Радио „Снага народа“ открива: Ко је заиста крив што нам је забрањен извоз свињског меса у Русију?

Протекле недеље појавило се више информација у средствима јавног информисања о скандалу са извозом свињског меса из Србије у Руску Федерацију и о забрани извоза који је Русија увела. У чланцима се појављују највероватније истините информације да су наши произвођачи покушали да у Русију извезу месо које није адвекватног квалитета (читај: свињску кожу уместо сланине) и месо које није нашег порекла. И све је ово већином истина. Али то није цела истина.

Из ових вести би се могло закључити како су ето, само српски месари покварени и препредени и пробали су да преваре руску државу и руске купце али им, ето, није успело.

Штета је огромна! Биће потребни месеци ако не и године да се поверење врати. И сву ту штету је најпростије у главама народа свалити на неколико безимених „произвођача меса“ и једну малу Самосталну Занатску радњу „Ђурђевић“!

Ово нам је у гостовању на Б92 сугерисала и начелница републичке ветеринарске инспекције Сања Челебићанин, нашироко објашњавајући народу како је наша ветеринарска управа урадила све што се урадити могло, да је седам инспектора контролисало ту малу радњу, да су папири били уредни али да је произвођач између замрзнутих блокова ситно сецканог меса стављао неке старе картоне из Мађарске (!?!) те је то разлог зашто су руски органи тако сурово реаговали. Симптоматично је и да на све ово водитељ емисије није имао ниједно питање о начину рада ветеринарске инспекције нити о могућој кривици ове управе у Министарству Пољопривреде!!

Тако да смо мало дубље истражили овај проблем и ево до какве смо „предисторије“ проблема дошли. Ево, ко је заиста крив за ову срамоту. Кренимо редом са информацијама са званичног сајта „Россељхознадзора“ – Федералне службе за ветеринарски и фитосанитарни надзор.

(Све адресе интернет страница и на крају текста)

30.04,2014, – Вест о радном састанку главних ветеринарских инспектора Русије и Србије – Евгенија Непоклонова и Дејана Бугарског (цитат):

„Евгенији Непоклонов је информисао Дејана Бугарског о неким случајевима враћања партија српских производа животињског порекла у вези кршења правила и норми ветеринарске сертификације. Конкретно, зна се за случајеве, када између издавања ветеринарског сертификата и царињења робе прође неко време и таква пракса не може да обезбеди потпуну следљивост производа током целог пута, почевши од њене производње и до испоруке потрошачу, и да гарантује одсуство могућности за шверцован увоз робе на тржишта других држава.

Дејан Бугарски је уверавао да се у овом тренутку ради на сређивању процедуре сертификације и њеном довођењу у сагласност са међународним и руским захтевима. Било је такође разматрано питање о развоју система за електронску сарадњу међу службама две државе, и о пожељности претходног обавештавања о слању робе са предузећа из Србије на адресе руских увозника. То ће омогућити не само да се смање ризици у погледу ветеринарске безбедности производа, већ и да се значајно скрати време контроле на граници.

У вези са тим, Евгенији Непоклонов је упознао Дејана Бугарског са руским електронским системом „Аргус“, који се користи за аутоматизацију разматрања пријава за увоз, извоз и транзит животиња, производа и сировина животињског порекла, а такође за издавање одговарајућих дозвола или забрана. Дејан Бугарски је показао високу заинтересованост за организацију система електронског сертификовања у Србији и обратио се Россељхознадзору са молбом за пружање методолошке помоћи и спровођење техничких консултација на експертском нивоу. У најскорије време српски специјалисти ће посетити информационо-аналитички центар, Федералног центра заштите здравља животиња, који је подраздељење Россељхознадзора, ради упознавања са системом рада и механизмом електронског сачињавања сертификата за извоз животињских производа у Русију и друге држава Царинског савеза.“ (Россельхознадзор / Новости)

 Шта нам овде конкретно саопштава сајт Россељхознадзора?

Главни ветеринарски инспектор Русије саопштава колеги из Србије да постоје „кршења правила и норми ветеринарске сертификације“. Обратимо пажњу: није на званичном нивоу речено да у Србији има неких фирми које препакују и шверцују месо.

Не, то није речено. То се подразумева: у свакој држави постоје људи који желе да преваре и нечасно зараде.

Овде је речено да државна управа крши сопствена правила и норме сертификације и следствено омогућава тај шверц и то препакивање! Другим речима: Руси су нашу ветеринарску управу ЗВАНИЧНО обавестили да знају да она не ради ваљано свој посао!

Шта је на ово одговорио Дејан Бугарски? Да „се у овом тренутку ради на сређивању процедуре сертификације и њеном довођењу у сагласност са међународним и руским захтевима“. Прво што се човек запита кад чује овај одговор (и што се вероватно и господин Непоклонов запитао) је: Ко је овде луд? Па толике године постоји преференцијални режим између наших држава, Србија се хвали толиким повећањем извоза у Русију, и тек сад су се сетили да „среде процедуру сертификације“? Ако ни због чега другог, а оно само овај одговор господина ДОКТОРА Бугарског заслужује моментално смењивање са тог места које заузима.

Логично би било очекивати да је у наставку разговора Бугарски затражио помоћ у „сређивању процедуре сертификације“ (од оних који очито знају како, не само да среде своју процедуру већ и да сазнају несређеност туђе процедуре). Али то се није догодило. Господин Бугарски је САЗНАО (оно што пише на сајту и потанко је објашњено а што је потписник ових редова сазнао у првих 15 минута интересовања за ветеринарску службу Руске Федерације) да већ постоји систем за електронску пријаву ветеринарских сертификата!

И наравно одмах „се дочекао на ноге“: предложио да се иде на службени пут (са дневницама) у Москву да би се обучавали за рад са тим системом! (Једини проблем је што на истом том сајту лепо пише да је систем „Аргус“ моментално у таквој фази да није потребна никаква обука!?! За рад са системом је потребна само веза на Интернет и било који претраживач: Mozilla Firefox, Internet Explorer или било који други! Другим речима: када му странци саопште да његова служба не ради како треба и да сумњају у њихову организацију – Бугарски тражи да им доведе своје „стручњаке“ у госте у Москву да би научили да раде на компјутеру и са Интернетом!

– http://www.fsvps.ru/fsvps/argus
– Автоматизированная система Аргус

Како се даље развијала ситуација, после овог пријатељског упозорења са руске стране?

Наравно на несувисле одговоре господина Бугарског – уследиле су сувисле реакције руске стране: послати су инспектори у Србију и одмах је од 9. до 15. марта 2014. на лицу места у Србији обављена контрола „Неопланте“ и „Јухора“. Већ 16. марта Россељхознадзор писмом бр. ФЕ-ЕН – 8/8017 обавештава да су уведена привремена ограничења на увоз у Русију почевши од 30. маја 2014.

Россельхознадзор / Ввоз. Вывоз. Транзит – на десној страни екрана списак атестираних фирми и одлука о забранама

26.маја 2014. – Ново саопштење у рубрици вести:

„У току инспекције вршене од стране стручњака Россељхознадзора, констатован је низ прекршаја, који сведоче о одсуству неопходне контроле од стране компетентних органа Србије на поштовању ветеринарско-санитарних захтева и норми Царинског савеза и Руске Федерације, а такође о формалности гаранција компетентног органа Србије, на основу којих су фирме биле укључене у Регистар фирми трећих држава, која имају право на извоз у Царински савез. У вези са овиме, Россељхознадзор је увео почевши од 30. маја 2014. године, привремено ограничење на увоз месних производа у односу на 2 предузећа из Србије.

Сем тога, Россељхознадзор је информисао ветеринарску службу Србије о томе да је потребно да у току два месеца од момента добијања прелиминарног извештаја, ветеринарска служба Србије упути Россељхознадзору коментаре на прелиминарни извештај.“

Поново заслужен шамар нашој ветеринарској служби: месец дана после усменог упозорења на лош рад ветеринарске службе, руска страна пријатељски поново опомиње, скреће пажњу, покушава да тихо и мирно реши проблем са нашим незаинтересованим државним службеницима.

И то није све: руска страна пријатељски упозорава – простије речено – „забранили смо извоз за две фирме али то је само почетак. Вама систем рада државне ветеринарске службе није добар- узмите се у памет и почните да контролишете своје извознике ( јер шта друго могу да значе формулације: „ констатован је низ прекршаја, који сведоче о одсуству неопходне контроле од стране компетентних органа Србије на поштовању ветеринарско-санитарних захтева и норми Царинског савеза и Руске Федерације“ сем да „компетентни органи“ једноставно не раде свој посао?)

Па и поред свега тога, Руси покушавају да изгладе ствар и нуде да се у року од два месеца господин Бугарски са својим „експертима“ пробуди, пажљиво размотри ове пријатељске замерке и напише коментаре на руски извештај (читај: даје му се могућност да брзо исправи пропусте и о томе извести руске колеге, и све ће бити изглађено). (Россельхознадзор / Новости)

Шта је урадило друштванце ветеринарских експерата под вођством г. Бугарског које скупо плаћа Србија (а ма колике да имају плате за овакав рад – много је и премного!) – не пише на сајту Россељхознадзора – углавном Руси крећу да озбиљно бране своју државу и народ од српске ветеринарске инспекције: у следећих неколико дана се један за другим појављују вести о Србији – ево их по реду:

30.мај 2014 – „О спречавању покушаја увоза са територије Србије шверцованих месних производа“:

„Службеници управе Россељхознадзора за Калињинградску област су у морској луци Балтијск задржали контејнер, који је стигао из Србије, уз ветеринарски сертификат, издат од стране српске државне ветеринарске службе на партију свињске сланине тежине 21710,5 кг. При прегледу су међутим, уместо сланине нађени комади коже без маркирања, а такође дупло паковање са маркирним етикетама хрватских и шпанских фабрика. Пошиљка је враћена испоручиоцу.“

Обратимо пажњу на ову формулацију: „ … уз ветеринарски сертификат, издат од стране српске државне ветеринарске службе…“!

Опет исти проблем: то што нека страна фирма покушава да „ували“ кожу уместо сланине – то је мали проблем. Главни проблем руска страна види што та превара има „уредне“ српске папире иза којих би требало да стоји „Српска државна ветеринарска служба“. (Россельхознадзор / Новости 30 мая 2014 г.; Россельхознадзор / Новости)

И истог дана: 30. маја 2014. – О телефонским преговорима Россељхознадзора са ветеринарском службом Србије

„Повод за телефонски разговор је било задржавање партије шверцоване свињске коже, која је приспела са фалсификованим ветеринарским сертификатом на свињску сланину. Руска страна је изразила озбиљну забринутост у вези овог случаја, а такође са наглим повећањем увоза свињских производа из разних држава Европске Уније. Россељхознадзор је предложио ветеринарској служби Србије да спроведе истрагу по овом случају уз каснију заједничку руско-српску проверу предузећа, која су допустила овај озбиљан прекршај. Од другог јуна, српска ветеринарска служба престаје са ветеринарским сертификовањем производа овог предузећа за испоруке на територију Царинског савеза, а од петог јуна ове године, остале фирме Србије, које су унете у Регистар фирми трећих држава, почињу да испоручују производе искључиво као целе свиње, полутке и четвртине ради њихове контроле по овалним печатима ветеринарске службе. Истовремено се уводи претходна најава слања робе руским увозницима.“ (Россельхознадзор / Новости)

Шта можемо закључити из ове вести на сајту?

Проблем са  Россељхознадзора са „ветеринарском службом Србије“ постаје не само озбиљан већ и хитан и више није довољно чекати да се неке замерке изразе приликом редовних сусрета. Сада се већ мора реаговати и телефоном!

Руска страна, сад већ неувијено али још увек уљудно сигнализира да зна за препакивање европског меса. Даје могућност да се „ветеринарска служба Србије“ сама побави овим проблемом пре него што буду принуђени да они предузму одлучне кораке. О томе нам говори „озбиљна забринутост“ са руске стране.

Још увек поверење није у потпуности изгубљено и предлаже се „заједничка руско-српска провера ових предузећа“. Читај: причали су, упозоравали, скретали пажњу,… али на све добронамерне примедбе, замерке добијају несувисле одговоре господина Бугарског са исповешћу да не уме да направи процедуре нити организује рад и провере у својој служби и сад к’о веле људи да брату Србину практично помогну и покажу како се врше  провере предузећа!За сваки случај, јер очито је да се од Бугарског не може очекивати да ради свој посао, Руси уводе забрану за извоз прерађевина на којима се не види печат. Али ипак остављају могућност браћи Србима да извозе своју робу.

Нажалост сајт руског државног органа не даје информацију шта је институција наше државе којом руководи господин Бугарски учинила поводом ових писама, обраћања, телефонских позива… Али се по овом сајту може, као у огледалу, то видети по реакцијама руске стране: следе увођења „појачане лабораторијске контроле“ и „привремена ограничења“ за српске фирме. (http://www.fsvps.ru/fsvps/importExport/serbia – на десној страни сајта)

И то не само за свињске производе! Мере се шире и на готове производе, и на говеђе месо, и на пилеће месо… Рекао би човек – ваљда ће бар ово пробудити госоподина Бугарског и његове ветеринаре!

Али на жалост то није случај.

Десет дана после овог телефонског разговора следи још гора новост:

11.06.2014. – О грубим прекршајима при испорукама српске свињетине на руско прехрамбено тржиште.

„Службеници државне пограничне ветеринарске контроле Управа Россељхознадзора за Калињинградску област у „Луци Балтијск“ нашли су кршење ветеринрког законодавства при увозу замрзнуте свињетине у контејнеру-фрижидеру у количини 22,5 тона из Србије. Производи су испоручени са фабрике RS 643 и били су праћени ветеринрским сертификатом од 03.05.14 № 270-323-2521/14-05.

При вршењу прегледа на једној од палета са производима је нађено маркирање са овалним печатом мађарске фабрике  HU 23 EK, који није наведен у ветеринрском сертификату и у односу на који су од 14.05.14. уведена привремена ограничења (наредба РСХН од 30.04.2014  № ФС-АС-8/7205).

На осталим палетама под производима је пронађено горње паковање (картонске кутије) са етикетама за маркирање фабрика  HR 10 EU (Хрватска),  RS 01515 (Србија),  ES 10.10869/B (Шпанија),  НU 23 ЕК (Мађарска), а такође и кутија са етикетом за маркирање фабрике RS 643, Србија, која је наведена у ветеринарском сертификату али са наведеним производом – димљена сланина.

На свим поли-блоковима са робом недостају етикете за маркирање. Пошиљка је враћена по акту о повраћају пошиљке.“ (Россельхознадзор / Новости)

Закључак и предлог решења:

Када се све ово прочита, човек се запита: па шта сад треба да уради српска Влада са оваквом ветеринарском службом?

Да погледамо данашње вести и сазнамо какав је став Ветеринарске инспекције а какав Владе Србије о овом проблему. Ево у данашњим вестима г-ђа Сања Челебићанин начелница Ветеринарске инспекције нам дословно каже: „.. да су руске службе суспендовале само једног произвођача…“ (Koga će kazniti za muvanje s mesom?)

И то је опет истина…. АЛИ ПОЛОВИЧНА!

На сајту ове руске службе јасно стоје документи којима се сем СЗТР Ђурђевић (ФС-ЕН-8/9722 од 05,06,2014,), под режим „појачане лабораторијске контроле“ и „ограничења“ стављају и Карнекс д.о.о. (Фе-ЕН-8/9498 од 04,06,2014,) а и „Неопланта“ и „Јухор“ (Фе-ЕН-8-8017 од 16,05,2014,) Сем тога „у фокусу“ је свињетина а нико нам не саопштава да се ограничења уводе и за пилетину и за говедину и за коњетину.

Готови производи од пилетине, говедине и коњетине: Россельхознадзор / Ввоз. Вывоз. Транзит ;

Овде очито нешто није до краја речено: пажња се усмерава на свињетину и неморалне произвођаче који је увозе из ЕУ и препакују за Русију. Да је заиста тако зашто постоје забране за говедину, пилетину и коњетину? За свињетину постоји руска забрана увоза из ЕУ и свињетину је однедавно постало исплативо увозити и препакивати. Када се мало „загребе“ испод површине постаје јасније да је главни кривац Ветеринарска инспекција која не уме да обезбеди процедуре контроле производње и следљивост производа а не набавке сировина само за једну позицију. И зато постоје забране и за друге врсте меса а не само за свињетину коју нам гурају под нос покушавајући да забашуре своју неспособност да направе и изврше процедуре ветеринарске контроле и следљивости.

Другим речима: начелница Ветеринарске инспекције свесно „СПИНУЈЕ“ јавност. Не лаже али ствара утисак да је проблем у само једном евентуално још неком ПРОИЗВОЂАЧУ. И скреће пажњу са главног кривца: Ветеринарске инспекције која или не уме или неће да уради свој посао и поред молби, упозорења и добронамерних критика руске стране. А када Србији нанесе немерљиву штету својим дилентантизмом: проба да за све оптужи произвођаче (који, да се разумемо нису „анђели“ али не би ни могли да буду баш толико „ђаволасти“ да Ветеринарска инспекција ради свој посао).

Какав је став Владе Србије?

Ево саопштава нам се да ће министар Расим Љајић хитно отпутовати у Москву „да реши проблем“. Али авај…! Па проблем није у Москви! Већ у Ветеринарској инспекцији Министарства Пољопривреде у сред Београда! Као и обично наша Влада се јако залети али у погрешном правцу и снажно… промаши суштину.

Шта треба урадити да би се решио овај проблем са извозом меса у Русију?

Решење је врло једноставно: треба посмењивати руководство наше Ветеринарске инспекције.

Из свега наведеног се не може извући закључак да су ти људи (и жене) -Бугарски, Челебићанинова,… нестручни. За то их не треба смењивати. Треба их сменити зато што не раде свој посао. After all: и стручан човек може да буде лењ и незаинтеросав или неспособан да руководи.

Прилог:

• Ђурђевић
• Карнекс
• Јухор

(Тим емисије „Руски сат“ на РАДИЈУ „Снага народа“)