Прочитај ми чланак"Нова година ми ништа не значи. Срећан сам само што ноћас није толико хладно", прича Раде Винчић који је новогодишњу ноћ провео у пролазу на Теразијама - месту које је већ скоро четири године његов дом.
Концерти, ватромет, добро расположење, десетине хиљада људи на улицама, слике су које су обележиле дочек Нове 2018. године у српској престоници. Они „невидљиви“ људи провели су посебну ноћ на исти начин на који проводе свако вече. Шћућурени у пролазу на Теразијама чекали су само да утону у сан.
Илустрација
Међу њима је један старији господин који, увијен у јорган, лежи на импровизованом кревету од картона док му се поглед губи у даљини. Каже да размишља о свему што му се десило у животу што му теже пада него кад је стомак празан.
– Храна ми није проблем. Добри људи ми дају новац, тако да углавном нисам гладан. Имам и пријатељицу код које повремено одем да се окупам, да нешто поједем и попијем. Најтеже ми је када седим овде сам, размишљам о животу и питам се шта би било да се није све тако одиграло – почиње причу за Блиц Раде Винчић родом из Осијека који је од 1974. године у Београду.
Знао је шта значи имати, јер је до пре непуне четири године лепо зарађивао. Имао је фирму за узгој и продају тартуфа, скопоцених гљива, у којој је било запослено 32 радника. Није се одао пороцима попут многих бескућника, већ је, како каже, био жртва двоструке преваре и пљачке.
Данас је Раде тешко покретан, већ је у озбиљним годинама и бори се колико може. Од породице нема никога, а пријатељима, како каже, не жели да смета.
– Није у реду да одем код некога ако не могу да га позовем да дође код мене. Моја кућа је овај пролаз који није баш репрезентативно место. Ипак, не губим наду. Верујем да ће се кад-тад све решити – закључује Раде.
До тада му остаје да чека, заједно са неколицином пријатеља, од којих су два, како каже, доктора наука.
