавање било потребно, као и подршка њиховом оспособљавању за поступање, али да је кључно питање сарадње институција. „Институције међусобно сарађују као рогови у врећи, изостаје сарадња“, наводи стучњак Друштва за заштиту птица.