Прочитај ми чланак

ДА ЛИ СМО КАО НАЦИЈА СВЕСНИ важности оралног здравља

0

Тема у вези са оралним здрављем, итекако је битна за наш народ, који претендује да постане безуб, због ниског стандарда и недавању важности очувању здравља уста и зуба.

Роберт Лазар са пацијентом у својој ординацији „ЕлаДент“ у Зрењанину.

Роберт Лазар са пацијентом у својој ординацији „ЕлаДент“ у Зрењанину.

Разговарала сам са младим доктором стоматологије Роберт Лазаром, а уједно и власником ординације „ЕлаДент“ у Зрењанину,  који након успешно завршеног Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, већ три године ради у приватној пракси.

Роберт своје пацијенте у ординацији дочекује уз осмех и музику.

Члан је православног црквеног Певачког друштва „Преподобни Рафаило Банатски“ при Успенској цркви у Зрењанину.

Здраво Роберте, какав је твој приступ према пацијентима као стоматолога млађе генерације, а знамо да је страх од посете у врху листе, те стога верујем да су доласком код тебе у ординацију опуштенији јер поред тога што им објасниш процес рада умеш и да запеваш?

Здраво Славице, одавно је позната чињеница да посета стоматологу не представља једно лепо и спокојно искуство код већине људи, што због ранијих лоших искустава, што због разних предрасуда којe су чули од својих ближњих, рођака или познаника. То не мора уопште бити тако. Одлазак код стоматолога може представљати једну рутинску и уобичајену ствар у нашим животима.

Пре свега, треба се поставити људски према сваком пацијенту и посветити му максималну пажњу. Зато ја волим да својим пацијентима опишем све фазе рада, да им укажем у чему је проблем и зашто је он настао. Како га можемо решити и које су све терапијске процедуре у опцији.

Видим да пацијентима то прија, знају то да цене и да редовније посећују ординацију.

Након информисања о свим аспектима потребне терапије, максимално посвећеног и педантног рада, дођемо у фазу да се већина њих толико опусти док су на столици, да један број скоро и заспи на истој. Што пацијената мушког, што женског пола, што оних млађе, што старијих генерација.

 Значи да је главни фокус у правилном приступу сваком пацијенту.

Код мене је врло ретко тишина. Углавном волим да пустим стару и квалитетну музику која ће максимално опустити моје пацијенте. А када дође моменат инспирације, умем и да запевам.

Славица Мојсин

Славица Мојсин

Да ли су данас млади свесни, па и ми као нација важности оралног здравља?

Зависи, како ко. Један одређен број њих јесте, док други број њих дође само када имају неки акутан проблем, то јест када их заболи зуб. Све зависи од здравствене просвећености. Неко редовно долази на контроле једном у шест месеци, на редовно уклањање каменца и меких наслага, док се други одлуче за посету стоматологу само када бол постане толико несносан, да више не могу да издрже. Неки посежу и за алтернативним, народским начинима за купирање бола, који или не дају резултата, или само за кратко време одложе посету стоматологу.

Колико често пацијенти долазе на редовне прегледе или то чине само када се јави неко од обољења гингиве (десни), каријеса или пародонтопатије?

Као што рекох, постоје пацијенти који су заиста ревносни и који врло воде пажњу и бригу о својим зубима. Радо долазе на контроле да провере да ли је све у реду са њиховим оралним здрављем, а уколико се у међувремену  јавио неки проблем, желе да реше то одмах, док је још у почетној фази.

Тада су терапијске интервенције минималне и максимално конзервативне и могућност за компликације је сведена на минимум. Такође је и економски трошак смањен на минимум, што није безначајно у данашње време.

Шта је каријес?

Каријес је хронично обољење тврдих зубних ткива и доводи до разарања зуба. Његово порекло је вишеузрочно, а велика учесталост га убраја међу најчешћа обољења савременог човека. Почиње на површини зуба разградњом глеђи продире у дубину и ширину захватајући и остале структуре зубног ткива.

 Осим денталног плака, каменца, лоше исхране и генетике шта су  још узрочници пародонтопатије?

Пародонтопатију изазива дентални плак кога 80% чине микроорганизми то јест бактерије. Плак је безбојна, љигава мека наслага која се таложи на зубима и обичним испирањем се не може уклонити. У случају лоше, неадекватне оралне хигијене у зубни плак се таложе минералне соли и долази до минерализације и стварања зубног каменца, односно чврстих наслага које су видљиве и таложе се уз ивицу гингиве, односно десни. То даље води до патолошких процеса који захватају потпорни апарат зуба и могу довести до губитка једног или више зуба.

Значи да је неадекватна орална хигијена један од главних узрока пародонтопатије. Можемо споменути и још неке факторе које доприносе развитку пародонтопатије, као што су пушење, хормонске промене код жена, дијабетес, коришћење одређених лекова итд.

Каријес слови за најчешће обољење.  Је л’ се та чињеница променила због великог процента оболелих од пародонтопатије?

Не, каријес је и даље главни проблем у оралној патологији и један од најбитних фактора који доводе до пропадања зубног ткива и губитка зуба. Пародонтопатија је одмах на другом месту по учесталости и близу каријеса, ако ћемо гледати статистички.

Највећи број проблема са којима се стоматолози сусрећу у својој пракси проистиче управо од ова два хронична обољења.

Које све последице се одражавају на целокупан организам, ако занемаримо болести уста и зуба?

Обољења која се јављају у усној дупљи нису ограничена само локално на зубе и мека ткива усне шупљине, већ се могу одразити и на целокупан организам. Бактерије из усне шупљине доспевају у крв и изазивају инфекције и тешка обољења. Од покварених зуба могу страдати готово сви унутрашњи органи. Научне студије последњих година повезују инфекције у усној дупљи, посебно пародонтопатију са инфективним ендокардитисом, артеросклерозом, коронарном болешћу и инфарктом срца, али и можданим ударом.

Бактерије које изазивају инфекције у устима су један од узрока настанка дијабетеса, реуматоидног артритиса, остеопорозе, превременог рођења деце, хроничних обољења плућа, респираторних инфекција, обољења материце и јајника, а у последње време и болести панкреаса.

То су само неке од болести на чији настанак и ток могу да утичу аеробни микроорганизми пореклом из оболелог потпорног апарата зуба.

Роберт Лазар

Роберт Лазар

Шта проузрокује бруксизам (шкрипање зубима у сну) и како се тај проблем решава?

Бруксизам је стручан израз за прекомерно, форсирано стискање и шкрипање зубима које није повезано са жвакањем хране и најчешће се јавља ноћу. При томе се јавља прекомерно оптерећење зуба и њихових потпорних структура. Та навика је често у вези са емоционалним стресовима, напетошћу, страхом или замором при чему долази до несвесног стискања, шкрипања и трошења зуба брушењем зуба о зуб.

Већина пацијената није ни свесна да има проблем док га партнер не упозори на то или док не примети неки од симптома.

Пацијенти се жале на бол у зглобовима или главобољу који се јавља одмах по буђењу и траје одређено време, јутарње болове у мишићима у пределу главе и врата и необјашњиве болове у пределу лица, повећану осетљивост зуба на надражаје, појаву заравњених гризних површина зуба као и смањење висине предњих зуба.

Лечи се тако што ће вам у стоматолошкој ординацији на основу отиска ваших зуба бити израђен силиконски штитник за зубе тзв. Night-guard tray, који ћете носити у току ноћи на зубима и тако спречити даље трошење ваших зуба и болове у зглобовима.

Да ли рекламе подстичу већу посећеност стоматологу с обзиром на то колико су често на малим екранима нове пасте за зубе, четкице и антисептичка средства за испирање уста и зуба?

Рекламе су рекламе, имају за циљ да продају производ, али у сваком случају, свака едукација је добродошла. Пацијенти имају право да знају зашто неки проблеми настају, како их треба решити и како да превентивно делују, како ти исти проблеми не би ни настали или их макар свели на минимум. Зато је најбоље да посете свог стоматолога и попричају о свему што их занима. Он ће им препоручити како да одржавају оралну хигијену, која средства да користе и дати им савет у вези са исхраном.

Колико је минута потребно за детаљно прање зуба и за добро сажвакан залогај? Да ли наш народ практикује правилну технику прања зуба, упознат ли је са истом?

Рецимо да кажемо, да би пет минута прања зуба било сасвим оптимално. Можете гледати ТВ и прати ваше зубе. Прођите четкицом око свих површина зуба. Користите четкице са меким влакнима и немојте употребљавати претерану силу приликом прања. Можете после користити дентални конац и међузубне четкице, а на крају промућкати са антисептичким раствором.

Нажалост, добар број људи не практикује то. Прескачу прање зуба, не перу зубе довољно дуго, или не користе правилну технику прања зуба.

Што се тиче дужине жвакање хране, потребно је сажвакати док се не раствори у потпуности. Тиме не оптерећујемо наш желудац. Уколико прескачемо оброке и седамо изузетно гладни за сто, дешава се често да гутамо залогаје који нису довољно сажвакани и тиме додатно оптерећујемо желудац који се труди да ту храни свари. Дужином жвакања хране, можемо заварати наш мозак, који утиче на ситост и самим тим уносимо мању количину хране у наш организам. А то уопште није лоше што се тиче са аспекта килаже, поготову сада када нам долазе разноразни празници и прославе.

ЖВАКАЋЕ ГУМЕ

Жвакаће гуме се често рекламирају као замена за прање зуба. Осим самочишћења, повећаном саливацијом( лучењем пљувачке), доноси ли жвакање истих још нешто добро?

Жвакање жвакаћих гума никако не може бити замена за прање зуба и адекватну оралну хигијену. Једина корист од жвака је, као што си и сама рекла, стимулација за појачано лучење пљувачке тј. саливацију која утиче на подизање ph средине у устима, на самочишћење зуба, на реминерализацију глеђи и инхибицију процеса деминерализације. Наравно, жваке утичу и на освежавање даха. Тако да, жвакаће гуме јесу корисне, али само као помоћно средство и никако другачије.

Како санирати упалу десни и појаву болних афти?

Већ смо споменули то, када смо причали о пародонтопатији. Уколико приметите неки од симптома гингивитиса тј. упале десни, као што су отицање десни и црвенило, крварење, бол, гној и лош задах, јавите се стоматологу, како би се спровела адекватна терапија. Уколико се гингивитис не лечи, запаљење се шири и пропада пародонцијум тј. потпорни апарат зуба. Формирају се пародонтални џепови (простор између запаљених десни и корена зуба), зуби постају преосетљиви на механичке, термичке и друге надражаје.

Лечимо тако што дамо савете у вези са оралном хигијеном. Уколико је упала десни тек у почетном облику, може се врло брзо постићи побољшање. Ако је упала узнапредовала и озбиљнијег типа, прво морамо ултразвучно уклонити каменац, полирати зубе специјалним абразивним пастама и тек онда саветовати пацијента да код куће побољша своју оралну хигијену. Уколико је упала ограничена на један или пар зуба, а пародонтални џепови су узнапредовали, вршимо киретажу џепова са иригацијом антисептицима одређене концентрације уз локалну апликацију лека.

Афте су ранице на слузокожи усне дупље које су болне када их додирнете или када једете врућу и зачињену храну. Настају најчешће са унутрашње стране усана и образа што горње, што доње вилице. Могу се наћи и на рубу језика. Афте имају различите облике. Најчешће су то кратерасте творевине са беличастим средиштем. Могу бити мање или више болне. Узроци настанка афти су до данас још увек непознати. Најчешће настају услед пада имунитета и јаких авитаминоза (недостатка витамина). Генетика, алергијска конституција, употреба одређених лекова такође могу бити један од фактора настанка. Афте настају и после јаких стресова. Недовољно добра орална хигијена доприноси повећању киселости у устима и повећаној могућности афтозних лезија.

У савременој стоматолошкој пракси афте се успешно неутралишу са ‘алботилом’, средством које се пажљиво нанесе на афтозну лезију. На тај начин се кратер саме афте ‘спржи’ и неутралишу се симптоми. Нажалост, ово је само привремено решење и врло вероватно да ће се афте опет јавити у неком периоду живота.

Афте се саме повлаче после одређеног периода. Пацијенти могу код куће убрзати зацељење афтозних раница тако што ће користити водоник пероксид, прополис, чај од камилице и жалфије, соду бикарбону.

Колико платежна моћ игра улогу у посети стоматологу јер смо свесни чињенице висине плата у Србији?

Нажалост, платежна моћ игра велику улогу у посети стоматологу. Сви смо врло свесни тренутне економске ситуације. Мада је и здравствена просвећеност и брига о свом здрављу на високом месту када причамо о редовном одласку тј. неодласку код лекара или стоматолога.

Уколико се стоматолог редовно посећује и редовно уклањамо зубни каменац, спречићемо настанак пародонтопатије или је знатно успорити.  Санирањем почетног каријеса, терапија ће бити максимално конзервативна и штедећемо зубно ткиво.

Свако одлагање решавања проблема, који сви знамо неће проћи сам од себе, само компликује терапију, а самим тим и цену исте.

Мислим да већина људи може приуштити себи уклањање зубног каменца макар једном у годину дана и санацију каријеса док је још увек у почетној фази.

Касније, када то доведе до ендодонтолошке терапије тј. лечења канала корена зуба или вађења зуба, па након тога израду стоматолошких протеза или круница и мостова, све то утиче да терапијске процедуре касније знатно порасту на цени.

СТРАНЦИ И ГАСТАРБАЈТЕРИ

Зашто се странци и гастарбајтери све чешће опредељују да у нашој земљи поправљају зубе? Због једнако квалитетне услуге као у иностранству, а за мање новца или из неког другог разлога?

Мишљења сам да један добар број стоматолога заиста прати све тренутне светске трендове у стоматологији, континуирано се едукује и практикује светску стоматологију у својим ординацијама. Српска стоматологија је добра и квалитетна, а могла би бити и квалитетнија да у игру не улази економски фактор.
Управо зато странци и долазе на санацију зуба у Србију. Знају да ће добити квалитетну терапију за много мање новца. Цене стоматолошких услуга су некада и неколико пута јефтиније него у иностранству.
Нашим људима се више исплати да дођу током празника или током лета, обиђу своје најближе, родбину и пријатеље, поправе зубе и врате се у земље у којима живе. А све то за мање пара него што би то тамо платили.

Осим редовних посета стоматологу, мењања четкице за зубе на 3 месеца, коришћења денталног конца, шта је то што још препоручујеш као превентиву?

Добар број тога си већ и навела. Редовна посета стоматологу једном у шест месеци, како би се на време открио проблем, уколико постоји и санирао док је још у почетној фази. Затим коришћење зубних четкица са меким влакнима (medium или soft) и адекватна техника и дужина прања зуба. Ваш стоматолог ће вам објаснити како се правилно перу зуби. Приликом прања зуба не треба користити превелику силу, да не би дошло до рецесије гингиве, односно повлачења десни, да се не би створиле клинасте ерозије, мањи или већи дефекти у глеђи уз линију десни, који могу бити осетљиви мање или више у зависности од сензибилитета особе на спољне надражаје.

Затим, коришћење зубног конца и интерденталних (међузубних) четкица. Зубном четкицом не можемо очистити баш све површине зуба, поготову просторе између зуба. За то се користе дентални конац и међузубне четкице. Тиме можемо рећи да смо комплетирали механички аспект прања зуба. Након свега тога требало би промућкати усну шупљину неким од антисептичких раствора. То могу бити специјализовани раствори за мућкање и испирање које можете наћи у продаји, а могу бити и чајеви од камилице и жалфије, водоник пероксид, прополис, сода бикарбона или слани раствори.

И наравно, једна битна ствар коју нисам одмах навео, зубе треба прати после сваког оброка. Пошто живимо у савременом добу, где сви имамо јако мало времена и то често није баш могуће, сасвим адекватно и оптимално би било опрати зубе бар два пута дневно. После последњег оброка или пред спавање, што је обавезно, кад се пробудимо и у току преподнева.

С обзиром на то да су композитне (беле пломбе) увелико замениле амалгамске(тамне пломбе), које садрже олово и живу, неки стоматолози су мишљења да композит не може заменити чврстину амалгама, који се најчешће поставља на главне жвакаче, прве моларе(шестице). Каквог си ти мишљења?

У развијеним земљама се амалгам не користи већ неко време, ни ја га у својој пракси већ дуже не користим. То је било у реду пре једно 20, 30 година, када композитни материјали нису били толико напредни и квалитетни. Постављање амалгамских пломби захтева мање времена. Ствари су се у међувремену драстично промениле. Композитни материјали који се користе у савременој стоматологији су знатно напредовали. Све веће компаније у својој понуди производа имају композитне материјале и то више врста. Палета боја је значајно порасла и сада се буквално можемо играти са естетиком и постићи фантастичне естетске резултате. Композит се поставља што на предње зубе, што на бочне зубе у жваћној регији. Нема никакве бојазни око тога. Материјали су врло квалитетни и издржљиви. Честице материјала иду чак и до нано величине, што значи врлу малу контракцију приликом израде пломбе. Ту је најбитнији педантан рад уз поштовање правила које постоје у нашој струци.

Велики број пацијената се и одлучује за замену старих и дотрајалих амалгамских пломби који неретко имају и секундарни квар уз пломбу или испод пломбе композитом.

Да ли је протетика данас због естетике постала водећа грана у стоматологији?

Да,протетика јесте данас једна од водећих грана у стоматологији. Недостатак зуба се најбоље решава протетским радовима као што су протезе и фиксни радови. Тешко оштећени зуби са великим деструкцијама, или великим пломбама је најбоље реконструисати металокерамичким или порцеланским круницама. Такође и ендодонтски лечене зубе који су склони фрактурама. Осим круницама, можемо их решити и инлејима и онлејима. Код старијих пацијената у највећем броју случајева су у оптицају парцијалне и тоталне протезе, у зависности од броја присутних зуба. Савремена стоматологија и савремени материјали нам омогућују естетски врхунске радове, са изузетном дуготрајношћу.

У последње време највише је присутан тренд избељивања зуба. Колико и да ли тај третман има последица по здравље?

Не, уколико стоматолог познаје процедуру рада и користи проверене и квалитетне материјале, бељење зуба је потпуно безбедна метода. Данас је бељење зуба врло тражена и популарна метода да учините ваш осмех лепшим. Она нема доживотни ефекат, али је добра ствар у томе што приликом бељења зуба не долази до структуралних промена у зубном ткиву, те се процес може понављати без штетних последица. Можемо избељивати појединачне, ендодонтски лечене зубе или све зубе обе вилице у истој сеанси.

У западном свету бар 8 од 10 стоматолога врши бељење зуба као естетски третман пацијената. Бељење зуба индиковано од стране стоматолога које се врши у кућним условима, препаратима реномираних произвођача, а под сталним надзором стручног лица у релативно кратком временском трајању, апсолутно је сигуран и безбедан начин избељивања зуба.

Као једину нежељену појаву приликом избељивања зуба треба навести пролазну осетљивост зуба на хладноћу која се јавља код одређеног броја пацијената. Ова појава је пролазног карактера и није описан ниједан случај њеног задржавања, закључује Роберт Лазар.