Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
Пре Другог светског рата Београдски сајам био је најважније место у престоном граду. Од 1937. године овде су се одржавали сајмови који су окупљали велики број људи, а они су први пут у историји економски центар града пребацили на леву савску обалу.
Најважнији су били Пролећни и Јесењи сајам, били су постављени и Салон аутомобила и Ваздухопловна изложба, а једна грађевина је на посебан начин привлачила пажњу тадашњих житеља главног града.
ОСТАЛИ СКАКАЧИ
После госпођице Матановић, са скакаонице (односно, трамбулине, како су је звали гости Сајма) скочио је наредник водник Лазар Милчић. Како бележе ондашњи извештачи, „њему се толико допао овај скок, да је у ваздуху покушао да изводи и неке акробације као на гимнастичким справама. Трећи је скакао господин Леви. Он је, уместо да тле дохвати ногама, лепо сео у прашину“.
Као што данас постоји „банџи џамп“ на Ади Циганлији, тако је некада, на посебан начин, Београђане привлачила слична сајамска атракција. То је био торањ за скакање с падобраном.
Када је одлучено да буде одржана Ваздухопловна изложба, тадашњи пријатељи нашег града, експерти „Шкоде“ одлучили су да Сајму поклоне торањ до чијег је врха, високог 68 метара, водио најбржи лифт у тадашњем Београду.
Посетиоце би горе, на врху, чекала отворена падобранска купола, па су за симболичну новчану своту били закачени за падобран, и око седамдесет метара би се спуштали ка тлу, баш као и прави падобранци.
Неколико снимака које прилажемо овде направљено је управо са тог торња, како би читаоци „Новости“ могли мало да осете како су тадашњи Београђани доживљавали ту висину.
Ондашњи извештачи листа „Време“ приметили су да је о Спасовдану, те, 1938. године, било веома вруће у Београду, али да се бифеџије не могу пожалити на посету, јер су пиво и сладолед и у оно доба били врхунска заштита од врућине.
Кула је била висока 68 метара
Када је најзад почело скакање са куле, становнике главног града одушевила је једна – дама. Од силних „сурових мушкарчина“ који су се сјатили како би показали своју храброст и вештину, ипак је прва са торња скочила једна – жена. Била је то Катарина Матановић, која је на сајам дошла из Загреба. Како бележе ондашњи новинари, ова одушевљена авијатичарка скочила је без трунке страха.
– Прва је скочила једна девојка – бележе овај догађај новинари листа „Време“.
– Када се пењала на кулу, гђица Матановић је одушевљено поздрављена од публике. На врху куле ветар је био јак, али је девојка, искусна авијатичарка, са осмехом пошла на трамбулину. Инжењер, господин Живојин Стојановић, који командује овим скоковима, везао је „првог скакавца“, лепу Загрепчанку, и нежно је гурнуо са висине од скоро седамдесет метара. Пад је трајао много мање од пола минута. Видело се да се девојка под белим падобраном од јапанске свиле осећа врло угодно. Гледала је ка врху куле одакле су јој одобравали њени бацачи.
ЖЕНЕ И МУШКАРЦИ
Описујући први дан и скокове са ове грађевине, новинари пишу и о томе да је ова атракција привукла огромну пажњу, али да су се, чак, жене чешће пријављивале да кроче на скакаоницу него мушкарци!
