Pročitaj mi članakGrađani plaćaju, vlast i opozicija se spore, a sve oko novih projekata za Beograd i Srbiju. I velikih i malih, uglavnom građevinskih.
До последњег трвења два оштро подељена политичка пола и њихових присталица дошло је пошто је директор владине Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић најавио да ће у наредне две године бити изграђено шест нових фудбалских стадиона, а три ће бити реконструисана.
Кога брига за децу
Велики национални стадион, највећа од планираних спортских арена у Србији у плану је за изградњу на територији општине Сурчин.
– Тих шест стадиона имаће по 8.000 места, а три стадиона планирана за реконструкцију до 20.000 места – казао је Марко Благојевић поводом новог
мегапројекта, проценивши да ће цена изградње нових стадиона износити око 1.500 евра по једном месту.
Намеру власти да за стадионе потроши 100 милиона евра, оштро је критиковао бивши градоначелник Београда и лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас. Он је указао и да се буџет троши на стадионе, док грађани, како тврди, чекају годинама на прегледе и операције, деца на вртиће, а плате и пензије се смањују.
– Власт је изгубила додир са реалношћу. Нема новца за лекаре, медицинске сестре, наставнике, квалификоване раднике, за децу за бесплатне оброке у школама и уџбенике, али да има за фудбалске стадионе – навео је Ђилас.
Критике су стигле и од самосталне посланице Соња Павловић која тврди да не може на том месту да буде зидан стадион.
– Његова локација је у штићеној зони београдског изворишта сурчинског поља, то је једна недопустива ствар по правилницима о заштитним зонама изворишта, они никакве спортске објекте и стамбене објекте ту никако не би могли да зидају – каже Соња Павловић.
Лечење СМС порукама
Док су мегапројекти у најави, грађани и даље путем СМС порука скупљају новац за болесну децу, али и медицинске апарате. Радио-телевизија Србије је пре месец дана и јубиларни 10. пут организовала хуманитарну емисију Телетон с циљем прикупљања новца за апарат за магнетну резонанцу, позивајући грађане да донирају новац.
– Сви који су у могућности да помогну да заједно прикупимо средства за апарат за магнетну резонанцу могу слати СМС поруке или упутити новчане донације на наменске динарске и девизне рачуне, отворене при Канцеларији за донације – саопштио је РТС.
Недостатак апарата је само један од проблема у здравству. Бројни корисници друштвених мрежа су фотографијама неких болница у Србији указивали на катастрофалне услове за пацијенте, запитавши се може ли уместо столице на стадиону, нови кревет за пацијенте на чекању.
Да је здравствени систем пред колапсом сматра и председник Синдиката лекара и фармацеута Србије др Раде Панић, а синдикат који води недавно је указао на огроман број људи које лечи један лекар, на неједнаку и недовољну доступност здравствене заштите за грађане, посебно у неразвијеним крајевима земље, али и неадекватне и небезбедне услове у којима раде лекари и остало медицинско особље.
Музичка фонтана и скраћени јарбол
После музичке фонтане на Славији која је грађане коштала 1,8 милиона евра, јавност чула и за пројекат јарбола висине 120 метара, шести по величини у свету, после јарбола у Саудијској Арабији, Таџикистану, Азербејџану и Северној Кореји.
Циљ тог подухвата је, према речима заменика београдског градоначелника Горана Весића јачање култа заставе, а он очекује да за престоничким примером крену и остали градови Србије и региона.
– Поносни смо јер ће Београд добити јарбол са српском заставом на стогодишњицу присаједињења Војводине и Земуна Србији – најавио је првобитно за прошлу годину.
После полемике у јавности да је 200 милиона динара (1,6 милиона евра) могло да оде на потребније ствари, висину је „смањио“ на 80 метара, а цену преполовио. Међутим, иако је изградња најављена за ово пролеће радови још нису почели. Зато је кренула реализација изградње 54 нове фонтане и јавне чесме широм Београда, а према Весићевим речима, баш свака ће бити „мало уметничко дело“.
– Неке ће бити мале, а неке такве да ће коштати 10.000, 20.000 евра. Али ниједна неће бити величине оне на Славији, јер нигде нема толиког простора – најавио је Весић на почетку реализације тог пројекта.
Ко ће градити метро?
Изградња метроа већ годинама остаје само на речима. Најављивале су је све београдске власти, а садашњи градски оци у више наврата померали датуме почетка изградње.
Мада ни на видику, метро је још једна неуралгична тачка спорења власти и опозиције, актуелизована ових дана. Тек што се из власти чуло да ће Србија и Кина сарађивати и на изградњи метроа, опозиција је подсетила на раније договоре са Французима.
Када је Горан Весић открио да је са компанијом Поњер Ћина потписан споразум и да ће Кина финансирати тај пројекат, посланик Демократске странке Балша Божовић је указао да је још 2011. Србија склопила међудржавни споразум са Француском о изградњи метроа, а Влада у Паризу донирала 1,5 милиона евра за студију изводљивости фирми Ежис.
Божовић је подсетио и да је 2014. Александар Вучић потврдио међудржавни споразум Србије и Француске о наставку тог пројекта, да би се, како је навео, сада 2019. „информисали преко новина да је Србија потписала неки нови меморандум о изградњи метроа са Кином“.
Спорт као бизнис
Министар финансија Синиша Мали очекује да изградња националног стадиона почне половином идуће године. Он каже и да то није толико велика инвестиција колико користи треба да донесе.
– Спорт одавно више није само спорт, то је и велики бизнис. Кандидовали смо се заједно с Румунијом, Бугарском и Грчком да будемо домаћини светског првенства у фудбалу 2030. и треба нам одговарајући стадион, а план је да у оквиру стадиона направимо цео град – образложио је Мали истичући да је циљ промоција Србије и зарада од туризма и страних инвестиција.
Милијарде нестале без трага
У 2017. години у Србији је неправилно потрошено 217 милијарди динара буџетског новца (готово две милијарде евра), показала је према речима председника Државне ревизорске институције и генералног државног ревизора Душка Пејовића, прошлогодишња ревизија ДРИ.
– Корисници јавних средстава који су направили највеће неправилности и грешке биле су општине, градови, јавна предузећа, комунална предузећа, али и здравствене установе – рекао је Пејовић.
Рат у центру
Београђани због реконструкције Трга Републике иду пешице раскопаним центром града који је последњих дана поприште сучељавања присталица власти и опозиције.
Радове је блокирао председник општине Стари град Марко Бастаћ, наводећи да су штетни и да грађани треба да се о њима изјасне референдумом. Бастаћ тражи смену Горана Весића, који каже да је не само штета од блокаде два милиона динара, већ и да реконструкција неће бити завршена у року, 1. септембра.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
