Pročitaj mi članak
Када је први блог објављен, схватио сам да ће моје пешачење кроз Србију привући много више пажње него што сам испрва мислио. Почео сам да примам писма од људи из свих градова кроз које је требало да прођем. Сви су нудили исто – српску кухињу, српску ракију и преноћиште. Знате ли шта је најсмешније? За месец дана сам препешачио више од 500 километара, а када сам јутрос стао на вагу, видео сам да имам два килограма више него пред полазак у ову авантуру. Лудо!
Иако очигледно исцрпљен од путовања, Енглез Кевин Шенон није изгубио смисао за хумор, онај изворни енглески. Авантура која је почетком фебруара почела на крајњем северу прекјуче је завршена на југу Србије. Месец дана је Кевин пешачио кроз нашу земљу. Од Суботице до Ниша. Свакодневно је писао блог и путем „Твитера“ и „Фејсбука“ наводио имена градова кроз које пролази, обавештавао из сата у сат о догодовштинама, блиставим, лепим, али и ружним моментима које је доживео.
Аутобусом је у среду из Ниша стигао у Београд.
– Нисам успео да се домогнем Лесковаца – прво је што каже. Показује на леви ножни зглоб. – У градићу близу Ниша спотакао сам се о камен. Ништа није указивало на то да бих могао да имам проблем.
УДВОСТРУЧИО СЕ БРОЈ ПРИЈАТЕЉА
Број људи који прате буцмастог Енглеза преко „Твитера“ се у последњих 30 дана удвостручио. Сада га прати више од 1.500 људи. – Слично је и са „Фејсбуком“. Сваки дан додам на десетине нових пријатеља – задовољан је Кевин.
Ипак, следећег јутра чланак је потпуно отекао. Попио је аналгетик, завио зглоб и кренуо даље. Ситуација је, међутим, сутрадан била још гора.
– Није било излаза, морао сам да одустанем – испред апартмана на Новом Београду у којем је одсео прича овај симпатични Британац.
У протеклих месец дана Кевин је десетак ноћи преспавао испод отвореног неба, смрзавао се, нападали су га пси луталице, и на крају је угануо чланак.
Али када питамо за општи утисак, он као из пушке говори:
– Нисам упознао љубазније људе од људи у Србији. Корачао бих кроз градове, а мештани би ме заустављали на сваких неколико километара. Нудили ми преноћиште, водили ме по кафанама… Протеклих година сам путовао по Француској, Италији, Немачкој и родној Енглеској. Никога није занимало одакле долазим нити куда идем. Али овде јесте.
Средином фебруара, јунаку ове приче на три дана се придружила телевизијска камера.
– Осећао сам се као Форест Гамп – смеје се Енглез. – Када је прилог емитован на телевизији, постао сам популаран. Сваког дана сам давао аутограме.
Кевин ће у четвртак „запуцати“ на сурчински аеродром. Аутобусом. У Енглеску ће стићи предвече. Прво што ће урадити је, каже – платиће унапред за месец дана тренирања у теретани. Омршаће, каже на траци, када није већ на друмовима Србије.
На крају разговора се уозбиљио.
– Разочаран сам што нисам успео да стигнем до Лесковца – каже. – Али враћам се у јулу. Тада ћу пешке у контра смеру. И да вам кажем, није заиста ни битно да ли путујем од севера ка југу или обрнуто. Мени је најважније искуство које сам стекао. А неки моменти које сам доживео у Србији били су заиста невероватни. За цео живот.
ПИШЕ КЊИГУ
– Написаћу књигу о свом путовању. У глави имам цео концепт. И радни наслов – „Како сам упознао Србију“. Преговарам са неколико издавача – каже Шенон.
(Вечерње Новости)
