Pročitaj mi članakZagreb želi da od Beograda izvuče dokumentaciju o "Nezavisnoj Državi Hrvatskoj", sa namerom da tako "zarobi istinu".
У тој архиви се налазе кључна документа о усташким логорима и злочинима који су чинили припадници њихових формација, дипломатска активност тадашњег Загреба, функционисање полиције, домобрана, државних институција и локалних самоуправа, више од 200 филмова који су снимљени у НДХ…, пишу данашње „Вечерње новости“.
„Сва та документа су похрањена у Београду у архивама Југославије и Србије. Део се налази и у Војном архиву и Министарству спољних послова, филмови су у Југословенској кинотеци, а мањи број докумената је и у Архиву Војводине у Новом Саду“, прецизирају „Новости“ и напомињу:
„Хрватска већ дуже време, преко Комисије за сукцесију, покушава да дође до овог историјског блага, оригиналне документације која доказује и додатно осветљава злочине НДХ. Намера Загреба је јасна – ставити шапу на ова документа и тако „заробити истину““.
Како се истиче, Србија томе успешно одолева са јасним образложењем: фондови се не могу ни цепати, ни делити, и у томе је подржава и међународни супервизор који помаже у раду Комисије.
Кад је реч о филмовима из периода НДХ, они су похрањени у Југословенској кинотеци – то су филмски журнали у трајању од 15 до 20 минута, као и играни филмови, а има их укупно 200.
„Ми те филмове нећемо вратити, јер су они застићено културно добро важно за Србе и Србију. Уосталом, зашто би филмови о Јасеновцу били више хрватски него српски“, поручују из Београда, наводе „Новости“.
БУГАРСКИ ЗЛОЧИНИ: Сурдулица 1915 – 1918. https://t.co/pCED9Ijy0f
— СРБИН инфо (@srbininfo) March 25, 2018
Лист пише да је документација, за којом Загреб толико вапи, од непроцењиве вредности – толике да су „папири“ из Београда коришћени као аргументација при сусретима Мешовите црквене комисије за расветљавање историјске улоге кардинала Алојзија Степинца у геноциду над Србима и Ромима, као и Холокаусту.
