Да зло не иде увек само показује и то што ветеран после голготе рата и данас пролази кроз прави пакао

Ратни ветерани који су бранили Косово и Метохију 1998. и 1999. године задња су рупа на свирали нашег друштва.

Многи од њих као ратни ветерани не могу да добију посао, неки раде за мизерију и сналазе се како знају и умеју, док су неки због притисака и призора које су тамо видели, али и битака које су преживели – дигли руку на себе.

Један од оних који се боре за голи опстанак је Јовица Рајковић.

Да зло не иде увек само показује и то што ветеран после голготе рата и данас пролази кроз прави пакао.

Наиме, како каже за Еспресо Јовица сада нема ни за хлеб, а стара се о болесној мајци и сестри.

– Отац ми је недавно преминуо. Мајка и сестра су неспособне за рад и да се старају саме о себи јер су психички оболеле, а као доказ томе имам бројне лекарске налазе.

– Њима је потребна 24-часовна нега, имају и терапије четири пута на дан. О свему томе је бринуо покојни отац, а сада је све спало на мене.

– Ишао сам да тражим помоћ од преседника општине Ћићевац. Сада немамо никаква примања. Питао сам их од чега да купимо хлеб, а добио сам одговор „Снађи се, позајми“. Тада ми је припала мука, нашао сам се у безизлазној ситуацији и не знам шта да радим – прича очајни човек за Еспресо.

Тада је, како каже позвао свог водника Рачића.

ХАОС НА КиМ! РОСУ улази на север Косова, ХОЋЕ ДА УХАПСЕ ЂУРИЋА! Вучић заказао ХИТНУ СЕДНИЦУ САВЕТА ЗА НАЦИОНАЛНУ БЕЗБЕДНОСТ! https://t.co/rYAU5nE5nT

— СРБИН инфо (@srbininfo) March 26, 2018

– Испричао сам му прво да ми је тешко и да не знам како ћу и шта ћу јер немам примања, па чак ни за хлеб. Он ми је одмах помогао, звао је наше саборце и одмах су ме звали и послали новац. Тако се сада издржавам. Моји саборци су ми велика подршка, и вечно ћу им бити захвалан што су ми притекли у помоћ.

Јовица је један од ветерана који је био на првој борбеној линији, борио се на Кошарама, а од државе ни у најтежим тренуцима није добио помоћ.

– Доле смо, знате, свашта преживели. И сам сам доживео, као моји саборци, велики стрес. Да нам није било водника Томислава, албански терористи би нас прегазили. И после тога, обрни окрени, за помоћ и дан данас зовемо њега.

– Док је отац био жив и док је бринуо о мајци и брату, ја сам могао да радим. Радио сам разне послове, од грађевине до молераја, на пилани. И тада се живело тешко али је сада, кад смо препуштени сами себи, неиздрживо. Дужан сам породици, морам да бринем о њима. Док сам био доле на Кошарама нисам се јављао три месеца, није се знало да ли сам мртав или жив, па је све то утицало на мајчино здравље – каже Јовица.

Његови саборци Јовицу не остављају на цедилу, и управо су они његова сламка спаса.

Ко је вољан може да помогне, а све информације о Јовици можете пронаћи у овом статусу:

Извор: espreso.rs

Ознаке: Косово и Метохија, Кошаре, помоћ, ратни ветерани