Pročitaj mi članak
Када Стефан Пендић, једини ученик школе у Попама на Голији, заврши четврти разред, ова образовна установа ће бити затворена. Мерсиха Нурковић Богућанин ће од јуна морати да тражи други посао
Далеко од Новог Пазара, на Голији, у забаченом засеоку Ђонлије, живи још само породица десетогодишњег Стефана Пендића, јединог ученика основне школе у оближњем селу Попе који, да би стигао до своје учионице и учитељице Мерсихе Нурковић Богућанин, свакодневно препешачи по 15 километара!
– Пешачим кроз шуму, некада по великом снегу. Друштво ми прави и увек ме чува пас Жуко, који ме чека у дворишту док сам ја на часовима. Често заједно трчимо за лоптом на часовима физичког. Волео бих да имам неког друга или другарицу, да причамо и да се играмо. Кад су велике мећаве и невреме, до школе ме прати и мама Рада, или старији глувонеми брат Срђан – прича Стефан и хвали учитељицу Мерсиху, која ће сигурно до краја зиме, да би стигла до удаљених Попа и свог јединог ђака, морати да се пробија кроз беспуће и снежне наносе.
Кад у јуну ове године Стефан заврши четврти разред, школу у овом испражњеном голијском селу чека катанац, а учитељицу Мерсиху потрага за новим послом…
– Пре четири године школа у Попама отворена је управо због Стефана. Дуго није радила, јер није било деце, мислили смо да ће се ствари мењати набоље и да ће бити још ученика, радовали смо се школи… Нажалост, у селу је остало још неколико старачких домаћинстава, нових ђака нема, па ће школско звонце у нашем селу поново морати да сачека нека боља времена и нове дечаке и девојчице – жали се Стефанова мајка Рада и брине шта ће са својим малишаном.
И ово пешачење од Ђонлија до Попа било је некако подношљиво, од јесени Стефан ће морати или у 25 километара удаљени Нови Пазар, или у нешто ближу школу у Дојевићима. Аутобуса нема, пут је често непроходан, а пешачење је, с обзиром на велику удаљеност, неизводљиво.
– Тешко је и једног десетогодишњака послати самог у град. Сиромашни смо да било шта предузмемо, бојимо се да Стефан неће наставити даље школовање, а добар је ђак – жали се Рада Пендић, која са супругом Божидаром и старијим сином Срђаном једва саставља крај са крајем берући шипурак, клеку, печурке и друге шумске плодове.
МНОГИМА ПРЕТИ КАТАНАЦ
Школа у Рајетићима на Рогозни, некада центру целе регије, такође годинама није радила, тренутно има пет ђака до којих се једва пробија храбра учитељица Ениса Шабановић, али и њој прети затварање. Слично је и у Свиланову, где наставу похађа четворо деце, у Врбасићу, Вучинићу, Балетићу и још неколико села где школе чине учитељице и по три-четири ђака.
Večernje Novosti
