Прочитај ми чланак
Истог тог дана је на сарајевској Башчаршији пуцано у српске сватове, када је убијен Никола Гардовић, само због српске заставе која се нашла у свадбеној поворци.
Дан независности Босне и Херцеговине (БиХ), као и претходних година, данас ће бити обележен само у Федерацији БиХ, док ће у Републици Српској то бити уобичајени дан.
У Федерацији БиХ обележавају 1. март 1992. године када је нешто више од 60 одсто Бошњака и Хрвата у БиХ дало свој глас за „суверену и независну БиХ“ и излазак из СФРЈ, на референдуму који су бојкотовали представници српског народа.
Истог тог дана је на сарајевској Башчаршији пуцано у српске сватове, када је убијен Никола Гардовић, само због српске заставе која се нашла у свадбеној поворци.
По мишљењу многих, био је то својеврсни окидач за крвави сукоб, који ће врло брзо уследити у БиХ.
Председник Републике Српске Милорад Додик мишљења је да је 1. март празник бошњачког народа и да му Српска то не спори, али да она не слави тај датум,и да то не може бити празник државности БиХ.
Лидер странке ХДЗ-а 1990 Божо Љубић изјавио је да, иако 1. март није прихваћен као празник целе БиХ, легитимно је да га неко обележава, посебно у Федерацији БиХ, али да треба што мање пажње посвећивати стварима које изазивају фрустрације.
На констатацију да су 1. марта 1992. године и Хрвати у БиХ гласали на референдуму за независност, а да сада већина припадника овог народа не празнује тај дан, Љубић је истакао да „Хрвати немају разлога да славе ниједан датум из савремене историје БиХ“.
„Треба тежити томе да се усвоје службени празници које ћемо сви заједно да славимо“, поручио је Љубић, пренели су сарајевски медији.
До данас се ставови у два босанскохерцеговчка ентитета, Федерацији Босне и Херцеговине и Републици Српској, у вези са обележавањем овог дана нису приближили, наводи агенција Анадолија.
Референдум о независности, одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године, с једне стране значио је потврду опредељења већине грађана према будућности земље. Али, референдум је био и увод у трогодишњи крвави рат који је однео више од стотину хиљада жртава, док је више од милион грађана Босне и Херцеговине протерано с огњишта.
Рат је оставио трајне последице по становништво, инфраструктуру и економију земље која се није опоравила све до данас.
Земље чланице Европске заједнице признале су Босну и Херцеговину 6. априла 1992. године, а САД дан касније, 7. априла. Босна и Херцеговина је 22. маја 1992. године примљена у пуноправно чланство Уједињених нација.
Дејтонски мировни споразум и Устав Босне и Херцеговине, који је донесен као његов саставни дио, на снази су до данас са свим својим мањкавостима. У протеклих 17 година било је и позитивних искорака у намери да се поправе недостаци дејтонског Устава.
Међутим, иако су њене власти и грађани одавно изразили опредељење о приступању БиХ Европској унији, у чему је значајно помогла и међународна заједница, земља последњих неколико година углавном стагнира у испуњавању услова на путу ка чланству у Европској унији.
Поводом тог дана, минутом ћутања и учењем Фатихе за погинуле испред Вечне ватре у Сарајеву венце су јуче положили чланови Председништва БиХ Бакир Изетбеговић и Жељко Комшић, као и градоначелник Сарајева Алија Бехмен, те представници сарајевских опћина и невладиних организација.
Данас ће Дан независности БиХ бити настављено посета бројним обележјима и свечаним седницама општинских већа у више градова.
