Pročitaj mi članakNije lako ugoditi narodu, moj Vesiću. Sečeš hrastove i brestove po Košutnjaku - ne valja. Sadiš im palme po Kalemegdanu - opet ne valja. Džaba sečeš – niko da kaže hvala za uspostavljeni šumski red, džabe sadiš i zalivaš – ne prima se to kod ovog nezahvalnog naroda. Ja da ti kažem, ne valja narod, dogradonačelniče, naročito ovaj beogradski koji nema sluha za tvoje vizije, žrtve i dendrološka pregnuća i zato predlog: moramo promeniti narod. Tačnije, treba ga iskoreniti.
Кад искоренимо народ и на његово место засадимо бољи, кооперативнији и разумнији онда ћемо по Београду и диљем Србије моћи до миле воље да садимо и секвоје и баобабе и какаовац и хлебно дрво и еукалиптусе и дрволике папрати и фикусе…, пардон, њих већ садимо и, богами, примају се. А после, после ће уз њих да запристану лијане и епифите и кад коначно запрашумимо Србију више нико неће моћи да вам пребаци како сте од ње направили пустињу.
Фото: Јутјуб
Осим тога, уштедећемо на инвестицији у гондолу и јарбол, јер нам оне више неће требати. Са новобеоградске стране на Калемгдан и обратно пребациваћемо се уз помоћ лијана – технику ћемо брзо савладати, јер сте нас у мајмуне готово претворили – а заставе ћемо вешати на највисочије изданке тропских кишних шума које ће овде бити још српско-напредније и сезати небу под облаке, тако да ће се из авиона моћи да виде наши поносни двоглави орлови како парају небеске висине. Путници ће од пилота тражити да слете и да звирну у то чудо од земље а авиони ће, из објективних разлога – јер, све ће бити под шумом – слетати на онај аеродром у Требињу који ће Србија, по идеји нашег председника, изградити. Сад се коначно види и сврха те ваздушне луке, за коју се, опет, овај незахвални и суревњиви народ, питао чему и зашто.
Стварно, чему и зашто, палме на Калемегдану?
Стручно нам је објашњено како су због климатских промена зиме у Београду постале благе и без екстремно ниских температура, па се зато отворила могућност да се засаде палме, које до сада нису биле карактеристичне за ово поднебље.
Па, ако нису карактеристичне за ово поднебље, шта ће нам онда у парковима који нису ботаничка башта? Кога ћемо то да фасцинирамо тропским биљкама у подручју где расту храстови, борови и јеле и како ће то – како нам је такође стручно предочено – тих шест палми у два реда “нагласити улазак у парк Калемегдан и прилаз Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”?
Људи који пролазе кроз “славолук” палми иза њих, у најмању руку, очекују обалу и море или бар наговештај истог у непосредној близини а овде само могу да се ишчуђавају како се то тропско дрвеће – комада шест, затекло на том месту, јер никоме нормалном неће пасти на памет да их је неко ту намерно засадио.
Штрчаће тако, уколико не увену, као на пилету сиса и као залутали сведок дубоко поремећеног доба једне несрећне земље и њених грађана који су дозволили да се са њом и са њима играју и понижавају их чудаци и бескрупулозни узурпатори. Остаће као још један од срамотних белега нашег посрнућа и пристајања а у њиховом хладу стидеће нас се потомци, питајући се какви смо то људи били.
До тада, док наше младе палме њишу гране, испод њих можемо да читамо како се Србија, у анализи угледног шведског института, по степену демократичности од 179 земаља нашла на 139. месту, сврстана у изборне аутократије и да су испред нас све земље Западног Балкана, укључујући и оно несрећно Косово које је више него дупло боље рангирано. У таквој држави су могуће и много горе ствари од сублесастог сађења палми тамо где им место није.
Зато, сади Весићу шта ти падне на памет а сутра, кад постанеш министар саобраћаја, туда протерај пругу и објасни да ће њом, преко Калемегдана, ићи бродови према Дунаву. Има нас сасвим довољно таквих да и у то поверујемо.
