Evropska unija (EU) ne namerava da na prostoru Zapadnog Balkana stvara "Novu Jugoslaviju", ali je vrlo izvesno da bi region u narednom periodu mogao da bude "druga kolona" Unije, ali ne i njen deo.

Томе у прилог говори и то што је ЕУ за Западни Балкан предвидела разне планове, од јединственог тржишта, преко царинске и транспортне уније, па помоћи за развој инфраструктуре, старапове, предузећа, и све то док се Балкан не буде прикључио европској породици народа. Ово је, како кажу поједини европски званичници, припрема за пуноправно чланство.

Њима су претходних дана, пре свега на Самиту у Трсту, уста била пуна “отворених врата” и јединства, а појединци су били прилично отворени, попут италијанског премијера Паола Ђентилонија, који је упозорио да ЕУ мора да поведе рачуна о утицају Русије и другим светским силама на регион.

Поједини западни медији су ово схватили као стварање можда чак и нове државе, али саговорници “Блица” са тим нису сасвим сагласни. Напротив. Међутим, са друге стране, наводе да ће до извесних промена сасвим сигурно доћи.

Бибер: Ништа ново

Професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер Берлински процес не види као стварање “Новојугославије”. Каже да ова врста интеграције неће заменити интеграцију у ЕУ, да је ЦЕФТА већ успостављена као зона слободне трговине, тако да све ово “није превише ново”. Он наводи и да “ЕУ различитим брзинама постаје све реалнија”.

– То је и де факто случај, ако гледамо пример шенгенске зоне или еврозону. Ово само значи да значи да приближавање ЕУ могло постати лакше, и да придруживање самом језгру може да траје дуже – прича Бибер за “Блиц”.

„Новојугославија“ – претеривање

“Велика Југославија” је велико претеривање, каже председница Форума за међународне односе Европског покрета у Србији Јелица Минић. Међутим, како наводи, готово је извесно да ће ЕУ ићи даље у две или више колона.

– Какве ће модалитете тај процесс имати тек остаје да се види. Исход формализације изласка Велике Британије из ЕУ ће на то неизбежно утицати, али и консолидација различитих интересних групација унутар ЕУ на линијама Исток-Запад, Север-Југ, мали-велики, Еврозона- они изван – прича она.

Да “Нове Југославије” неће бити сматра и Стефан Сурлић, сарадник у настави Факултета политичких наука, који наводи да је реч пре свега о томе да ЕУ преиспитује свој облик, али и да жели да кроз Берлински процес отргне Балкан од утицаја Русије, Турске…

О ЕУ након избора у Немачкој

– Постоји нека врста бојазни код земаља бивше Југославије да било каква јача сарадња може да прерасте у институционалне оквире, због чега оно љубоморно чувају своју тешко стечену независност. Берлински процес је позитивна ствар, али рекао бих са скромним резултатима. Кроз њега ЕУ жели да поручи да рачуна на регион, али и да нема никаквог институционалног модела који би резултирао стварањем неке нове државе – наводи он.

По његовом виђењу, након овогодишњих избора у Немачкој највероватније ће се говорити о целокупњ Унији и како ће она изгледати, и где је Балкан у свему томе.

– Можда можемо у перспективи очекивати неку ширу и лабавију Унију, у којој би државе задржале право да се у неким стварима понашају како желе. Ту бисмо можда могли да се нађемо и ми. Са друге стране, земљама ће бити дозвољен и већи степен повезивања ако то хоће – објашњава Сурлић.

Србија највећи профитер

Без обзира на разна мишљења што овдашње што европске јавности, Србија би можда и највише од свих могла да профитира захваљујући овом европском плану.

– Највеће користи има највеће тржише, које има највише становника, најуспешније фирме… – Сурлић.

Са њим је сагласан и Бибер који каже да и да ће јединствено тржиште учинити регион атрактивнијим.

– То то би могло помоћи привлачењу инвестиција, али региону је потребна и боља владавина права , правна сигурност и мање корупције, јер све то може да иплаши инвеститоре – наводи он.

Интеграција и пре формалног укључења

Након потписивања Уговора о транспортној заједници у Трсту, извесно је да ће доћи до брже секторске интеграције Западног Балкана у постојеће структуре ЕУ и пре формалног учлањења, објашњава Јелица Минић, која каже да су захваљујући томе користи за Србију вишеструке.

– Као ни остале земље у региону, ни ми не можемо даље напредовати без обнављања и изградње нове инфраструктуре. Србија има, такође, велике користи од регионалног тржишта где остварује суфицит у размени. Тако ће са стварањем регионалног економског простора, што је такође договорено у Трсту, Србија бити сигурно један од највећих добитника од даље либерализације трговине, побољсања инвестиционе климе, отварања тржишта радне снаге и убрзавања дигитализације, које тај пројект подразумева – наводи она.

Како каже, може се сигурно очекивати раст инвестиција, као и да главне стране инвестиције долазе у регион управо из ЕУ. Уз то, најављују се и нова средства из ЕУ за компаније из региона, као и генерално финансијско јацање Берлинског процеса.

– Ипак, најважније би било покренути инвестиције у самом региону, а за то су кључни предуслови јасан правац у коме идемо и правна држава – истиче Минић.

Izvor: blic.rs

Oznake: "Nova Jugoslavija", EU, Srbija