Pročitaj mi članak
(Новости)
Како се цариници на београдском аеродрому „Никола Тесла“ боре против шверцера и кријумчара. Захваљујући обавештајцима ухваћено пет „људи мула“, који су шверцовали кокаин
Само истанчан цариников осећај за „ризичног путника“ нагнао је Горана Милановића да једног таквог замоли да отвори кофер и покаже има ли робу за царињење. Цариник и путник, Црногорац који је долетео из Нигерије, били су „изненађени“ када су у коферу видели две скупоцене леопардове коже.
– Био сам изненађен, јер су коже биле предивне, а путник ми говори да није знао да је то заштићена врста и да вреде 5.000 евра. Хитно смо поднели прекршајну пријаву, одузели коже и шверцер је новчано кажњен – објашњава његов колега Милутин Радојичић необичну ситуацију када је шверц откривен, захваљујући искуству службеника Управе царине.
У царинској испостави на аеродрому „Никола Тесла“ раде 24 цариника, од њих су осам даме, за које неки путници кажу да их треба „упорно заобилазити“. Цариници раде на долазном перону у девет просторија, у којима до 2006. није било ни воде, ни купатила. Имају и до 187 сати вишка рада годишње.
– Кроз аеродром током године прође 3 милиона путника. По закону треба да прегледамо 5 одсто путника, али нашу контролу прође трећина. До 2004. гледали смо све путнике, кофере и робу коју носе. Када је уведена селективна црвена и зелена линија за пролаз путника који имају или немају ствари за царину, обим посла је пао. Порастао је интелектуални посао, јер сада користимо јединствени информативни систем, два рендгена и један специјални који открива чак и дрогу сакривену у коферима, уређаје за откривање експлозивних направа и два „лабрадора“, који њухом откривају опасне материјале – описује Слађана Филиповић, шеф испоставе.
Српска ваздушна лука је зона са највишим степеном безбедности у земљи, јер на аеродрому „Никола Тесла“ ради пет безбедносних служби – БИА, МУП и гранична полиција, Обавештајно одељење царине, ВБА и Служба безбедности аеродрома. Комплетна зграда је под видео-надзором и запослени говоре да раде као да су у кући Великог Брата. На зидовима испоставе су фотографије великих заплена кокаина, који је био скривен у патикама, гитари или у стомаку путника.
Накит од 34,4 кг сребра је откривен у пртљагу српског држављанина који је допутовао из Истанбула.
– На откривању царинских прекршаја раде и Служба за анализу ризика, Одељење за обавештајни рад и Одељење за сузбијање кријумчарења, тако да функционишемо као добар тим. На основу информације наших обавештајаца сазнали смо да Боливијка као курир нарко-мафије носи већу количину кокаина у свом стомаку. Сачекали смо је да слети у Београд и позвали полицију. Била је у животној опасности, па смо морали да је сместимо у болницу – открива цариник Душан Јокић.
Аеродроми нису право место за кријумчаре наркотика, јер има много полицајаца и видео-камера. Тај ризик подносе трговци кокаином, јер је он скуп, а у Европи од килограма квалитетне дроге прави се девет кила за продају. Ухапшена Боливијка била је пета „мула“, курир који је последњих година носио кокаин преко сурчинског аеродрома.
– Чим је за нарко-мафију аеродром „Никола Тесла“ постао ризичан мења се начин кријумчарења кокаина кроз Србију – каже Слађана Филиповић, која је потврдила да су професионални кријумчари регистровани и под контролом у систему интегрисаног управљања границом.
И поред софистициране опреме цариници се и даље ослањају на знање, велико искуство и осећај за прекршиоце.
– Не постоји профил просечног ризичног путника, јер прекршаје чине сви. Обични људи из непознавања прописа или намере да на нешто ситно зараде, а кријумчари због великог профита. Кад путници пролазе кроз царинску контролу највише гледамо да ли носе комерцијалну робу, можда наркотике и да ли су као лица опасни криминалци или терористи – каже цариник Милутин Радојичић.
Цариникову пажњу привлачи дестинација са које путници долећу и број граничних жигова у пасошима. Шверцована комерцијална роба у Београд стиже из Турске, Италије или Кине, док дрога, углавном скупи кокаин, из Јужне Америке.
Како цариници на нашем аеродрому раде дан и ноћ, подложни су стресу и напорима. Професионалне болести цариника на аеродрому су проширење вена на ногама, због непрестаног стајања и слаб вид, због рада под вештачким неонским осветљењем. Најнепријатнији су им агресивни напади појединих путника.
– Када путницима који не поштују царинске прописе тражимо да плате царину, умеју да буду непријатни. Вичу, псују, помињу нам фамилију, прете, јер наше опомене доживљавају као личну увреду и повреду ега. Један момак је бесан што треба да плати царину за скупу фирмирану јакну, поред бесног насртаја на мене, поцепао ту јакну – сећа са Слађана Филиповић.
