Прочитај ми чланак
(Вести)
Ендрју Николић из Ланцестона на Тасманији није постао само први члан српског порекла у историји аустралијског парламента, већ му предвиђају да ће бити и нови министар одбране. Тешко да би Тони Абот могао међу својим колегама да пронађе особу која би за овај положај имала боље карактеристике: Николић је, наиме, бригадни генерал са 31 годином службе у оружаним снагама, а данас је у цивилној служби одбране.
После овог, најтежег пораза лабуриста за стотину година, могло би се рећи да, поред Срба, и Црногорци, макар посредно, путем „женске линије“, имају веома изгледне шансе да уђу на врата Парламента.
Образовање
Ендрју Николић има дипломе више војних колеџа у Аустралији и САД. Има и две факултетске дипломе из друштвених наука и уметности и три магистратуре из менаџмента, међународних односа и стратешких студија.
Уз Николића, наиме, кандидат је још једна особа која носи једно од наших најчешћих презимена. Реч је о госпођи Дони Петровић из Мелбурна која је удата за Црногорца.
У тренутку закључења овог броја, међутим, још није извесно да ли је госпођа Петровић успела да победи лабуристу Роба Мичела, у изборној јединици Мекивен.
Борба је тесна и до овог тренутка бројке показују да она има скоро 2.000 примарних гласова више од противника. Ипак верује се да коначан резултат неће бити познат за још неколико дана. Када је реч о презименима на „ић“, Тому Зорићу из Аделејда за длаку је измакло парламентарно место.
Први Србин пореклом федерални парламентарац Ендрју (Александра) Николић рођен је 20. јуна 1961. у Прокупљу (Југославија). Ожењен је Кристином са којом има троје деце. Имао је четири године када су му родитељи емигрирали у Аустралију.
Растао је у Мелбурну и Аделејду. Професионални војник у чину бригадног генерала, војну каријеру започео још са 17 година. У активној служби био је од 1979. до 2008. Командовао је у авганистанском и ирачком рату. Деведесетих година био је члан посматрачких војних мисија Уједињених нација у Израелу, Сирији и Либану.
Командант Црвених беретки
У низу дужности које је обављао у војсци, Николић је, уз остало, командовао падобранском јединицом Црвене беретке. Као пуковник, 2003. постао је први командант Војног центра за обуку регрута где је и сам прошао обуку. У чин генерала унапређен је 2007. и именован за директора јавних послова, као главни гласноговорник Министарства одбране.
