„Црвеним када овуда проводим странце жељне да виде велику Винчу, жали се кустос Драган Јанковић.

Археолошко налазиште од планетарног значаја се урушава због клизишта, а септичке јаме из околних кућа продиру у културне слојеве, трајно оштећују предмете и убрзавају померање тла.
 
– Проблем је новац. Најпре Републички завод за заштиту споменика културе мора да уради студију изводљивости заштите и презентације налазишта. То би могло да се уради ове године ако добију новац. Следи израда плана детаљне регулације, па тек онда можемо да радимо пројекат санације клизишта ако добијемо новац од министарстава – објашњава Јанковић, кустос Музеја града.

Поставка у бараци

Стална поставка смештена је у бараку које се војска одрекла 1985. Експонати су враћени након што је сређен кров који је прокишњавао. Барака је обложена гипсом и функционална је, а од 1. априла биће отворена свакодневно за посетиоце.

Али, чак и када би држава коначно дала новац, главни пројекат не би могао да буде завршен 2014, а Музеј без добро урађене документације не може ни да почне радове, ни да тражи новац из европских фондова.

– Ако би за исти сто сели општина, град и министарства културе, грађевине и просторног планирања брзо би се нашло решење – уверен је Јанковић.

Куће на Белом брду су највећи проблем, истиче кустос, и држава би требало хитно да их откупи. Али и експропријација чека израду студије.

– Те куће су затечене, није дивља градња. Али нема канализације, па имамо контаминацију због хемије, детерџената и фекалија. Када узимамо узорке имамо проблем – објашњава Јанковић.

Он додаје да и они имају септичку јаму, али да такву судбину деле са комшијама.

Једини пут до археолошког кампа и изложбеног простора је уз степенице, што је ризик за случај пожара. Зато је Музеј закупио део приватне парцеле и добио излаз на улицу, али је сад власник одлучио да прода кућу.

– Имамо право прече куповине, али немамо новца. Није битно да ли ће то да откупи општина, град или држава, само да нам се обезбеди излаз на улицу. Кад-тад ће та кућа бити експроприсана – каже Јанковић.

Копају и краду вредне предмете

– И дивље растиње урожава археолошке слојеве. Налазиште је у мраку, нема чувара и људи краду вредне предмете из земље. Предложили смо да се уреде плато испред налазишта и пристан за бродове, да се уведу соларне лампе и направе етно куће у којима би се промовисало винчанско благо, али у Музеју града нису хтели да се укључе – каже Слободан Добрић из УГ „Винчански неолит”.

Кустос Драган Јанковић каже да је крађа у околини налазишта немогућа, али да су власници кућа на Белом брду могли да ископавају предмете на својим имањима, иако то закон забрањује. Музеј је већ тражио да увођење јавне расвете зараде безбедности.

Оштећења

Предмете у слојевима испод кућа оштећује вода

7.000 година без прекида се смењују културе у Винчи

Клизиште уништава чувено археолошко налазиште, а нико не нуди решење.

(Блиц, Фото: Небојша Марковић) 

Oznake: arheologija, arheološko blago, arheološko nalazište u Vinči, kustos Dragan Janković