Pročitaj mi članak

Dilema dužnika: Da li i kako pauzirati otplatu kredita

0

Banke će do 31. jula pripremiti ponude za novi moratorijum, koji počinje 1. avgusta i traje do 30. septembra. U tom periodu, svi koji žele, moći će da pauziraju otplatu rata za kredite, dozvoljene minuse i kreditne kartice.

Ако смо нешто научили из претходног мораторијума, који је трајао до краја јуна, то је да пауза у отплати кредита није бесплатна.

Подсетимо да је током “Мораторијума 1”, у случају динарског кеш кредита од 500.000 динара из репрезентативног примера Народне банке Србије, рата по истеку паузе у отплати расла за 310,95 динара, а рок позајмице је био продужен за три месеца.

Када је реч о стамбеним кредитима током првог мораторијума, дат је репрезентативни пример за кредит у вредности од 50.000 евра, са каматном стопом од три одсто годишње и роком отплате од 240 месеци, чија се рата увећава за 3,82 евра на име камате.

Тако ће бити и овога пута: сви који користе кредите, дозвољени минус, рате за картице, моћи ће да искористе или одбију прилику да “паузирају” отплату рата од 1. августа до 30. септембра, али ће касније моћи да одаберу да ли желе да одједном измире “паузиране” обавезе, или да продуже отплату кредита за 60 дана.

Искористите “Мораторијум 2” само ако морате
Генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић, потврђује за Нова.рс да су банке финансијски и технички спремне да спроведу “Мораторијум 2”, и да ће до 31. јула припремити понуде за клијенте који желе “паузу”.

Народна банка Србије прописала је да обавештење о понуди банака треба да буде објављено на њиховој интернет страници, и да садржи информације о почетку примене и периоду трајања мораторијума, обрачуну камате, начину отплате обавеза по престанку мораторијума, могућим алтернативним начинима отплате обавеза, као и репрезентативни пример износа обавезе пре и након престанка мораторијума.

“Клијентима увек саветујем да редовно измирују своје обавезе, било да је реч о банкарским производиме или не. Они који имају стварну потребу, нека искористе ову могућност – сви остали би требало да наставе да плаћају”, каже Васић.

Душан Узелац са портала “Каматица” мораторијум описује као паузирање проблема, али не и његово решење.

“Ако и уз коришћење мораторијума потрошимо сав новац на редовне трошкове, онда то значи да трошимо више него што можемо да приуштимо, а након окончања мораторијума мораћемо да нагло коригујемо трошкове да не би упали у проблем са отплатом кредита.

У кашњење у отплати је врло лако упасти, а тешко је вратити се у нормалне токове. Статистика каже да се након једне закаснеле рате у ‘нормалу’ враћамо годину дана”, рекао је Узелац за Нова.рс.

Коме се највише, а коме најмање исплати “Мораторијум 2”?
Према подацима Удружења банака Србије, у току трајања ванредног стања, чак 94 одсто грађана који су кредитно задужени, као и 92,9 одсто предузећа, искористили су могућност да стопирају отплату рата.

“Из те статистике видимо да су људи желели да буду опрезни и да су сматрали сигурнијим да се одмах определе за мораторијум, уместо да чекају даљи развој ситуације. То не значи да су они запали у тешкоће са отплатом својих обавеза према банкама, већ да су реаговали са намером да спрече сваки ризик”, објаснио је тада Владимир Васић.

Душан Узелац данас оцењује да је “Мораторијум 2” пре свега намењен некоме ко је остао без посла или има умањену плату, па ће од августа до краја септембра моћи да “препакује” своје трошкове, како би након истека мораторијума могао да редовно отплаћује обавезе.

“Они који немају промену у приходима немају ни битне користи од паузирања отплате, само ће продужити своју задуженост за два месеца”, упозорава Узелац.

Да ли треба рачунати на “Мораторијум 3”?
Владимир Васић из Удружења банака Србије каже да ће одговор на то питање дати привредна кретања у септембру и октобру.

“Доста тога је урађено у претходних неколико месеци, у смислу монетарне и фискалне подршке, као и подрше банкарског сектора нашим компанијама.

Сматрам да је дата снажна ликвидност економији Србије, са “Мораторијумима 1 и 2”, применом Гарантне шеме и уз редовно кредитирање. Зато нам остаје да пратимо ситуацију најесен, и реагујемо у складу са тим”, каже за Нова.рс Васић.