Главни рабин у Србији Исак Асиел дао је интервју новосадском „Дненвику“ у коме говори о положају Јевреја у Србији, проблемима реституције и антисемитизму . Асиел сматра да је проблем фашизма и антисемитизма много већи у Европи, док га у Србији готово и нема.

– Антисемитизам вам је нека врста духовног обољења, као вирус. Нема епохе и места које не оболевају од тога, међутим, ако би упоредили Србију с другим европским земљама, Србија је сасвим добра. Погледајте, 17.000 људи у Паризу је изашло на улице након Дана холокауста и узвикивали да су то измишљотине и користили нацистичке поздраве. У Риму су послали три свињске главе, уочи 27. јануара – Међународног дана холокауста, у јеврејску општину, израелску амбасаду и још једну установу. У Мађарској држава и политичари више и не крију антисемитизам! Што се Србије тиче – ту и тамо човек може да види нешто непријатно, али то ни изблиза није као у неким европским земљама – каже Асиел.

Њега посебно забрињава ћутање ЕУ о антисемтиским и фашистичким испадима.

– Непријатно ме је изненадио изостанак реакције из Брисела. Питао сам неке од дипломата, рекли су ми да их критикују приватно, а не јавно, да штета не би била већа. Али очигледно је да то не иде. С друге стране, врло су ажурни када треба критиковати Србију, онда врло брзо и јасно упуте критику, а сада одједном имају разумевања и калкулишу. Стиче се утисак да имају политику дуплог стандарда – разумевање за оно што се дешава у Мађарској и неразумевање за проблеме у Србији – каже он.

Асиел каже да је положај Јевреја у Србији доста добар, али да постоје неки други проблеми.

– Постоје питања која треба да се реше, једно од њих је и реституција јеврејске имовине, али њих треба да реше и остале верске заједнице. Такође, предстоји нам и духовна реституција, велики број Јевреја је отуђен од сопственог учења и традиције, и то је мој посао. Није лако бити религиозан Јеврејин у Србији. Наше институције унутар заједнице су слабе, али то није у вези с широм заједницом, већ опредељењем чланства које је углавном секуларно. С друге стране, не можемо да радимо петком увече и суботом, па се довијамо како да организујемо живот, а да не прекршимо ниједну од заповести. Рецимо, шабат зими почиње у петак, у 16.30. Моја деца иду у школу удаљену пола часа од куће, иако имамо школу у улици, зато што њихова школа има наставу искључиво пре подне. Већина школа једну недељу држи наставу пре, другу после подне, и у том случају деца не би могла петком да иду у школу – каже рабин Асиел.

(Правда)

Oznake: antisemitizam, Isak Asiel, rabin