Прочитај ми чланак
(Политика, фото Ж. Јовановић)
У СПС-у и ДС-у сматрају да референдум није неопходан док ДСС као и Срби са севера КиМ траже изјашњавање народа о договору са Приштином.
Захтеви да се о споразуму из Брисела изјасне грађани Србије чули су се јуче у Косовској Митровици и у Београду. Најпре су Срби са севера Косова затражили референдум на коме би се о договору са Приштином изјаснили грађани Србије што је био и став одборника са севера Косова који су изнели још прошлог петка када су из Брисела стизале тек прве назнаке о споразуму са Приштином.
Одмах се почело са прикупљањем потписа за организовање референдума, а питање на које би, према њиховом мишљењу, требало да одговарају грађани је: „Да ли сте за очување Косова и Метохије у саставу Републике Србије или за прихватање наметнутих услова ради добијања датума о почетку преговора за приступање ЕУ.” Хитно расписивање референдума о споразуму је јуче тражила и Демократска странка Србије.
„Народ мора да се изјасни о томе шта мисли, а не шта мисли наша поткупљена политичка класа”, рекао је Слободан Самарџић, потпредседник ДСС-а.
Питање референдума „потегао” је и први потпредседник Владе Србије и лидер Српске напредне странке Александар Вучић. Он је после прекјучерашње седнице Главног одбора партије објаснио да га је ГО овластио да, уколико се „не успостави јединство народа, јединство људи у Србији о прихватању споразума”, Председништво СНС-а, а не Главни одбор, ове недеље одлучи о томе како и на који начин питати грађане да се изјасне да ли прихватају бриселски споразум.
„Не искључујем референдум о овом питању. Уколико будем проценио, Председништво СНС-а може да донесе одлуку како и на који начин да питамо грађане да ли подржавају оно што смо урадили”, рекао је Вучић.
Према Уставу Србије, Народна скупштина расписује републички референдум (члан 99), а у члану 108. наводи се да Народна скупштина расписује референдум о питању из своје надлежности, у складу са Уставом и законом, на захтев већине свих народних посланика или најмање 100.000 бирача. „Предмет референдума не могу бити обавезе које произлазе из међународних уговора, закони који се односе на људска и мањинска права и слободе, порески и други финансијски закони, буџет и завршни рачун, увођење ванредног стања и амнестија, као ни питања која се тичу изборних надлежности Народне скупштине”, наводи се у овом члану Устава.
А у члану 10. Закона о референдуму и народној иницијативи, који је последњи пут мењан 1998. године, наводи се од дана расписивања до дана спровођења референдума не може протећи мање од 15 ни више од 90 дана.
У члану 19. овог закона каже се да питање о коме се грађани референдумом изјашњавају мора бити изражено јасно тако да се на њега може одговорити „за” или „против”, односно „да” или „не”. Кад се референдум расписује ради претходног изјашњавања грађана, питање о коме грађани треба да се изјасне може бити формулисано тако да се у одговору на њега грађанин опредељује за једину од више предложених могућности.
У члану 24. каже се да је референдум пуноважан „ако је на њему гласала већина грађана који имају бирачко право и који су уписани у бирачки списак у складу с овим законом”. „Одлука о питању које је било предмет изјашњавања на референдуму сматра се донетом уколико је за њу гласала већина грађана из става 1. овог члана, ако Уставом, законом или статутом није за то предвиђен већи број”, наводи се у овом члану закона.
У Социјалистичкој партији Србије и Демократској странци сматрају да референдум није неопходан. Према речима Бранка Ружића, председника Извршног одбора СПС-а, легитимитет за један овакав споразум је адекватан уколико већина у парламенту буде присутна, јер су посланици представници носиоца суверенитета, односно грађана.
„Ако већина буде за споразум у парламенту то ће бити довољна мера у овом тренутку имајући у виду да је ово само један корак у изналажењу свеобухватног и коначног решења за питање наше аутономне покрајине.
Зато мислим да није потребно расписивати референдум јер ни у уставноправном и ни у формалном смислу се ништа епохално не мења, осим што ће неким следећим корацима највероватније уставним законом одређене надлежности бити пренете на органе КиМ, односно покрајине КиМ”, оцењује Ружић додајући да је референдум без сумње најдемократскији начин за изјашњавање, али да ипак садржај споразума није „на оном нивоу” који изискује расписивање референдума.
Портпаролка ДС-а Александра Јерков подсећа да је њена странка и раније сматрала да одговорност за исход преговора искључиво лежи на онима који су преговарали јер нису желели да укључе остале у тај процес иако је ДС неколико пута нудио помоћ.
„Уместо тога добијали смо одговоре да све иде онако како Србија жели, да бисмо на крају видели да смо суочени са два лоша решења. Тако да одговорност, без обзира на евентуални референдум, јесте управо и искључиво на онима који су преговарали. За било какве консултације сада је касно тако да они који су овако преговарали треба да преузму апсолутну одговорност”, истиче Јерков.
Из истраживања јавног мњења о КиМ
Истраживања јавног мњења у последњих неколико месеци, која су међу питањима имала и нека која се односе на ситуацију у вези са Косовом и Метохијом, показују само да је тешко извући закључак о дефинитивном ставу грађана Србије о проблему јужне покрајине. Реч је о различитим истраживачима, различитим наручиоцима истраживања, различитим питањима, различитим узорцима, и ако би се тражила нека заједничка нит истраживања која смо навели (од најновијих ка старијима) можда би се могло рећи: срце тражи једно, разум каже друго.
Уочи парафирања споразума између Београда и Приштине 19. априла у Бриселу, истраживање за емисију „Да можда не” РТС-а емитовану 18. априла, 62,6 одсто грађана рекло је да је постизање споразума добра вест. Да је то лоша вест мислило је 8,1 одсто испитаника, док је 13,9 одсто рекло да њихов одговор зависи од тога шта је договорено, а 15,4 одсто рекло је да не зна да ли је то добра или лоша вест.
Према телефонској анкети „Нинамедиjе” рађеној за ТВ Прву од 3. до 5. априла на репрезентативном узорку од 1.206 грађана, 47,2 одсто сматра да је решење косовског проблема – отцепљење северног дела Косова и његово „припајање” Србији, док је 16,9 одсто одговорило да је решење у асоцијацији српских општина. За потпуно интегрисање у систем Косова било је 7,5 одсто испитаника, а одговор на ово питање не зна 26,1 одсто, док је неке друге одговоре дало 2,2 одсто анкетираних грађана.
Већина учесника овог истраживања – 56,1 одсто сматра да одлука о Косову не утиче на њихов живот док 43,9 одсто мисли да ће та одлука имати утицај на њихов живот.
Крајем марта агенција „Фактор плус” објавила је истраживање по коме 24 одсто грађана сматра да споразум са Приштином треба постићи „по сваку цену, јер само тако Србија може напред”. Истраживање је показало да 38 одсто испитаника мисли да споразум треба постићи „уз минималне уступке Србији”, док њих 27 одсто мисли да не треба потписати „никакав документ који значи независност Косова”. Да би споразум требало потписати али „само уколико север Косова буде српски” мисли 11 одсто анкетираних.
Према овом истраживању рађеном у марту, 56 одсто грађана мислило је да преговори о Косову иду у лошем правцу по Србију, 11 одсто да иду у добром правцу, док је 33 одсто испитаника казало да не зна одговор на ово питање. Истовремено, међу приоритете за државу 61 одсто сврстало је решавање питања Косова, а 48 одсто испитаника – укључивање у ЕУ (у оквиру овог питања на које је могло да се заокружи више одговора, највише гласова анкетираних, 94 одсто, односно 91 одсто, дато је економском развоју земље, односно добрим зарадама и тржишној правди).
Почетком марта, истраживање Б 92 и „Ипсос стратеџик маркетинга” на узорку од 1.003 испитаника, показало је да 63 одсто грађана мисли да је Косово фактички независно и да Београд може да се бори једино за што бољи положај Срба. Да Косово није независно мисли 32 одсто, док одговор не зна пет одсто. Али, на питање: „Шта бирате – улазак Србије у ЕУ или потпуно враћање Косова у састав Србије”, 65 одсто грађана бира Косово пре Европе. Улазак у Европску унију приоритет је за 28 одсто грађана, док је неодлучно седам одсто грађана.
У последњем новогодишњем истраживању које је агенција „Фактор плус” урадила за „Политику”, на питање: „Да ли подржавате косовску политику Владе Србије” њих 26 одсто одговорило је позитивно, а 32 одсто је рекло да подржава „делимично”. Против владине политике било је тада 31 одсто испитаника, а 11 одсто није имало став.
