Pročitaj mi članak

Drage dame, ako ste zainteresovane: U ovom selu živi čak 200 neženja

0

U selu Marićka, udaljenom oko 25 kilometara od Prijedora, živi oko 200 neoženjenih muškaraca, od kojih neki iako imaju i po 40 godina, nisu u braku i nemaju poroda. O problemu nesklapanja brakova Slaviša Pančić, sveštenik u parohiji Marićka kaže da u toj parohiji postoje tri matične škole u kojima ima veoma mali broj dece.

– Што значи да, генерално, села у БиХ на неки начин нестају и то је проблем, не само ове парохије него и других места у БиХ. Статистика је једноставна јер је ’70-их година било у просеку 50 склопљених бракова на годишњем нивоу. Крштених је било 80, 90 или 100, а умрлих 20, 30, 40. Међутим, 2014, 2015, 2016. и, вероватно наредне године, све се окренуло. Сахрана 40, 50, крштења пет или шест, венчања два или три, и то све говори – испричао је свештеник Панчић за Анадолију, пренела је регионална Н1 ТВ.

 Истакао је да само у овом селу има око 200 нежења који су већ давно требало да буду родитељи, али, нажалост, нису.

– Генерално, проблем је рат који је учинио своје, али не треба гледати у прошлост него у будућност. У овом селу има око 200 мушкараца који је већ требало да склопе брак и имају макар по једно дете. Дакле, 200 мушкараца по једно дете је 200 деце и све те школе би на неки начин биле пуне – нагласио је свештеник Панчић.

Панчић мисли да решења има и то на начин како је, на пример, рађено за Западу, а то је да послодавци тих људи треба да им оставе услов: или брак, жена и ђеца, или умањена плата.

Међутим, додао је, у Марићкој, као и у већем делу БиХ, проблем је незапосленост, али има и оних који су запослени, а не одлучују се на брак.

– У овом селу има 15 деце, а школа је од првог до петог разреда. За овај простор, врло мало. Марићка, као парохија, има око 410 домаћинстава, али има три подручне школе и све три су малтене у фази затварања. Дакле, много је оних који се нису оженили или удали – рекао је Панчић.

Таквог мишљења нису и нежење из овог села. Они, наиме, сматрају да је „брак њихова приватна ствар“. Како кажу, они се баве свакодневним обавезама, углавном пољопривредом и да ли ће се неко од њих оженити тиче се само њих и никог више. Такође, поручују да је мало оних девојака које би живеле на селу, јер сви углавном желе у град.