Pročitaj mi članakDoktorka Jelena Božilović Đurović sa Instituta za medicinsku hemiju Gete univerziteta u Nemačkoj izjavila je u Danu uživo da je za nauku "par meseci postojanja virusa jako kratak period da bi mogla dati konkretne rezultate". "Prvi rezultati su tu, rade se i dalja testiranja - koliko se zadržava na čvrstim površinama i tu postoje prvi rezultati, koji nisu zvanično publikovani, ali se rade na medicinskoj hemiji u Bonu, gde kažu da se na čvrstim površinama jako kratko zadržava i da je verovatnoća takvog prenošenja mala, što je dobra vest", kaže.
На питање како научници у Немачкој стоје са вирусом, рекла је да се то не може посматрати локално, јер наука генерално функционише глобално.
„Постоји једна добра база података за рад са тиме, доста се брзо укључио велики број истраживачких група, сви пројекти су по брзом поступку одобрени и кренуло се с радом. Да би се дошло до сазнања, потребни су мултидисциплинарни тимови, људи јако пуно раде на томе“, каже она.
За науку је, напомиње, пар месеци постојања вируса јако кратак период да би могла дати конкретне резултате.
„Али, први резултати су ту, ја вам могу рећи само оно што је публиковано. То је да је вирус комплетно изолован, мапиран, дошло се до спознаје где су мутације на њему, направљени тестови за њега, одређен је и пут преноса – преноси се капљичним путем пре свега. Раде се и даља тестирања, колико дуго се задржава на чврстим површинама и ту постоје први резултати, који нису званично публиковани, али се раде на медицинској хемији у Бону, где кажу да се на чврстим површинама јако кратко задржава и да је вероватноћа таквог преношења мала, што је добра вест“, каже она.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 21, 2020
Према њеним речима, чак и ако је постојао у траговима, није био активан.
„Приликом куповине, ако неко додирне неки предмет, а заражен је, шанса да ви додирнете и пренесете је минимална. То је могуће ако се неко искашљао у том тренутку, а ви се врло брзо додирнули тај предмет и одмах пренели инфекцију на неку од слузокожа – нос, уста или очи“, објаснила је.
Говорећи о лечењу крвном плазмом, каже да ће ући у ширу употребу, али да то није нова метода.
„Позната је с краја 19. века. Процена је да би бенефити могли бити већи од могућих компликација, а какви ће бити резултати, то ћемо морати да се стрпимо да видимо“, каже.
„Вирус је апсолутно исти свуда у свету“
Како је рекла, у нашој штампи је видела писања да „постоје три типа вируса“, а то је, каже, „апсолутно научно неутемељено“.
„Вирус је апсолутно исти свуда у свету, а различитост морталитета потиче од сасвим других фактора“, каже она.
Истакла је да не верује у теорије да је вирус „изашао из лабораторије“.
„Улазак у једну такву просторију је кроз четири просторије, при чему се притисак смањује, да би се избегло струјање ваздуха од изнутра ка споља. Ту се ради по принципу ‘четири ока’ – један човек ради, други контролише шта се ради. Протоколи су етаблирани, мора се држати чврсто тих протокола. Ја лично нисам присталица те теорије да је то неко направио у лабораторији“, каже она.
Говорећи о тестирању у Немачкој, каже да се за тестирање користи „такозвана ПЦР метода“.
„То је у ствари метода којом се у принципу изолује ДНК или РНК у овом случају једног микроорганизма, вируса или бактерије. За такве методе је исто потребно доста времена како би се етаблирале, стандардизовале, биле сигурне“, објашњава.
На питање како да се понашају онколошки пацијенти током ове ситуације, каже да се они морају штитити.
„Ја нисам лекар да бих вам рекла које су све компликације, оно што ја знам је из литературе, не из праксе. Мислим да је јако важна процена лекара да ли је у датом тренутку важније да пацијент прими хемиотерапију или да буде изолован. Болнице су свакако места где је могућа концентрација вируса већа него било где другде, јер су то места где људи имају јако пуно контакта са пацијентима“, каже она.
Изолација би била једно решење, рекла је, „а уколико је пацијент у таквом стању да би га непримање терапије довело до других компликација, онда лекар треба да процени“.
