Пре 43 године, 4. децембра 1970. године у ваздух изнад Саве винуо се мост Газела, преко којег је до данас сигурно прешло највише возила. Као што је данашњи Бранков мост носио име Мост братства и јединства, тако је и Газела неодвојиво везана за ову „спону међу народима“ јер је била саставни део истоименог ауто-пута кроз Београд.

Газела је мост који трпи дневно оптерећење од 165.000 возила, иако је првобитно пројектован за четири пута мањи терет. Њен главни пројектант је Милан Ђурић, професор београдског Грађевинског факултета, а „кум“ јој је био академик Ђорђе Лазаревић. Као председнику Конкурсне комисије за изградњу моста на овом делу, отело му се: „Овај мост ћемо градити, прескочио је Саву као газела у скоку“.

Пре свечаног отварања 1970. године изведено је тестирање тек завршене грађевине. У помоћ је притекла Југословенска народна армија, па је велики број камиона натоварених шљунком и војних транспортера за балистичке ракете истовремено прешао преко тек изграђеног моста. Један витешки обичај оног доба и тада је био поштован, па су тако, током тестирања, на мосту били градоначелник Бранко Пешић и пројектант професор Милан Ђурић. После 40 година постојања овог сјајног моста, од силног саобраћаја и неодржавања, стање грађевине бивало је све горе. Зато је у јануару 2010. године на главном носачу уочена пукотина. Теретњаци су усмерени на обилазницу, а ускоро је почела и дуго чекана обнова, у оквиру које је на Газели, практично, замењено све, а њена грађа је знатно ојачана.

У време изградње Газеле предузећа попут „Мостоградње“ или „Гоше“ из Смедеревске Паланке била су у свом највећем замаху, баш као и економија ондашње државе. Иако је то било време великих кредита и задужења ондашње државе, многи објекти су изграђени домаћим знањем и техником. У то време су ова и слична предузећа били гиганти у светским размерама, па су изводили огромне грађевинске подухвате, потово у земљама у развоју. Тада је постојало правило, о којем се и данас са неверицом прича, да „Мостоградња“ није прихватала да гради мост уколико је краћи од стотину метара, јер им се, напросто, није исплатило да довлаче силну технику за тако мали посао.

У то време, 1970. године, у доба градоначелника Бранка Пешића, којег и данас сматрају једним од најуспешнијих лидера града, истовремено су отворени капитални објекти који су и данас међу најважнијима у Београду. То су ауто-пут кроз Београд, са Мостарском петљом, Газела и Теразијски тунел.

СНАГА

Газела је грађена од 1966. до 1970. године. Мост је направљен комбинацијом греде и лука, дугачак је 332, а широк 27,5 метара.

Укупна ширина коловоза је 21,8 метара – има по три траке у оба смера. У почетку су биле по две и зауставна („жута“), али густина и интензитет саобраћаја су налагали друго решење.

СТУДЕНТИ И ГЊУРЦИ

Током тестирања моста сви погледи су били уперени у мост и конвој тешких теретних возила на њему. Вечито склони иронији, Београђани су смишљали шале везане за нови мост.

Тако су се ондашњи студенти архитектуре и грађевине шалили да су возачи камиона, за сваки случај, добили и – ронилачка одела.

ЗАБОРАВЉЕНИ ПАРОБРОД

Један од догађаја који се збио одмах пошто је мост пуштен у рад враћа нас у времеплов пловидбе на Сави. Непосредно после отварања прошао је стари брод са димњацима који су имали посебан механизам који би спуштао димњаке укосо и тиме омогућавао да лађа проплови испод моста, а да се не оштети.

Ознаке: Београдске приче, изградња, мост Газела