Прочитај ми чланак“Оног тренутка када држава на бесправан начин, скине заштиту са споменика културе у Београду поставиће се исто питање за било други споменик културе у Србији, укључујући и оне на Косову и Метохији. То ће бити процес без краја, ерозија културне баштине. Сваки споменик културе било да је у питању Генералштаб, Студеница, Калемегдан или Дечани, он је као такав заштићен од градње и било каквих промена” наглашава архитекта Слободан Малдини за Нова.рс.
Коментаришући архитектонске рендере које је објавио Џерад Кушнер, зет Доналда Трампа, као најаву могућег изгледа објеката који би могли да буду саграђени на том месту, Малдини оцењује да они немају никакве ни стилске ни друге архитектонске ознаке које имају везе са садашњим стањем те локације, али ни са архитектуром Београда или Србије и искрено се нада да они никада неће бити саграђени на том месту.
Excited to share some early design images for development projects we have been creating for the Albanian coast and downtown Belgrade. @nytimes @business pic.twitter.com/o0HIYLkZWV
— Jared Kushner (@jaredkushner) March 15, 2024
Ако је зграда заштићена као споменик културе, како објашњава Малдини, онда није могуће мењати њену спратност, врсту фасаде, начин конструисања, њене улазе или прозоре. Једино што је могуће је уколико је оштећена, извести радове уз посебне дозволе да се врати у изворни облик.
„Не префарбавате иконе, зар не?“
“Када се према неком здању односите као према културном добру, морате да се понашате исто као да је у питању слика, рецимо икона. Не можете ви икону сада префарбати, ударити на њу ексере или стављати пластику. Тако не можете ни мењати зграду која је културно добро. У том смислу зграде Генералштаба морају да остану изворно онакве какве су били када су направљене. Њима се не сме мењати ни архитектонски изглед, облик, материјали од којих су направљене. Једноставно нису дозвољене било какве промене у односу изворни изглед” изричит је Малдини.
Верује да ће се држава, ако покуша да укине ову заштиту, као што је то покушано 2006. и 2013. године, суочити са озбиљним проблемом.
Он упозорава и да је процес скидања заштите дуготрајан и може трајати годинама, посебно када је у питању комплекс од скоро 50.000 квадрата, који се сматра и најзначајним архитектонским примером модернизма у целом региону.
Шта ћемо са Калемегданом или Дечанима?
“Оног тренутка када држава на бесправан начин, скине заштиту са споменика културе у Београду поставиће се исто питање за било други споменик културе у Србији, укључујући и оне на Косову и Метохији. То ће бити процес без краја, ерозија културне баштине. Сваки споменик културе било да је у питању Генералштаб, Студеница, Калемегдан или Дечани, он је као такав заштићен од градње и било каквих промена” наглашава саговорник Нова.рс.
Малдини сматра да не постоји ниједан једини ваљан аргумент у прилог скидања заштите. На коментаре који су се чули у јавности да су у питању рушевине, одговара тезом да су 90 одсто античких споменика у рушевном стању, да су многи средњовековни споменици били рушевине па су обновљени.
“Ово је средина која има своју традицију, своју културу и то не бисмо смели да дозволимо. У противном, како ће било ко до нас моћи да се побуни ако данас сутра неко буде хтео да гради пословни комплекс рецимо на простору Високих Дечана”, пита Малдини.
Нова.рс је већ писала о томе да је Влада Србије припремила закључак којим се усваја текст уговора којим ће двема фирмама повезаним са зетом Доналда Трампа бити поклоњене парцеле на којима се налазе рушевине зграда Генералштаба, некадашњег комплекса Сутјеска.
Влада поклања споменик културе
Предвиђено је да се прво те парцеле дају у закуп на 99 година без накнаде, а затим да се то право закупа претвори у право својине, такође без накнаде. На то је јавност упозорио Александар Јовановић Ћута, лидер Еколошког устанка указавши на постојање тог документа у којем се такође наводи да ће влада овластити министра грађевинарства Горана Весића да потпише тај уговор.
Сам Весић је потврдио постојање документа, али је навео да никакав договор није постигнут и да је неколико компаније заинтересовано да инвестира у ту локацију.
Да се планови већ постоје и да се о њима преговара, сем Трамповог зета, потврдио је и његов некадашњи блиски сарадник Ричард Гренел.
“Ово је прилика да амерички инвеститори преуреде бивши Генералштаб Војске Југославије и симболизује огроман напредак који је учињен у залечењу рана из прошлости. Овај пројекат претвориће симбол претходног сукоба у мост пријатељства и обнове” оценио је Гренел.
Комплекс зграда Генералштаба, дводелна урбанистичка целина, названа Сутјеска, по кањону те реке у Босни и Херцеговини, где одиграна једна од најпознатијих битака Другог светског рата, грађен је од 1956. до 1965. године према пројекту чувеног архитекте и академика Николе Добровића. Велико оштећење доживео је током НАТО бомбардовања 1999. године.
