Pročitaj mi članakPoslednji sistematski pregledi za upis dece u školsku 2024/2025. godinu pokazuju alarmantne podatke – četiri petine predškolaca ima neku vrstu govorne mane. Prosečna učestalost govorno-jezičkih problema veća je kod dečaka nego kod devojčica
U svakodnevnom kliničkom radu, kao i u razgovorima s logopedima uočava se poražavajuća činjenica da nove generacije dece pokazuju slabije sposobnosti u mnogim aspektima psihomotornog razvoja u odnosu na ranije generacije. To potvrđuju i određene studije koje, na primer, u zemljama srednje Evrope pokazuju da svako drugo dete ima neki razvojni poremećaj. Međutim, posebno interesantno i zabrinjavajuće je da sve više dece ima neke poteškoće u razvoju govora i jezika. Tako, na primer, u Sloveniji kao članici Evropske unije, 2005. dijagnosticirano je 350 dece sa različitim govorno-jezičkim poremećajima, a 2020. godine 1629. A kakvo je stanje u Srbiji?
POREMEĆAJI U GOVORU I PSIHOMOTORNOM RAZVOJU
Podaci Instituta za eksperimentalnu fonetiku i patologiju govora pokazuju da u Srbiji više od 60 odsto dece ima neki oblik poremećaja govora, jezika, ponašanja ili učenja. Osam od deset budućih prvaka ima neki poremećaj u govoru – nedovoljan fond reči za svoj uzrast, nepravilan izgovor ili neznanje izgovora određena slova, mucanje i druge poremećaje jezičkog razvoja. Poslednji sistematski pregledi za upis dece u školsku 2024/2025. godinu pokazuju alarmantne podatke da četiri petine predškolaca ima neku vrstu govorne mane. Prosečna učestalost govorno-jezičkih problema veća je kod dečaka nego kod devojčica.
Pored govornih poremećaja svakodnevno se susrećemo i sa ozbiljnim kašnjenjem u psihomotornom razvoju, deca se slabije verbalno izražavaju, više su u virtuelnom svetu nego što su upućeni na razgovore sa svojom okolinom.
Uzroci koji dovode do nastanka govorno-jezičkih poremećaja su različiti, a stručnjaci upozoravaju da tome u sve većoj meri doprinosi i upotreba savremenih tehnologija – mobilnih telefona, tableta i računara u najranijem periodu odrastanja dece.
SAVREMENE TEHNOLOGIJE I NOVA NEMOST
Savremeni način života i sve izraženije uvođenje informacionih tehnologija u mlade dečje živote i njihova višesatna zaokupljenost sadržajima koji se prikazuju na ekranima različitih mobilnih uređaja (mobilnih telefona, tableta, računara) imaju negativan uticaj na njihov telesni i duševni razvoj. Mnoga naučna istraživanja potvrđuju da česta ili dugotrajna izloženost dece modernim tehnologijama dovodi do poremećaja u razvoju mozga, endokrinog sistema, poremećaja spavanja i pažnje, slabijeg govorno-jezičkog razvoja, psiholoških poremećaja u smislu depresije ili anksioznosti, nedostatka strpljenja, saosećanja (tzv. empatije) i slično.
Govor je optimalna zvučna čovekova komunikacija oblikovana ritmom rečenica, reči i slogova. Takođe, govor se definiše i kao razumevanje izgovorenih i napisanih reči i izražavanje ideja. Govor je jedna od osnova ljudske inteligencije i ključni deo ljudske kulture.
Centar za govor se nalazi u fronto-temporalnom (čeono-bočnom) delu dominantne hemisfere velikog mozga i sastoji se od dve zone – Vernikeove i Brokine. Vernikeova zona je odgovorna za razumevanje zvučne i vizuelne informacije, a Brokina zona pretvara ove informacije u detaljan i koordinisan obrazac za vokalizaciju i preko brojnih sinapsi šalje ga do motornog korteksa gde se iniciraju adekvatni pokreti usana, jezika i grkljana koji produkuju govor.
KAKO SE RAZVIJA GOVORNA MOĆ
Stimulacija razvoja govora počinje odmah po rođenju deteta. Govor se usvaja preko modela, oponašanjem, a uzor u najranijem uzrastu treba da budu roditelji. Sa detetom treba komunicirati u svim situacijama – u igri, tokom hranjenja, uspavljivanja, kupanja, presvlačenja. Na ovakav način se kod deteta razvija želja i potreba za komunikacijom. Uloga roditelja u razvoju govorno-jezičkih sposobnosti deteta je presudna, posebno u prve tri godine života. Nažalost, svakodnevna praksa nam pokazuje da mnogi roditelji nisu u mogućnosti da budu na visini zadatka. Zaokupljeni nametnutim tempom života, društvenim problemima i borbom za ostvarivanje osnovne porodične egzistencije gube snagu, energiju i volju da se bave svojom decom pa ,,rešenje“ vide u primeni savremenih tehnologija. Dete se više sati dnevno izlaže sadržajima digitalnih tehnologija, što kod njega ne budi potrebu za socijalizacijom i razvojem osnovnih mehanizama neverbalne i verbalne komunikacije. Naprotiv, dovodi do poremećaja psihosocijalnog razvoja, a bez normalnog psihosocijalnog razvoja ne može doći do potpunog govorno-jezičkog razvoja. Dete se lako navikava na ovakav vid jednosmerne komunikacije i tako gubi interesovanje za svakodnevnu interakciju sa neposrednom okolinom. Takvo dete može nepogrešivo da pronalazi svoje omiljene sadržaje na telefonu ili tabletu, ali ne može da odgovori na pitanje kako se zove ili na neka druga jednostavna pitanja.
UDAR NA MOZAK
Nauka kaže da i intelektualne sposobnosti deteta zavise od stimulusa iz socijalnog okruženja i aktivnosti deteta. Razvoj mozga je najintenzivniji u prvih nekoliko godina života pa je stoga veoma važno da se upravo u tom periodu stvore uslovi za kvalitetan rani psihomotorni razvoj deteta i realizaciju urođenih potencijala. Istraživanja pokazuju da intelektualne sposobnosti ne zavise od broja nervnih ćelija u mozgu koje su genetski predisponirane već od broja veza (sinapsi) između njih koje nastaju pod uticajem socijalnog okruženja. Sinapsa je kontaktna površina dva neurona preko kojih teku električni impulsi. Poznato je da se deca rađaju sa određenim brojem sinapsi koje se po rođenju intenzivno stvaraju ili odbacuju. Sinapse se kod dece menjaju tokom procesa učenja i obavljanja različitih telesnih aktivnosti.
U korteksu (kori velikog mozga) najveći broj sinapsi formiraju pokreti prstiju, zato su i važne aktivnosti za razvoj fine motorike, zatim centar za govor, krupnu motoriku, vid i sluh. Pravilan razvoj ovih regija mozga je značajan za razvoj asocijativne zone korteksa koji između ostalog ima važnu ulogu u integraciji različitih informacija iz senzomotornog korteksa. Brojna istraživanja potvrđuju vezu između senzomotornog razvoja i kognitivnih sposobnosti ljudi. Tako su 2015. godine Erikson, Hilman i Kramer u svom istraživanju potvrdili da fizički aktivnija deca imaju efikasniji ritam moždanih aktivnosti i bolji uspeh u školi. A jedno od ispitivanja koje je obavio dr Džon S. Haton, direktor Istraživačkog centra za čitanje i pismenost pri dečijoj bolnici u Sinsinatiju, pokazuje da je kod dece uzrasta od tri do pet godina koja su duže vreme provodila ispred ekrana ustanovljeno da imaju smanjenu mijelinizaciju nervnih ćelija. Mijelin oblaže nervna vlakna, formira belu moždanu masu i pospešuje prenos signala, odnosno informacija u mozgu. Sve ovo potvrđuje značaj motoričke aktivnosti za stvaranje novih i utvrđivanje postojećih sinapsi. Zato je vrlo važno decu stimulisati na kretanje i razne motoričke aktivnosti radi normalnog ranog psihomotornog razvoja, a ne ostavljati ih dugo pred ekranima TV-a, tableta, ili telefona.
NORME U RAZVOJU GOVORA
Dinamika govorno-jezičkog razvoja deteta je individualna i zavisi od genetske predispozicije, temperamenta deteta i adekvatne socijalne stimulacije. Ipak, postoje određene norme u razvoju govora deteta pa se tako taj razvoj deli na predjezičnu fazu (fazu pre govora) i lingvalnu fazu kada počinje da se razvija govor.
Od rođenja do trećeg meseca dete plače da bi ostvarilo različite potrebe, između trećeg i petog meseca nastupa period vokalizacije kada se dete igra svojim govornim organima i proizvodi određene zvuke, a oko šestog meseca stvara slogovne kombinacije koje često ponavlja, što je tzv. faza blebetanja. Oko desetog meseca dete intenzivno brblja, a oko dvanaestog meseca izgovara prvu funkcionalnu reč, tj. reč sa značenjem. Dete imenuje ljude i stvari iz okoline.
Pojavom prve funkcionalne reči počinje jezička faza. Dobro razvijeno dete prvu prostu rečenicu izgovori negde između 17. i 20. meseca života. Nadalje govor postaje složeniji, rečnik bogatiji, rečenice su duže i oko treće godine dete čini osnovu na kojoj će se razvijati dalji govorno-jezički procesi. Oko pete godine života dete koristi rečenice koje su gramatički ispravne, odgovara na postavljena pitanja, prepričava događaje kojima je prisustvovalo, a izgovor glasova je adekvatan.
Pojava nerazvijenosti govora ili kašnjenje u njegovom razvoju ne mora uvek da znači i problem, jer odstupanja od govorno-jezičkih normi mogu da postoje, ali ne smeju biti velika. Velika odstupanja od ovih normi jasan su signal roditeljima da treba da potraže stručnu pomoć. Međutim, još i pre faze „progovaranja“ treba obratiti pažnju da li dete ispoljava znake neverbalne komunikacije sa okolinom. Gestovi mahanja, ljubljenja, slanja poljupca i sl. mogu biti potvrda pravilnog razvoja deteta, a ukoliko se oni ne razvijaju mora se potražiti pomoć stručnjaka. Ako dete ne razume ili nedovoljno razume govor okoline, ako je govor deteta nerazumljiv ili nefunkcionalan tj. ne služi komunikaciji treba potražiti pomoć logopeda.
U takvim situacijama takođe je važno da se kod otorinolaringologa proveri i stanje sluha, jer dete koje ima neki poremećaj sluha veoma teško ili samo uz pomoć hirurških ili nehirurških tehnika može razviti govor.
NAŠA DECA NE SMEJU POSTATI ŽRTVE
Živimo u vremenu u kome u svakodnevnom životu i radu koristimo sve savremenije informacione tehnologije i sredstva komunikacije i mogućnosti naše digitalne komunikacije postaju sve bolje. Međutim, ona prava prirodna međuljudska komunikacija postaje sve lošija. Živimo u vremenu u kome je i porodica kao osnovna ćelija svakog društva na udaru i pod uticajem raznih neprirodnih, netradicionalnih agendi, koje upravo imaju za cilj da je razore, da decu otuđe od svojih roditelja najčešće preko novih informacionih tehnologija. Ne dozvolimo da naša deca budu žrtve ovakvog vremena. Smanjimo upotrebu mobilnih telefona i računara, koristimo ih samo onoliko koliko od njih imamo realne koristi. Ne dozvolimo da nam decu razvijaju i vaspitavaju digitalne tehnologije i virtuelna stvarnost. Igrajmo se s decom, razgovarajmo, učimo ih, radujmo se svakom njihovom uspehu. Godine u kojima se deca sada nalaze izuzetno su važne za njihov dalji razvoj, a propušteno će se kasnije teško nadoknaditi. Izuzetno je važno upoznati se s mogućim posledicama prekomerne upotrebe informacionih tehnologija, jer su one jedan od glavnih faktora koji utiču na razvoj i sazrevanje dece.
