Телеграф.рс
Стотине Срба су већ данима у амбасади Републике Венецуеле на Вождовцу. Ту су да би одали последњу почаст Угу Чавезу.
– Овде вам не требају документа, ово је Венецуела – у амбасади нас дочекују с осмехом када се понудимо да оставимо легитимације на улазу.
Амбасадорка Дија Надер љубазно дочекује све посетиоце који су наишли да одају почаст Чавезу и лично са сваким прозбори по коју. Жали што још увек не говори српски, пошто је стигла у земљу пре мање од годину дана, али поред матерњег шпанског говори беспрекоран руски и сасвим пристојан енглески, тако да се могу чути саучешћа на свим овим језицима.
Ту је и пар волонтера из Србије који у мајицама у бојама венецуеланске заставе помажу да протокол прође у најбољем реду. Кажу да су ту из поштовања према покојном председнику.
Чавез је несумњиво веома популаран међу Србима и после смрти. Његова харизма, социјалистичка политика и чврст антиимперијалистички став добро леже овдашњим људима. По много чему би се могло рећи да подсећа на Тита.
– Нисам могла да поверујем када сам видела два дечака од 13 година који су дошли у амбасаду да изразе саучешће. Деца њиховог узраста у свету обично играју компјутерске игрице, који немају представу о политици, поготову не о Венецуели. Када сам их питала шта заправо знају о Чавезу, они су ми одговорили “довољно је што је био против Америке“- прича нам амбасадорка.
За то време, у предсобљу седи десетак мушкараца и жена који стрпљиво чекају на ред да се упишу у књигу жалости. Посетиоци су свих годишта и профила. Ту је старији адвокат, студенти шпанског језика и књижевности, жена средњих година која делује као просветни радник старог кова, пар момака из СНП Наши 1389.
Атмосфера је достојанствена, али не и самртно озбиљна, што одражава специфично латионамеричко схватање живота и смрти. На зиду слике Чавеза и његовог политичког узора – латиноамеричког револуционара Симона Боливара.
Посетиоци у две књиге уписују последње поздраве. Особље амбасаде каже да је неколико књига већ попуњено. Не знају да нам кажу укупан број посетилаца пошто нису бројали, али по нашој процени, у питању су стотине људи,ожда и хиљаду. Амбасада је пуна већ данима.
Међу првима се у књигу жалости уписао премијер Ивица Дачић.
– Дубоко и искрено саучешће поводом смрти великог пријатеља Србије и вође венецуеланског народа и државе, социјалистичког лидера Уга Чавеза. Успомена на њега нас обавезује да даље развијамо наше добре односе и пријатељство, написао је Дачић.
Ни други грађани нису заостајали за њим у исказивању жалости:
– Последњи поздрави великом борцу за слободу и равноправност међу људима и народима. Био си велика инспирација за све нас.
– Последњи поздрави доследном поборнику социјалистичке и антиимперијалне идеје. Хаста Сиемпре Цоманданте.
– Живећеш вечно у нашим сећањим. Знао си како да браниш интересе свог народа. Камо среће да си био председник Србије.