Прочитај ми чланак
(Телеграф.рс)
Драган Стаин, који живи у центру Београда, пре две године помогао мачки која је дошла на врата његовог стана. Комшија га пријавио због држања животиње у заједничким просторијама, а суд осудио на новчану казну.
Београђанину Драгану Стаину се није исплатило што је био хуман и пре две године спасио напуштену мачку од смрзавања.
То ће га, према свему судећи, коштати слободе, јер не жели из принципа да плати новчану казну коју је добио од судије за прекршаје!
– Догађај због кога ћу морати да идем у затвор на три дана, јер нећу да платим казну због помоћи напуштеној мачки, догодио се пре две године. Била је јака зима и у неким периодима с врло ниским температурама, које су ноћу падале до – 27 степени Целзијуса. Једне од тих ноћи се испред мојих врата појавила мала црна мачка. Била је гладна, промрзла и врло болесна. С пола тела јој је отпала длака и на тим местима су биле уочљиве живе ране. Загонетно је што је мачка дошла на моја врата, с обзиром на то да живим у најурбанијем делу града на другом спрату – објашњава Стаин.
Он наводи да је мачки одмах дао храну и топло млеко. Док је јела, нашао је картонску кутију, добро је обложио новинама и крпама, па је мачку умотао у стару бундицу и ставио у кутију.
– Само су јој очи вириле. Ујутру, пре поласка на посао, извадио бих је из кутије и поново нахранио. Мацу која је добила име Цици Мици одвео сам код ветеринара који је дуго лечио. И дан данас морам повремено да је водим на инекције. Међутим, неколико недеља после њеног доласка, на врата ми је закуцала Комунална полиција и момци у плавом су ми рекли да ме пријавио комшија због држања животиње у заједничким просторијама, односно у мом кућном прагу, што није дозвољено градским прописом о држању кућних љубимаца. Објаснио сам да мачка није моја, да немам где да је држим јер ми је кућа пуна спасених животиња које је не прихватају – каже Стаин.
Полицајци су му након тога написали прекршајну пријаву и отишли. После неколико месеци стигао му је позив од судије за прекршаје.
– На саслушању сам поставио судији питање да ли је старији Кривични закон Републике Србије или градски пропис. Даље сам питао да ли се убиство животиње, које је по закону кажњиво с годину дана затвора, може извршити нечињењем. На његово чуђење сам одговорио – а шта да ме је тај исти комшија пријавио што мачку нисам нахранио, утоплио и излечио због чега би она угинула? Да ли би ми тада судио за убиство? Нисам добио одговор, али сам добио казну – огорчен је овај љубитељ животиња.
Он се пита шта је требало да уради и какав је смисао пресуде.
– Имам питање за државу и њене многобројне органе: какву поруку шаљете грађанима, треба ли да помажемо немоћним животњама или да их убијамо? Нисам хтео да платим новчану казну и она је преиначена у три дана затвора. Не могу да верујем да се то заиста дешава! Мене је судија осудила по закону, немам примедби на то. Међутим, у заглављу пресуде стоји печат Министарства правде. Зато и питам јавно − да ли људи који раде тамо и министар знају како судије брзо изричу казне за помоћ животињама, а предмети који садрже најгора кривична дела или се одуговлаче на десетак година или застаревају – пита се Стаин.
