Прочитај ми чланакУ Србији и свету се обележава Дан примирја, у знак сећања на 11. новембар 1918. године, када су силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат. Примирје је потписано у шуми код француског града Компјења, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша. Српска војска имала је значајног удела у окончању рата, о чему сведоче и речи немачког цара Вилхелма ИИ, које је упутио бугарској Врховној команди: "Дозволили сте да 62.000 српских војника одлучи исход рата. Срамота!"
Српска војска је ушла у рат са престолонаследником Александром Карађорђевићем као врховним командантом. Војвода Радомир Путник био је начелник Врховне команде.
Српска војска је имала три армије:
– на челу Прве армије, налазио се војвода Живојин Мишић;
– на челу Друге армије, налазио се војвода Степа Степановић;
– на челу Треће армије, налазио се војвода Павле Јуришић Штурм.
Током рата дошло је до измена на челним позицијама у војсци. Крајем 1915. године, војвода Путник је морао да одступи због болести, а њега је наследио Петар Бојовић. Војводу Штурма је на Солунском фронту заменио генерал Милош Васић.
Савезничке снаге на Солунском фронту предводио је француски генерал Морис Сарај, којег је у јануару 1918. заменио генерал Адолф Гијом.
Гијом је тражио да Србија прошири свој део фронта и на себе преузме још већу одговорност у пробоју Солунског фронта. Овом се оштро успротивио Петар Бојовић и тражио да буде обратно, јер је српска војска имала највеће жртве.
Сукоб је био такав да је Бојовић поднео оставку регенту Александру, а на његово место је постављен Живојин Мишић.
Французи су сменили генерала Гијома и поставили генерала Франше д’Епереа, чије трупе су узеле учешћа у ослобађању Србије, поготово источног дела земље.
