Pročitaj mi članak

Apelacioni sud oslobodio okrivljene za ubistvo Slavka Ćuruvije

0

Apelacioni sud u Beogradu objavio je presudu donetu pre skoro deset meseci po kojoj su okrivljeni za ubistvo Slavka Ćuruvije - Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić oslobođeni krivice, objavio je Insajder

Суд је, усвајањем жалби одбране и делимичним усвајањем жалбе Тужилаштва, преиначило првостепену пресуду и окривљеног Марковића ослободило од оптужбе да је извршио кривично дело тешко убиство у подстрекавању, а окривљене Милана Радоњића, Мирослава Курака и Ратка Ромића да су, као саизвршиоци, извршили кривично дело тешко убиство, пише Инсајдер.

Апелациони суд је, како се наводи, након одржане седнице већа, донео одлуку да отвори претрес пред другостепеним судом, јер је „основано изјављеним жалбама указано да је првостепени суд и у поновљеном поступку учинио битне повреде одредаба кривичног поступка због којих није било могуће испитати правилност и законитост побијане пресуде, а такође није поступио по налогу другостепеног суда и није отклонио неправилности на које је указано раније донетим решењем Апелационог суда“.

Додаје се да је првостепени суд пресудом која је оспоравана жалбама “прекорачио оптужбу, повредио идентитет оптужбе и пресуде и није решио предмет оптужбе, а притом је и селективном оценом доказа у потпуности занемарио одређене чињенице које произлазе из изведених доказа, а које међусобно посматране пружају основ за другачије пресуђење.

По оцени Апелационог суда, и поред свих изведених доказа, током поступка није утврђено постојање организоване криминалне групе, нити је утврђено ко је, када и где, као што се наводи у диспозитиву оптужнице, учествовао у сачињавању претходног договора и плана за лишење живота власника, директора главног и одговорног уредника дневног листа “Дневни телеграф” и недељника „Европљанин” Славка Ћурувије, а није изведен ни један доказ у прилог наводима оптужбе, да је такав налог дат од стране НН лица “из највиших структура власти”.

Председник Комисије за истраживања убистава новинара и члан Радне групе Владе Србије за безбедност новинара Веран Матић изјавио је у септембру прошле године да је „још током маја и јуна“ од колега новинара почео да добија информације да ће пресуда оптуженима у случају убиства Славка Ћурувије бити ослобађајућа.

Извршна директорка „Славко Ћурувија“ Фондације Ивана Стевановић позвала је у новембру Апелациони суд да што пре објави правоснажну пресуду за убиство Ћурувије.

Славко Ћурувија убијен је 11. априла 1999, током НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, у пролазу зграде у којој је живео у центру Београда. Прво суђење је почело јуна 2015 – 16 година након убиства.

Према ригидоном Закону о информисању његове дневне новине „Дневни телеграф“ је, уз још неколико медија је забрањен 14. октобра 1998. године. Од октобра поћиње да га прати Служба државне безбедности. Након тога, „Дневни телеграф“ је штампан у Црној Гори. Непосредно пре почетак бомбрадовања марта 1999. године осуђен је на петомесечну казну затвора због узнемиравања јавности. Адвокати су, ипак, успели да интервенишу и спрече његово затварање.

Пет дана пре убиства, шестог априла 1999, у дневном листу „Експрес политика“ појавио се текст „Ћурувија дочекао бомбе“, који је исте вечери прочитан у Другом дневнику РТС-а. Писац текста Мирослав Марковић позива се на изјаву Мирјане Марковић из новембра и каже да је Ћурувија „издајник“, који је све време „прижељкивао бомбе за Србе“ и чија издаја неће бити заборављена.

На Ускрс 11. априла убијен у пролазу зграде у којој је живео у Светогорској улици у Београду. Убијен је ватреним оружјем с леђа а са њим је била невенчана супруга Бранка Прпа. Вест о овом убиству штуро је пренета на Дневнику РТС.

Реакције новинарских удружења и странака на пресуду

Представници новинарских удружења и политичких странака реаговали су готово једногласно поводом ослобађајуће пресуде Апелационог суда у случају убиства новинара, уредника и издавача Славка Ћурувије и изразили своје негодовање тим поводом.

Удружење новинара Србије (УНС) оценило је да је ослобађајућом пресудом Апелационог суда у Београду, у случају убиства Славка Ћурувије, српско правосуђе показало институционалну немоћ.

„УНС указује да је последњом у низу одлука српско правосуђе показало институционалну немоћ и да за убице новинара и њихове налогодавце нема никакве казне. УНС ће, упркос обесхрабрујућим одлукама правосуђа, наставити да истражује убиства новинара, подржава рад Комисије за истраживања убистава новинара, и јавно објављује сва сазнања“, наведено је на сајту удружења.

Председник Независног удружења новинара Србије (НУНС) Жељко Бодрожић изјавио је да је ослобађајућа пресуда још један показатељ да је држава од првог дана опструирала истрагу и никада није ни имала намеру да расветли ово убиство.

„Шокиран сам, жалостан и љут јер живимо у држави која 25 година не може да реши то свирепо убиство познатог новинара и уредника. Из самог чина убиства се видело да је држава, односно тајна полиција, извршила тај злочин и та иста држава је учинила све да се случај заташка и онемогући истрага“, рекао је Бодрожић за Н1.

Он је навео да је истрага лоше вођена и опструирана, да је у једном периоду после 5. октобра 2000. истрага дошла до неких чињеница, али да је то суду било мало, и да се „очигледне ствари морају доказивати ван земље“.

Коалиција за слободу медија и СафеЈоурналист мрежа саопштили су да су разочарани одлуком Апелационог суда да ослободи окривљене за убиство новинара и уредника Славка Ћурувије.

„Једини случај убиства новинара у Србији који је доспео до суда, није окончан осуђујућом правоснажном пресудом. Овом пресудом држава показује да није способна или не жели да реши случајеве убистава новинара. Такође, шаље се порука новинарима да их држава неће заштити“, наводи се у саопштењу.

„Одуговлачење у истрагама убистава новинара манир је који показује да држава Србија заправо не жели да се суочи са овим злочинима и казни починиоце. Новинари у Србији иначе се осећају небезбедно и то показују сви међународни и домаћи извештаји о слободи медија, са оваквом пресудом тај осећај само ће се погоршати“, закључује се у саопштењу.

Председница Европске федерације новинара Маја Север оценила је на друштвеној мрежи Икс (X) да је ослобађајућа пресуда оптужених за убиство Ћурувије „страшан удар на новинаре и медијску заједницу у Србији, али и на демократију и владавину права“.

„Ово је потпуни слом система који шаље јасну поруку да злочин, убиство новинара, остаје некажњено“, написала је Север.

Потпредседница Странке слободе и правде (ССП) Мариника Тепић изјавила је да Славко Ћурувија убијен „у време Вучића који му је претио“.

Починиоци ослобођени у време Вучића. Круг се затворио“, написала је Тепић на мрежи Икс.

Председник Демократске странке Зоран Лутовац сматра да је након доношења те пресуде „мрак гушћи него икад“.

„Донета је пресуда да је Ћурувија убијен у складу са прописима. Мрак је гушћи него икад“, написао је Лутовац на Иксу.

Председник Покрета слободних грађана Павле Грбовић оценио је да је том пресудом послата порука „свакоме ко мисли другачије“.

„Држава убија. Прво су убили човека, затим су убили правду, а сада су убили сваку помисао да било ко може да буде слободан и заштићен уколико мисли другачије од протагониста милошевићевско-шешељевске политике“, навео је Грбовић.

Раније данас, на ослобађајућу пресуду реаговали су и ћерка Славка Ћурувије, Јелена, његова бивша партнерка Бранка Прпа, као и Веран Матић, председник Комисије за истраживање убистава новинара.

Адвокат Родољуб Шабић је на друштвеној мрежи Икс навео да је држави требало безмало четврт века да би грађанима поручила да за „мучко убиство Славка Ћурувије нико није крив“.

Подсетимо, Апелациони суд у Београду објавио је пресуду донету пре скоро десет месеци по којој су окривљени за убиство Славка Ћурувије – Радомир Марковић, Милан Радоњић, Мирослав Курак и Ратко Ромић ослобођени кривице.

Четворицу припадника некадашњег Ресора државне безбедности пре тога је Посебно одељење за организовани криминал два пута прогласило кривим и осудило на укупно 100 година затвора.

Новинар и власник листова „Дневни телеграф“ и „Европљанин“ убијен је 11. априла 1999 . године у Светогорској улици, са више хитаца, а за то убиство тек 2015. године оптужени су тадашњи начелник Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић и тројица високих функционера ДБ-а Милан Радоњић, Ратко Ромић и његов кум Мирослав Курак.

Izvor: Insajder, N1, Beta