Прочитај ми чланакУ најновијем издању „Духовне трпезе“ на TV HelmCast емитован је разговор са нашим водећим неурохиругом, начелником Центра за неурохирургију и редовног професора београдског Медицинског факултета др Даницом Грујичић.
„Пробно су Срби бомбардовани 1995.године, када се на мети НАТо нашла Република Српска. Дејства су била таква да, рецимо, у Хаџићима, убрзо после дејстава, није било слободних места за сахране“ – истиче др Грујичић.
Она ће у емисији рећи и да је НАТО уместо да осиромашени нуклеарни отпад складишти, решио да га се ратосиља тако што ће њиме пунити бојеву муницију, појачати јој дејство, а како верује и очекује да ће тимови стручњака доказати – трајно затровати животну средину држава и народа који су му се нашли на мети.
„Наше су власти започета истраживања и праћења дејства осиромашеног уранијума коришћеног у муницији Нато снага стопирале 2003.године, чиме се систематично, пратећи последице ратних дејстава на припадницима војске који су учествовали у ратним дејствима у гађаним подручјима и њиховом потомству, бавила посебна комисија ВМА.
Једна група врхунских стручњака, међутим, упорно је наставила овај посао и дошла до фрапантних закључака, што ме је једноставно привукло да им се придружим и заједно смо на посећеним трибинама са овом темом прокрстарили Србију.
У сусрету са посетиоцима наших предавања, сазнавали смо нове чињенице“- рекла је др Даница Грујичић.
Оно чему се, осим свог посла сва посветила јесте притисак на министарства екологије, војске и здравља да се формира Национални центар за испитивање штетних последица Нато бомбардовања 1999.године:
„До краја године очекујем да се знају детаљи и фромирају стручни тимови из свих области који ће дугорочно, како би докази били поуздани, чврсти и изведени из праћења тока обољевања од најтежих болести, при чему не мислим само на малигна, већ и аутоимуна обољења стопостотни пораст стерилитета код мушкараца и ризичних трудноћа, као и „квалитета“ плодова и загађености средине, дати резултате који неће моћи да се оспоре.
Идеја је да се на овај начин подстакне оснивање центара и у оним државама које су се као и ми нашле на мети оружја са осиромашеним уранијумом.
Неће то бити посао за неколико година и резултате можемо очекивати за више деценија, али ми то морамо да урадимо, исто као што наше власти морамо натерати да санирају водоизворишта и загађена земљишта на којима се производи храна, те је огроман ризик да су се отрови нашли у ланцу исхране“ – објашњава др Грујичић.
Проблем на који наилазимо у свим сферама друштвеног живота је примат политике над струком, и сво своје политичко деловање и утицај др Грујичић, која се 2012.године кандидовала за председника Србије, уложиће у то да „политика пита струку“, младе и спречавање одлива школованих људи из Србије, који су потребни сопственој земљи.
