Pročitaj mi članak
Незапосленост у Србији је годинама хроничан проблем са којим не може да се избори ниједна власт. На мартовској листи је чак 790.501 име тражиоца запослења, што значи да је готово сваки трећи радно способни грађанин у потрази за парчетом хлеба. Највеће учешће у регистрованој незапослености, према евиденцији Националне службе за запошљавање, има регион Шумадије и Западне Србије, док су дно листе, очекивано, заузели Косово и Метохија.
Подаци НСЗ указују да је највише оних који дуже од годину дана чекају на посао у Рашкој, чак 77 одсто, следе Јабланички, Расински, Поморавски и Топлички округ, док се до посла нешто брже долази у Средњобанатском и Севернобанатском региону, Браничеву, Београдској управној области и Срему.
НА ПУТУ ЗА ПЕНЗИЈУ
Више од 200.000 незапослених у Србији је зашло у шесту деценију живота. Њихов број се, према евиденцији Националне службе за запошљавање, из дана у дан повећава, па је у последње четири године „скочио“ за готово 5.000. Радну књижицу, према статистици, очекује и око 180.000 људи између 40 и 50 лета. Тако долазимо до цифре да половина кадра на бироу рада одавно није у цвету младости.
– Са највећим бројем незапослених муку мучи Београд са 110.147 регистрованих у марту, следи Ниш са 37.152 особе, док је списак Новосађана који чекају радну књижицу на бројци 30.005 – кажу у НСЗ. – Лесковац са 22.804 и Крагујевац са 21.875 особа имају, према броју становника, велике проблеме у запошљавању.
Дно листе по броју оних који очекују посао држе Пожаревац – 4.668, Ужице 6.117, Сремска Митровица – 7.196, Зајечар – 7.561 и Сомбор са 8.127 тражиоца радне књижице. Велике су разлике, међутим, у већим градовима у броју незапослених по општинама. Тако у престоници највише суграђана без посла има Нови Београд (12.130), затим Чукарица, па Земун, док је списак најдужи у нишким општинама Палилула (11.077) и Медиана (11.005).
У Министарству рада, запошљавања и социјалне политике наглашавају да је пораст запослених могућ тек након што се опорави привреда Србије, а до тада су свима махом везане руке.
Статистика Националне службе за запошљавање бележи и ниску стопу незапослености у општинама са малим бројем становника попут Црне Траве, где је у Филијали НСЗ забележено тек 246 имена, али је то с обзиром на око 2.500 људи који живе у овој општини, прилична цифра. Слично је и у Жабарима, где су регистроване 394 особе без посла, Малом Црнићу са 435, Жагубици 477…
Око 13,5 одсто пријављених у филијалама НСЗ широм Србије су старости од 25 до 29 година, са процентом мање у учесталости следе их они између 30 и 34. Велики је, међутим, удео особа које ретко ко од послодаваца жели да запосли од 50 до 54 лета, док их у стопу прате и они мало млађи између 45 и 49 година. Укупан постотак старијих од 40 година на листи незапослених НСЗ на тај начин достиже готово 35 одсто.
(Вечерње новости)
