Прочитај ми чланак

ДЕЧИЈА ПРАВА… Да ли би данас професор Коста Вујић изгубио лиценцу и добио отказ?

0

Драги родитељи, пријатељи, другари, обраћам вам се као родитељ, не као професор…

Деца су наше највеће благо, зато их требамо стално надгледати. Свесни родитељи никада не смеју своју децу препустити самима себи, ни другима. Дискретна родитељска контрола, уз много љубави, топлине, нежности, пажње и што је могуће више искрено пријатељског разговора, неопходно је у свакој пори крхког детињег живота.

Боље је мало контроле, него много бриге!

Обично се наши родитељски захтеви према деци и према себи самима разликују, а често треба почети од себе.

Сећате ли се како је некада изгледала настава, какав је био однос ученика и родитеља према професорима? Да ли су вам ваши родитељи, деде и бабе причали како је у њихово време школски систем изгледало? Ако не знате, распитајте се, подсетите се, питајте старије, они ће вам најбоље рећи. Да скратимо… професори су били поштовани, цењени и вољени, а родитељи деце нису ратовали и за сваку ситницу грдили професоре и писали тужбе против њих за сваку ситницу, него су били на истом врло озбиљном задатку, заједно су радили и трудили се да њихова деца буду поштени, добри, честити и образовани људи. У то време скоро никада нисте могли чути да родитељ нешто лоше прича испред свог детета о његовом учитељу, наставнику и професору, на тај начин наши стари нису васпитавали своју децу.

Данас се професору мери свака изговорена реч, или, таман посла нека блага увреда. Професори се пред децом омаловажавају, довољно је да ученик пренесе родитељу оно што њему одговара, и да настане расправа, конзилијум, претње. Замислите некадашњег професора Косту Вујића, и његов стил понашања са ученицима… а тим стилом је изнедрио велика српска научна имена… управо та његова последња генерација остала је упамћена по плејади ученика који су касније постали славни… Јован Цвијић, Јаша Продановић, Љубомир Стојановић, Михаило Петровић Алас, Павле Поповић, Милорад Митровић, Пера Тодоровић… који су га увек помињали и сећали се њега, а баш он са таквим, данас ,,лошим“ понашањем, био је поштован и цењен и код ученика и родитеља. Данас вероватно би био суспендован и остао без лиценце. Зато ми данас немамо Косту и сличне њему и такве ученике.

Свестан сам да нису били сви професори исти како Коста Вујић, и да и данас има одличних, добрих и лоших професора… али, то је већ друга тема.

Где кривца тражити… док нам децу не униште њихова права (која они врло добро знају и њиме манипулишу), и ја имам дете, и баш та њихова права мене као родитеља брину.

Данас је врло тешко образовати и васпитати дете, поред шљама са телевизије (велики брат, фарма, парови… и разни други имагинаријуми). Велика опасност прети и преко ФБ, и разних друштвених мрежа, који су без цензуре… вибер групе.

Чињеница је да ми родитељи врло мало контролишемо своју децу на друштвеним мрежама. Да је у време Косте Вујића постојао андроид, верујем да би мобилне контролисао свакодневно и читао поруке гласно када би то увидео као потребу… замислите данас да то ,,неки“ проф. Коста уради, добио би суспензију или би био кажњен шест месеци по 30 посто од плате, пошто је угрозио дечија права и интиму ученика.

Нека нам Бог помогне, и уразуми. И родитељ и професор имају исти задатак… да децу усмере на исправан и трезвен пут. Ми смо сви ту због њих, то су наша деца… њима сутра све требамо да препустимо, али не и док их образујемо и васпитавамо. За тај трезвени пут потребна је дисциплина и ред… али ту дисциплину урушавају њихова права са којима они вешто манипулишу, као и поједини родитељи (наравно, нису сви родитељи исти). Деца су ипак огледало породице и родитеља. Васпитаље ипак мора да буде укорењено у породици, лоша ја полазна тачка ако родитељ и то тражи од школе, која наравно васпитава, усмерава и надограђује… али није корен васпитања у школи, већ у породици. Велику одговорност за васпитање носе родитељи, па тек школа и целокупан систем.

Нећемо се предати, васпитаваћемо и чинићемо све што је у нашој моћи, да сутра наша деца буду добри,честити, поштени, васпитани, родољубиви и образовани људи.

Приредио, Ђорђе Бојанић, проф.историје

ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!