Pročitaj mi članakTokom prethodnih dana veliki broj studenata i građana, koji su bili na protestima ispred Narodne skupštine ili su se, pak, samo zatekli u neposrednoj blizini, privedeni su i ekspresno osuđeni na zatvorske kazne zbog raznih prekršaja i dela. Neki od njih su za remećenje javnog reda i mira, drugi za vređanje policijskih službenika, a interesantno je da je sve ove presude, čija će verodostojnost očigledno morati da se ispita, donelo dvoje sudija - Đuro Pavlica, sudija Prekršajnog suda i Jovo Vukčević, sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu. Interesantno, Pavlica se "istakao" i u procesu koji se bavio imovinom Siniše Malog.
Док су поједини грађани под диригентском палицом судије Павлице, по скраћеном поступку, осуђени на максималне казне за прекршаје који им се стављају на терет, са друге стране, Вукчевић је осталима, без проблема, одређивао притвор.
Можда ово и не би било тако чудно да грађанима притвори и осуђујуће пресуде нису изречене под чудним околностима. Велики број приведених, међу којима су студенти, али и они који су се, ни криви-ни дужни, затекли у близини протеста, рекли су да им је ускраћено право на адвоката, које по Уставу и Закону имају, док су други истакли да су се бранили ћутањем, иако се у решењу о притвору наводи другачије.
Такав је и случај студента Мариа Марковића из Лазаревца кога је полиција ухапсила у ноћи између у петак увече код Правног факултета, када је кренуо бициклом од девојке и упао у окршај полиције и демонстраната. Предраг Савић, адвокат овог младића, рекао је раније за наш портал да је судија Вукчевић у решењу о одређивању притвора навео да је Марковић признао кривицу за вређање полицајаца, иако се он, како тврди, на саслушању у тужилаштву бранио ћутањем.
Стиче се утисак да је Прекршајни суд у Београду протеклих дана грађанима пресуђивао као на преком суду, по “хитном поступку”, али и не придржавајући се редовне судске процедуре. Један од парадокса је и то што је некима као олакшавајућа околности, приликом пресуђивања, узето то што нису осуђивани, а потом су им изречене најстроже казне за прекршаје за које се сумњиче.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2020
Пензионисана професорка Правног факултета Весна Водинелић-Ракић у ауторском тексту за Пешчаник осврнула се на пресуду коју је донео судија Павлица, а којом је један младић због вређања полицајца осуђен на максималну казну затвора у трајању од 60 дана и у којој се наводи да је она “извршива одмах, те да жалба не одлаже њено извршење”.
“Окривљеном је изречена најстрожа казна предвиђена за прекршај за који је осуђен. Осуђен је за прекршај који носи назив Вређање службеног лица у вршењу службене дужности. Иако је за овај прекршај алтернативно предвиђено изрицање новчане казне или казна затвора, изречена је максимална затворска казна. У пресуди је – несмотрено или просто глупо – судија пронашао и олакшавајућу околност, да окривљени до тада није био прекршајно кажњаван. Шта би било да није ове олакшавајуће околности? Можда доживотно, иако тако нешто не може у прекршајном поступку?”, написала је професорка у поменутом тексту, али и поновила за наш портал.
Правница је, између осталог, указала и да Закон о прекршајима који уређује поступак у коме су поменути младић осуђен, ни у једној својој одредби не користи израз “скраћени поступак”, те да он није прописан као посебан прекршајни поступак. Она је истакла и да Прекршајни суд не сме да се преображава у преки и тиме да негира уставне гаранције.
“Не могу се оснивати привремени, преки или ванредни судови. Ово је забрана прописана у чл. 143. ст. 3. Устава Републике Србије. Она се не односи само на организациону форму. Постојећи редовни судови се не смеју преображавати у преке судове начином на који функционишу, негирањем уставних принципа о праву на одбрану, о праву грађанина на поштено и правично суђење пред независним судом и по поступку прописаном законом”, написала је професорка.
Она се осврнула и на саслушања, али и осуде грађана, којима је ускраћено право на браниоца.
“Тумачење тзв. скраћеног поступка као оног у коме се негира или ускраћује право на браниоца или се окривљени не упозори да има право да себи узме браниоца, тумачење да је допуштено ускраћивање времена потребног за одбрану, значи управо преображавање једног редовног суда, злоупотребом процесних правила, у преки суд, забрањен Уставом”, истиче професорка.
Водинелић-Ракић је навела и да је полицијски службеник дужан да одмах о задржавању осумњиченог обавести лице које оно одабере. Ускраћивањем одбране окривљеном крши се Устав, чл. 6. Европске конвенције о заштити људских права, Закон о прекршајима.
“Судије морају служити бар нормативној држави, ако не још увек владавини права”, навела је она у тексту.
Подсетимо, случај који је готово шокирао јавност јесте и сведочење другарице ухапшеног студента Игора Шљакића, који је, без прусуства адвоката, осуђен на 30 дана затвора због ношења транспарента током протеста. Убрзо након овог на површину је испливало још неколико случајева, у којима грађани тврде да су им повређена права.
Случај Малог: Павлица одржао два рочишта за две године
Према писању медија, Ђуро Павлица јавности је познат из случаја о имовини министра финансија Синише Малог. Наиме, новинари портала Пиштаљка захтевали су од Агенције за борбу против корупције податке о имовини Малог, али је Верка Атанасковић, бивши вршилац дужности директора те агенције, одбијала да их достави.
Пиштаљка је поднела захтев за покретање прекршајног поступка против Атанасковићеве јер није поступила по налогу Повереника да јој дозволи увид у резултате контроле података о имовинском стању тадашњег градоначелника Београда, а предмет је водио управо Павлица. Интересантно је да је он за две године заказао само два рочишта, а пресуду у виду опомене Атанасковићевој донео је три месеца пре застаревања случаја.
