Прочитај ми чланакБеоград -- Припадници бугарске мањине на истоку Србије желе да се назив Димитровграда промени у његов стари назив Цариброд, пише “Балкан инсајт”.
Чланови организације “Западне покрајине”, што је назив којим Бугарска назива своје бивше територије у Србији, наводе да је мењањем имена Цариброда у Димитровград Србија почела његову асимилацију.
Foto: Epa / Georgi Licovski
Тим поводом они су са Културним и информационим центром из Босилеграда у среду обележили “Дан западних покрајина”.
Тим датумом обележен је дан из 1919. године када је Бугарска у склопу Нејског мировног споразума предала део својих територија Србији након пораза у Првом светском рату.
Иначе, Димитровград је током педесетих година прошлог века добио назив по првом бугарском комунистичком лидеру и потом председнику Георгију Димитрову, а идеја о промени назива града у Цариброд постоји већ годинама – 2008. све је покренуо Креативни центар “Цариброд”.
“Ако Јагодина више није Светозарево, Краљево није Ранковићево, не видимо разлога зашто би Цариброд носио назив човека који би се и сам противио таквој иницијативи”, саопштио је тада Креативни центар.
Осим тога, идеја се 2015. године нашла и пред оборницима Скупштине општине Димитровград, одлука о промени имена је изгласана (за је гласало 25 од 28 одборника), али није спроведена.
Међутим, тек је сада, како пише “Балкан инсајт”, идеја о Цариброду изазвала буру у Бугарској, а не у Србији.
Портпарол бугарског парламента Димитар Главчев, а званичник владајуће партије Грађани за европски развој Бугарске, током посете Београду прошле недеље састао се са српским председником Александром Вучићем и обавестио га о жељама бугарског становништва са истока Србије.
“Балкан инсајт” наводи да је Вучић на то одговорио да нема проблема с тим “уколико је то нешто што народ жели”.
Међутим, онда је реаговала Антифашистичка унија, организација блиска опозиционој Бугарској социјалистичкој партији, која је апеловала на Вучића да „игнорише жеље политичара, били он или не портпарол Народне Скупштине“
Димитровград и Босилеград су градови на истоку Србије са већинским бугарским становништвом.
Нејски мировни уговор, потписан 27. новембра 1919. године у Француској, одредио је границе између Бугарске, Турске, Грчке и Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
