Pročitaj mi članakKada ćete da rešite problem i da se u 21. veku mašinovođe i vozači ne jure pogledima kako se ne bi sudarili?
Машиновође и возачи сваки пут се хватају за главу када за длаку избегну неки инцидент, а друштвене мреже преплављене су снимцима подигнутих рампи на пружним прелазима док возови слободно пролазе. Уместо да поуздана техника шински превоз учини најбезбеднијим, сведоци смо и све чешћих инцидената на прузи.
Прелаз на којем се јутрос догодила саобраћајна несрећа није ни имао рампу, али је био „обезбеђен вертикалном друмском сигнализацијом“, а то за возаче значи да морају да се зауставе и добро осмотре да ли наилази воз. Међутим, иако то правило делује једноставно, поглед возача некада скривају објекти, растиње, кривине, или му пажњу одвлаче неке друге опасности на путу и тако се повећава ризик за најгори могући сценарио.
Надлежни можда по слову закона могу да терете возача, али тиме ипак не могу да свале и одговорност са себе. Њхова одговорност није кривична, али је политичка, морална, стручна… Њихов је посао да обезбеде црне тачке и сваку могућност несреће сведу на минимум. Зато их питамо: Када ћете да решите проблем, да обезбедите пружне прелазе и да се у 21. веку машиновође и возачи не јуре погледима како се не би сударили?
Шта се дешава када рампа постоји, а не ради? Друштвене мреже врве од оваквих снимака. Возачи у благом шоку од онога што виде, брже боље ваде телефоне и у неверици снимају сцену.
Прописи, међутим, постоје и у таквим ситуацијама. Али, то би требало да буду екстремно ретке, готово инцидентне ситуације, које су на српским пругама, ипак, свакодневица.
„Телеграф“ је већ писао о бројним случајима подигнуте рампе на српским пругама. Можете погледати како то изгледа у Неготину, Алексинцу, Сопоту, Ваљеву, Лесковцу…
– У случају да рампа на путном прелазу не ради, воз мора да се заустави пре путног прелаза, да да дуги звучни сигнал и када се увери да нема путничких возила на прелазу прође најмањом могућом брзином, обично 10 километара на час. Тек када прође прелаз целом својом дужином, воз наставља пут пројектованом брзином – објашњава Ненад Станисављевић из „Инфраструктуре железница Србије“.
Ови снимци обично настају када воз већ пролази, па не може да се тврди како је машиновођа поступио пре него што је прошао.
У сваком случају, путни прелази остаће опасне тачке све док се не замене надвожњацима и подвожњацима. А то је већ голема инвестиција…
ЈЕЗИВА НЕСРЕЋА: Воз ударио аутобус и преполовио га, најмање троје погинулих и 22 повређених, страдало и дете! (ВИДЕО) https://t.co/a1w136iHen
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 21, 2018
Но, да ли новац треба да буде изговор да стање остане какво јесте? Замислите да неки град упорно одбија да ставља семафоре на критичним раскрсницима, јер постоје правила саобраћаја и када нема светлосне сигнализације?!
Треба указати и на другу страну медаље, а то су нестрпљиви возачи путничких возила.
Возач пред путним прелазом мора да се заустави, на шта га упозорава знак „стоп“ и „андрејин крст“. Но, да ли баш свако може да стане на прелазима где се стварају колоне возила?
Неопрезност возача доводи до трагедије, али држава је ту да спроведе мере које ће га заштити и о сопствених грешака, нарочито када се узме у обзир да су те грешке типичне за тако опасна места као што су путни прелази.
Тако, када техника закаже, животи путника зависе од среће и пажње возача и машиновођа…
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
