Pročitaj mi članak
(Б92, Јутарњи лист, )
Председник РС Милорад Додик почео сведочење у Хашком трибуналу у поступку изношења одбране Радована Караџића.
Иако је деведесетих година био његов љути политички опонент, Додик је јутрос дошао у Хаг, авионом владе Републике Српске, на позив Караџића како би као сведок његове обране сведочио о догађајима уочи почетка рата 1992, преноси Јутарњи лист.
Додик и тадашња председница РС Биљана Плавшић су почетком 1998. уз помоћ међународне заједнице срушили власт Караџићевог СДС-а у Републици Српској и са Пала пребацили седиште РС у Бањалуку, али је у међувремену Додик толико политички еволуирао да би се сада представљао као истомишљеник хашког оптуженика од самог почетка и првих вишестраначких избора у Босни и Херцеговини, подсећа тај хрватски лист.
На крају је дао пуно признање Караџићу, рекавши да сам није био у праву кад се залагао за прихватање мировних споразума које је Караџић редом одбијао и гурао Србе дубље у изолацију: „Сада ми је драго да то није прихваћено, јер не бисмо имали овакав степен заштите својих права“, рекао је Додик, мислећи на Републику Српску.
Бранио је Караџића понављајући да је ратни лидер Срба у БиХ само износио легитимне захтеве српског народа. Срби никако нису хтели распад Југославије па ни независну БиХ, а били су спремни на то пристати само ако им се осигура минимална заштита њихових интереса, односно посебан ентитет, као што је то било предвиђено првим Кутиљеровим планом о унији три републике.
За рат је зато крив, истиче Додик, Алија Изетбеговић. Сви су 1992. потписали Кутиљеров план, али Изетбеговић је по повратку у Сарајево одбио споразум. Месец дана касније рат је буктао широм земље.
Срби у БиХ никако нису хтели распад Југославије. „Југославија се показала као најбоља идеја за простор Балкана, рушење Југославије проузроковало огромна разарања“, казао је Додик на сведочењу, а Караџић га је питао да ли би Срби у БиХ прихватили Босну и Херцеговину без посебног ентитета?
„Српски народ то одбацује и тада и сада“, одговорио му је Додик. Да је Караџић на то пристао, остао би без подршке народа, рекао је. Он је затом наставио са оптужбама на рачун Алије Изетбеговића.
СДА Алије Изетбеговића читаво време је покушавала рушити баланс три народа на којем је почивала Босна и Херцеговина. Циљ им је био да преузму власт над читавом БиХ и да укину Хрватима и Србима и она стечена права које признавао и комунизам, како би створили унитарну БиХ с бошњачком влашћу.
„Такво понашање СДА довело је до јасног сврставања не само СДС-а, него и нас који смо били у другим партијама, али и народа, Хрвата и Срба“, рекао је Додик.
Изетбеговић је, тврди, у то време радио на спровођењу своје Исламске декларације, у којој је писао о томе да муслимани тамо где су већина требају увести своју власт и шеријатско право, а бити мирни док не постану већина. „Сматрао сам да је политика Изетбеговића политика опасних намера“, рекао је Додик..
За ХДЗ БиХ је рекао да је циљ њихове политике био на првом месту подршка самосталности Хрватске, што им је било пуно важније од права Хрвата у БиХ. Фингирали су неку подшку БиХ, али им је био циљ отцепљење Херцег Босне из БиХ.
„Изетбеговић није имао политичку већину, без подршке Срба и Хрвата, и у томе лежи разлог рата у БиХ. Он је кренуо да се лажно представа по свету као председник БиХ како би добио међународну подршку. СДА је формирала Патриотску лигу која је кренула с наоружавањем муслимана, и прве жртве у БиХ су били Срби које су убили Бошњаци, што је међу Србима јачало уверење о нужности организовања“, тврди Додик.
„Изетбеговићева идеја је била да БиХ буде унитарна земља, по принципу један човек један глас, што би значило унитарну земљу Бошњака, што није могло проћи, нити може“, нагласио је он.
Додик је посведочио и да никада 1992. ни на једном састанку није чуо да би Караџић или СДС имали план да уклоне Хрвате или Муслимане/Бошњаке, нити за некаква етничка чишћења. Говорио је како у његовим Лакташима и данас живи мала заједница Бошњака, а лично је средином 1992. спречио напад на Бошњаке у једном селу у његовој општини.
Додик је и раније у Трибуналу био сведок тужилаштва на суђењу некадашњем високом функционеру Аутономне регије Крајина (АРК) и вршиоцу дужности потпредседника Владе РС, Радиславу Брђанину, који је проглашен кривим за прогоне и осуђен на 30 година затвора.
На том суђењу, Додик у марту 2003. није сведочио добровољно, већ на основу обавезујућег налога суда, који је најпре био издат као поверљив.
Караџић је оптужен за геноцид у Сребреници, за прогоне несрпског становништа са подручја БиХ „на које су Срби полагали право“, за терор над цивилима током опсаде Сарајева и за узимање припадника УН за таоце.
На листи сведока одбране су још некадашњи председник Владе РС, Душан Козић, Љубислав Симић из Братунца и академик из Београда, Коста Чавошки.
Тужилаштво је затражило да се искључи исказ Чавошког, кога је Караџић позвао као сведока-вештака, а Претресно веће још није донело одлуку по том захтеву.
