Банкама је прошле године добро ишло, јер су дуплирале зараду мерено у односу на претходну годину. У 2015. години 30 овдашњих банака је зарадило 61,2 милиона евра у односу на 28,8 милиона евра у 2014. години. И даље је више оних који послују позитивно па је тако 17 банака било у плусу, а 13 банака је исказало губитак. „Добиташи” су остварили профит од 266 милиона евра, а „губиташи” су краћи за 205 милиона, наведено је у извештају Народне банке о пословању банкарског сектора.

Листу банака чије је пословање у минусу предводи Хипо банка са 7,9 милијарди динара губитка. Комерцијална банка, која је годинама пословала профитабилно, сада је на листи губитника и то на другом месту с мањком од готово 6,3 милијарде динара. То није изненађење јер је још крајем прошле године менаџмент најавио да ће банка бити у губитку што је последица књижења лоших пласмана у категорији с највећим резервацијама код Народне банке. На листи губитника је и даље Пиреус банка, а две нове банке Теленор и Мтс, које су основале телекомуникационе компаније да би својим корисницима понудиле најсавременије услуге, такође нису имале среће у првој години пословања. Код Теленора губитак је био 1,25 милијарди динара, а код Мтс-а 500 милиона динара.

На страни банака које послују позитивно нема већих промена. Интеза банка је остала лидер не само по тржишном учешћу, већ и по профиту који је лане износио 8,6 милијарди динара. По заради на другом месту је Уникредит банка са 6,4 милијарде, а трећи је Рајфајзен банка са добитком од 4,3 милијарде динара.

Ненад Гујаничић из Вајз брокера каже да је велика количина ненаплативих кредита, као и то што су банке биле суздржане по питању кредитне активности, било главно обележје у пословању домаћег банкарског сектора прошле године. Он додаје да је финансијски резултат био значајно бољи него у 2014, али је већа добит пре свега последица смањења пасивних камата које банке плаћају својим депонентима.

Актива 30 банака, колико је пословало на домаћем тржишту на крају 2015., износила је 3.047,8 милијарди динара (око 25 милијарди евра) што је раст од 2,9 одсто од почетка године. Првих десет банака чинило је око 77 укупног тржишта чиме је настављен тренд постепеног укрупњавања сектора. Највећи тржишни удео и даље има Интеза са 16 одсто, следе Комерцијална банка са 12,9 одсто, Уникредит банка која је први пут годину завршила са двоцифреним уделом на тржишту од 10,1 одсто.

– Кредитна активност банака у 2015. је стагнирала што је уз пад активних камата банкама значајно смањило приходе из њиховог основног бизниса. Укупни приходи од камата банкарског сектора смањени су за 6,3 одсто на 171,6 милијарди динара, док је већи добитак из овог сегмента пословања омогућио нижи трошак по питању пасивних камата. Банке су депонентима по овом основу, у односу на 2014, исплатиле 16,5 милијарди динара мање, те је добит по основу камата ипак порасла и то за четири одсто на око 130 милијарди динара. Када су у питању накнаде и провизије, банке су забележиле лагани раст прихода по овом основу, док је добит из овог сегмента пословања стагнирала – каже Гујаничић.

Он додаје да осим најављене приватизације Комерцијалне банке, која би могла да се спроведе у наредне две године, нема најаве већих промена власништва међу кључним играчима на тржишту. Хипо банка је променила власника на регионалном нивоу, самим тим у Србији, ОТП банка је повећала тржишни удео куповином Финдоместика, док је турска Халк банка увелико отпочела пословање на нашем тржишту преузимањем Чачанске банке. Протекла година је донела и убрзање тренда повратка домаћих капиталиста у банкарски сектор. МК група је стигла на корак од потпуне консолидације власништва у АИК банци, док је словеначка НКБ Марибор, након приватизације у Словенији, предала у руке српских бизнисмена своју подружницу у Крагујевцу, бившу Креди банку.

Politika.rs

Oznake: banke, zarada