Прочитај ми чланакЗдравствени радници су слати у ковид системе усменим наредбама и то без обзира да ли имају хроничне болести или су самохрани родитељи.
Ово је показало истраживање „Права здравствених радника током пандемије ковид-19 у Србији“. Током овог периода медицинари су радили недозвољено дугачке смене, а често им је било ограничено право за коришћење дневног и годишњег одмора, као и право на боловање.
Трећина здравствених радника који су попунили упитник и који су радили у ковид систему болују од хроничних болести које су фактор ризика за тежи облик короне, а њих 13 одсто су самохрани родитељи.
Ипак, њих 90 одсто одговорило је да их нико од надређених није питао о овим чињеницама пре него што су их упутили на рад у ковид систему, показује истраживање које су радили Београдски центар за људска права и Синдикат лекара и фармацеута (СЛФ).
– Дешавало се да су оба родитеља здравствени радници и да су обоје упућивани у ковид систем без да се ико питао где ће та деца – рекла је једна од ауторки истраживања Горица Ђокић из СЛФ, преноси Нова економија.
Чак 80 одсто здравствених радника који су послати у ковид систем нису знали колико ће тамо радити јер им тако нешто није експлицитно речено, а исти број није имао могућност жалбе на одлуку послодавца. Петина медицинара је одговорила да им је указано да ће, уколико не поступе по овој одлуци добити отказ, а десет одсто њих познаје колегу или колегиницу који су добили отказ јер су одбили да раде у ковид систему.
Правница Марина Мијатовић, која је такође једна од ауторки студије, објашњава да су у току пандемије мењани прописи којима се уређује рад у здравственим установама, као и да су доношени нови, углавном подзаконски, акти. Велики број нових и измењених прописа доводи до правне несигурности, објашњава она.
– Честе измене су довеле до опште конфузије и нико од грађана није био сигуран која су му права, а које су му обавезе – рекла је Мијатовић.
Додаје и да су инструкције које су слате здравственим установама често биле нејасне, а да правне службе у установама нису комуницирале са запосленима како би им појасниле нове прописе.
– Немамо ниједан пример да је постојала сарадња између правне службе и здравствених радника – каже Мијатовић.
Такође, трећина медицинара је радило у заштитној опреми у сменама дужим од осам сати, а нису ни сви користили право на боловање.
– Често су здравствени радници одлучивали да не користе боловање, а некада им је било и забрањивано да користе боловање – истакла је Мијатовић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) May 7, 2022
