Pročitaj mi članak
Више од шест година траје борба војних пензионера да, по закону, добију исто што и цивилни пензионери. Држава им је остала дужна око 14 милијарди динара, а с каматама се износ пење на више од 20 милијарди.
Око 40.000 војних пензионера је почетком 2008. године остало је ускраћено за повећање пензија од 11,06 одсто које су сви други добили. Иако је Републички фонд ПИО донео одлуку да се пензије за све пензионере тада повећавају за 11.06 одсто, војним пензионерима су принадлежности исплаћиване преко Фонда за социјално осигурање војних осигураника без повишице.
У међувремену су на страну војних пензионера стали својим пресудама Уставни и Управни суд, али надлежни судови одуговлаче с доношењем пресуда у користи оштећених војних пензионера.
Непотребна вештачења
Адвокат Милутин Радоичич који заступа око 150 војних пензионера наводи да је евидентно одуговлачење судија са пресудама:
– Понекад су одлуке нејасне и нерационалне, на пример када траже вештачења у сасвим очигледним случајевима. Потом одбијају да плате та вештачења, а у крајњем збиру све то повећава дуг државе – каже Радоичић.
Иако су војни пензионери најавили да ће своју правду потражити и пред Међунардоним судом правде у Стразбуру, за сада још нису покренули ту процедуру.
– Још нисмо исцрпли сва правна средства у Србији. Осим тога, више нико у земљи и не оспорава право војних пензионера на надокнаду разлике у обрачуну, а очигледно је да судови одуговлаче како не би дошло до превеликог притиска на буџет – кажу у Удружењу војних пензионера.
У настојању да се што брже дође до решења, Удружење је почетком јула упутило допис премијеру Александру Вучићу, тражећи да проблем системски буде решен. У писму подсећају да је Републички фонд за ПИО 12. маја ове године упутио Влади “Иницијативу за хитно системско решавање питања ванредног усклађивања војних пензија за 11,06% почев од 01.01.2008. године”, на коју Влада још није одговорила.
Питања премијеру и министру правде
Ипак, и писмо премијеру за сада је, кажу у Удружењу, остало без одговора, а пензионери су принуђени да воде парнице, које због судских трошкова и трошкова адвоката, додатно оптерећују буџет.
Пензионисани официр Милисав Пауковић се и лично у више наврата обраћао Министарству правде али су његова питања остала без одговора.
Он је министру правде поставио питање како је могуће да се у суштински идентичном правном питању (накнада штете причињене радњом надлежног државног органа) може поступати по двоструким стандардима. Кад су у питању судије и заменици тужилаца поступа се брзо и ефикасно а када су у питању војни пензионери онда се поступа споро и бесконачно.
– И малом детету је јасно да се настоји да се овај проблем одложи на што дужи рок или да се уопште не реши и да је у тај процес укључен велики број актера а министар правде је само један од њих – наводи Пауковић.
“Када решавате проблем госпође Месаревић, одлуке Уставног суда се морају поштовати, а када треба да решавате проблем војних пензионера, Министарство правде се неће мешати у рад правосуђа”, наводи он.
– О непоштовању постојећих закона, раду појединих судија, измишљању термина као нпр “инструктивни рокови” и непоштовању прописаних рокова, немам речи. Право на правично суђење је загарантовано Уставом Србије. Сведоци смо да криза у судству постаје све дубља и већа. Судови бескрајно одлажу одлуке, доносе неправичне пресуде, судске таксе су енормно високе а адвокати су скупи и немоћни или подплаћени. Учесници у судским процесима плаћају високе судске таксе, а онда добију неправичну судску пресуду и бивају новчано кажњени. А са тим новцем се, претпостављам, дотирају ионако високе плате неправичних судија. Да ли питање накнаде за неправично суђење треба и ми војни пензионери да покрећемо, као што се и ви залажете за ваше судије – пита Пауковић.
Потпуковник у пензији Т. Б. истиче да пензионери нису закинути само за износ који утужују, већ и за бројна наредна усклађивања пензија, односно повишице у постотку које су други пензионери у међувремено добијали.
(Блиц)
