Рат кријумчарских банди, превасходно из Авганистана и Марока, већ годину дана изазива стрепњу грађана на северу Србије. БИРН открива да су њихови главни добављачи оружја албански криминалци са Косова, из јужне Србије и Албаније

У раним јутарњим сатима 2. јула 2022. године шума покрај суботичког насеља Макова седмица, постала је бојиште сукобљених авганистанских кријумчарских банди.

Рафал аутоматског оружја штектао је кроз дрвеће, терајући избеглице на бег. Једна особа је убијена, седморо је рањено, укључујући и 16-годишњу девојку из Ирана.

„Ово се не дешава нигде другде на Балканској рути – само у Србији је овако, да кријумчари пуцају из калашњикова“, са чуђењем је у фебруару ове године изјавио за БИРН један кријумчар из Сирије.

Његове речи нису далеко од истине. У претходних годину дана забележене су десетине сукоба оружаних кријумчарских банди које зарађују милионе евра од пребацивања избеглица и миграната у Европску унију.

Како време одмиче, пуцњаве су све ближе насељеним местима. У новембру прошле године, у самом центру Хоргоша, шест особа је повређено у сукобу мароканских и авганистанских криминалаца. Снимак сукоба на ком се виде наоружани мушкарци како трче поред основне школе, забринуо је мештане. Само у последња два месеца, у јуну и јулу ове године, убијена је једна особа, а рањено пет у кријумчарским обрачунима.

Српска полиција није успела да их разоружа у потпуности, а арсенали оружја које ове групе поседују ставили су у први план и питање порекла оружја.

БИРН је више од шест месеци пратио активности кријумчарских банди у Србији, проверавајући информације и одржавајући стални контакт са више од десет независних извора, укључујући и изворе у кријумчарским групама, службама безбедности, доушницима и сарадницима полиције и БИА, таксистима који су упознати са кријумчарењем, запосленима у мигрантским камповима и активистима за људска права.

На основу више сати интервјуа, фото и видео материјала, тајно снимљених разговора добијених са терена чију аутентичност је потврдило више независних извора, може се закључити да су њихови главни добављачи оружја албанске криминалне групе које годинама оперишу у Србији.

Докази до којих је БИРН дошао сугеришу да су једни од добављача и близанци из Приштине – Амар и Амир Џемшити.

БИРН је дошао и до фотографије на којој је Амир Џемшити у друштву чланова мароканске кријумчарске банде ‘Тетвани’ која оперише на Хоргошу, а на којој сви окупљени позирају са калашњиковима.

Амир Џемшити у изјави за БИРН негира да брат и он имају било какве везе са кријумчарењем људи и оружја у Србији. Коментаришући фотографију са мароканском бандом, истиче да је прелазио илегално из Србије у ЕУ као „сваки други Албанац са много брига и проблема“, и да су га Мароканци ухватили том приликом.

„Након што су ме ухватили, дао сам им новац. Видео сам да имају оружје и питао сам их да се сликамо заједно“, каже за БИРН. „Немам никакве односе са њима“, наглашава.

Чини се да су поједини припадници српске полиције беспомоћни или корумпирани да би у потпуности разоружали кријумчарске банде.

О томе сведочи и догађај из маја ове године. Извори БИРН-а кажу да се се припадници авганистанске банде „400/59“ снимали на крову џипа граничне полиције у шуми у близини Суботице, постављајући те слике на друштвене мреже. Гранични полицајци су за то време у оближњем шатору разговарали са вођама и узимали део њихове зараде.

„Полиција је дошла и узела новац“, чује се како каже један члан банде на аудио снимку до ког је дошао БИРН, а који је тајно направио извор који је присуствовао разговору. Полиција није одговорила на питања БИРН-а у вези са овим инцидентом.

Чланови авганистанске кријумчарске банде ‘400/59’ на возилима српске граничне полиције у мају 2023. године.

БИРН такође поседује и снимке позива и Вотсап преписке између авганистанских кријумчара и посредника српске полиције који им је нудио имунитет и наставак активности у замену за предају оружја. Договор никада није у целости остварен, а обрачуни су настављени.

„Они (кријумчари) су паметни“, каже један кријумчар, који се противи употреби оружја. „Полицији предају неколико калашњикова, пиштоља, а имају пуно више. И увек могу да купе још од Албанаца”.

Фатјона Мејдини, директорка за југоисточну Европу у Глобалној иницијативи против транснационалног организираног криминала (ГИ-ТОЦ), потврђује за БИРН да и њени извори истичу да су албански криминалци међу водећим добављачима оружја. Истиче да је ситуација опасна и да би српске власти требало да буду ефикасније у њеном решавању.

„Верујем да корупција у српској полицији олакшава деловање кријумчарима, као и набавку оружја“, каже Мејдини.

„Кријумчари се боре за тржиште које се значајно проширило од 2022. године и које свакодневно расте. Самим тим се сукоб међу њима интензивирао, а могао би и даље да ескалира. Оружје природно иде уз ову врсту илегалног бизниса.“

Србија је кључна транзитна земља на такозваној Балканској рути коју користе многе избеглице и мигранти из Азије и Африке у покушају да дођу до ЕУ. Мотивисане огромним профитом, кријумчарске групе заузеле су територију превасходно на српској граници са Мађарском.

Авганистански и марокански кријумчари су тренутно најснажнији, потискујући Сиријце чије вође, према БИРН-овим изворима на терену, углавном морају да плаћају ‘рекет’ својим ривалима како би могли да послују на одређеној територији.

У последње две године, једна од најнасилнијих криминалних банди је мароканска група „Тетвани“, чији је вођа познат под именом Мухамед Тетвани или Мухамед Магреби. Група је добила име по мароканском граду Тетуану одакле је и вођа који се тренутно налази у Белгији, тврде извори БИРН-а у кријумчарским круговима. Вођа Мухамед Тетвани се појављује и у реп споту који су у Суботици снимили туниски репери Лејди Миро и Дадли (Ладy Миро & Дадлее).

„Тетвани“ су главну базу имали у Хоргошу, на самој граници, а озлоглашени су по коришћењу насиља – према конкуренцији, али и избеглицама које нису користиле или плаћале њихове услуге.

О томе сведочи и видео снимак на ком се види Тетванијев сарадник Хамза како претећи им пиштољем, води групу избеглица у близини границе са Мађарском.

Према подацима које је БИРН поштом добио од особе из Грчке, седиште Тетванија у Хоргошу је имало и просторију налик „затвору“ у којој су држали људе заточеним.

„Држе људе унутра док њихове породице не плате за своје рођаке или пријатеље”, пише у писму које је БИРН добио пре више од годину дана. „Многи људи су у заточеништву, муче их. Неки случајеви силовања, сексуалног насиља, десили су се женама или девојкама, од којих су неке млађе од 18 година, а које немају новца.”

БИРН није могао независно да потврди тврдње о ‘затвору’, али већину других информација садржаних у материјалу који је послат из Грчке потврдили су и други извори.Група Тетвани изгубила је примат у последње време, док је у успону мароканска банда коју наводно води Казави (или Казаоуи), а који је родом из Казабланке. Према изворима са терена, контролишу територију око Српског Крстура, насеља у близини реке Тисе, и доминирају на тржишту кријумчарења избеглица и миграната из северне Африке. Казавијева група је првобитно била повезана са Тетванијима, а затим се осамосталила. Казави је постао толико познат да се спомиње и у песми туниског репера Татија Г13. На Гугл мапи се може наћи ознака за локацију под именом „Казаоуи“, управо у близини реке Тисе, недалеко од мађарске границе.

Рат авганистанских банди за територију

Авганистански кријумчари контролишу територију северно од Суботице – простор Радановачке шуме и Палића – и више од годину дана воде борбу за превласт. БИРН открива да је првобитни сукоб почео у марту 2022. када је један од кријумчара, познат под именом Нур Ага, затражио свој „делић територије“ од Шир Алија, једног од тадашњих вођа. Након што га је Шир Али одбио, Ага је као аргумент потегао омањи арсенал оружја.

„Узели смо све, са 12 пушака и четири или пет пиштоља. И рекли смо му ‘нећемо да ратујемо, али ти си ту завршио’”, Нур Ага признаје на аудио снимку до ког је дошао БИРН.

Ипак, тиме ствар није завршена.

Четири месеца касније, 2. јула, њихов обрачун у Маковој седмици постао је национална вест. И још увек није решен – о чему могу да сведоче становници суботичких приградских насеља које готово свакодневно узнемирују пуцњи.

Група чији је део Нур Ага назвала се ’313’ – по елитном талибанском батаљону ‘Бадри 313’ који користи модерну америчку опрему и одудара од стандардног имиџа талибанских снага у Авганистану. У децембру 2022. године, српска полиција је саопштила да је ухапсила Хашима Абдула, једног од команданата 313 Бадри батаљона. Министарство унутрашњих послова није одговорило на питања БИРН-а која се односе на његово хапшење.

С друге стране, група чији је део Шир Али делује под називом „400/59“.

Сукоб између ове две групе није повезан са идеологијом коју заступају, већ чистим профитом.

„Треба ми новац. Нисам овде дошао због уживања, већ због посла. Имам велику породицу”, каже Ага на једном од аудио снимака до којих је дошао БИРН.

Сиријски кријумчари и даље држе важан део тржишта, али многи од њих плаћају рекет Авганистанцима или Мароканцима који контролишу „жицу“. Превасходно су стационирани у Сомбору, а имају снажно присуство и у мигрантским центрима у Сомбору и Суботици, истичу извори БИРН-а.

Сиријци су, међутим, изгубили примат након што је БИРН прошле године објавио истраживање Кријумчар-преводилац и ‘мајор Деки’: Тврдње о криминалу уз полицијску помоћ о активностима Алена Басила, држављанина Србије пореклом из Сирије који је радио као преводилац за полицију и уз њену помоћ наводно рекетирао конкуренцију.

Према изворима БИРН-а у кријумчарским круговима, неколико чланова Басилове групе је тада ухапшено, укључујући и његовог главног сарадника Абу Омара. Један сиријски кријумчар тврди да је Абу Омар након шест месеци проведених у српском затвору отишао у Италију. БИРН је покушао ове информације да потврди у српској полицији, али до тренутка објављивања овог текста нисмо добили одговор.

Активни сиријски кријумчари, од којих су многи претходно били чланови Басилове групе, пореклом су из племена „Сарауи“ или „Агедат“. Међутим, њихови окршаји првенствено су вођени пословним интересима, а не пореклом.

Албанска шема: „Знаш колико они доносе? Најмање 100 калашњикова“

У пролеће прошле године двојица мушкараца возила су се колима улицом Браће Радића у центру Суботице, слушајући гласну музику и пушећи џоинт. Један од њих – сувозач који је снимао читаву акцију – у једном моменту је усмерио око камере на спортску торбу под ногама из које је извиривала аутоматска пушка. БИРН је добио овај снимак од два независна извора чија се прича поклапа.

„Снимак су направили као рекламу“, каже један од кријумчара који тврди да му је понуђено да то оружје и купи. „Пушка је дошла са Косова. Чуо сам да су је касније продали Авганистанцима”.

Он је именовао особе на снимку наводећи да су са Косова, што је за БИРН независно потврдио и дугогодишњи полицијски доушник.

Докази које је прикупио БИРН – укључујући фотографије, видео/аудио снимке, преписку међу криминалцима, као и тврдње кријумчара, агената БИА, доушника и сарадника полиције и БИА –указују на то да су албанске криминалне банде главни добављачи оружја које се налази у рукама кријумчара у северној Србији. Ови криминалци углавном делују са Косова, али и са територије јужне Србије, а неки и из Албаније. Након обрачуна кријумчара у Хоргошу у новембру 2022. године, српска полиција је саопштила да је поред оружја пронашла и капе и шалове са обележјима Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Један од кријумчара истиче да су се банде почеле озбиљније наоружавати 2021. године. Тада је, објашњава за БИРН, марокански кријумчар познат под именом Јасин (Yасеен) посредовао у договору са косовским Албанцима.

„Било је нешто оружја, али не толико. Пре око годину и осам месеци први пут су у Суботицу донели седам калашњикова“, рекао нам је почетком јуна ове године. „Јасин је отишао на Косово и склопио договор са групом Албанаца. Касније су Албанци испоручили оружје”.

Он тврди да је највећи проблем што више није реч о „само неколико калашњикова“.

„Знаш колико они доносе? Најмање 100 калашњикова. Тетвани, Авганистанци, свака екипа најмање по 20-30 калашњикова”.

И други кријумчари потврђују везе. На снимку до којег је дошао БИРН чује се припадник авганистанске банде „400/59“ како каже: „Да, сви људи имају везу са Албанцима“.

Још један кријумчар у разговору са полицијским посредником истиче са којом лакоћом је могуће набавити оружје.

„Сада могу да узмем 50 калашњикова са границе са Косовом. Разумеш? (…) Постоји један телефон за особу на Косову, брате мој. У Србију доноси 50 калашњикова. То није проблем. Имам контакт са тим људима”, хвали се на снимку до којег је дошао БИРН.

Марокански кријумчари су снимили видео до ког је дошао БИРН, а на ком се види чак 18 калашњикова полегнутих на поду једне собе, док је у снимак утиснута мароканска застава. Полицијски сарадник тврди да је снимак направљен у околини Прешева.

Албански криминалци на северу Србије

Албански криминалци више од деценије делују на северу Србије, превасходно у Суботици. Баве се кријумчарењем наркотика, оружја и људи – углавном косовских Албанаца који годинама нису могли да уђу у ЕУ, али и Турака и људи других националности.

Искористили су прилику и постали важан фактор и када је реч о снабдевању мигрантских кријумчарских банди оружјем, наплаћујући и до 1.700, 1.800 евра за аутоматске пушке, а чак 900 евра за пиштоље, тврди један доушник БИА.

Из косовске полиције за БИРН кажу да „не поседују званичне податке о грађанима Косова који улазе на територију Србије и снабдевају криминалне групе у Србији мигрантима“. На додатна питања о кријумчарењу оружја нису одговорили до објаве текста.

Један кријумчар за БИРН наводи да су после бројних окршаја цене оружја скочиле и да цена за калашњиков иде и до 2.000 евра. Он као пример наводи посао који је члан мароканске банде у марту ове године склопио за куповину осам калашњикова, 4.000 метака и три пиштоља. „Укупна договорена цена је била 24.000 евра”, каже он за БИРН.

Иако је БИРН дошао до информација о бројним албанским криминалцима, докази недвосмислено сугеришу да су близанци Џемшити – Амар и Амир – умешани у илегалну трговину оружјем.

Преписка до које је дошао БИРН преко извора у БИА, идентификује близанце као понуђаче оружја.

Из друге преписке у коју је БИРН имао увид, вођене почетком фебруара ове године, види се да су сиријски кријумчари договарали испоруку осам калашњикова са Амаром Џемшитијем, док је испорука требало да буде у мотелу Симке у Суботици.

„До договора није дошло, јер су се Сиријци бојали да ће полиција доћи“, каже за БИРН кријумчар упознат са овим послом.

Агент БИА наводи да је полиција пустила Амира Џемшитија када је у марту ухапшен већи број других Албанаца. Из полиције нису одговорили на захтев за потврдом ове информације. С друге стране, Амир Џемшити за БИРН каже да га је пре око два месеца ухапсила косовска полиција, питајући га о слању оружја у Србију.

„Питао сам их ’Јесте добро’?. Крагујевац је место где се производе калашњикови, а не Косово“, каже иронично. Амир тврди да су га пустили након што је 14 дана био у притвору због тога што су бечке таблице на ауту који је возио биле лажне. Каже да не зна да ли га и даље истражују због сумњи да кријумчари оружје.

„Свако има право да истражује“, каже он.

Браћа Џемшити већ су на радару косовске полиције. Њихов адвокат Ментор Незири каже за БИРН да постоји случај против њих у Приштини због трговине дрогом. Полиција је у њиховој кући пронашла 1.5 кила марихуане. Косовски медији су претходно писали да се Амир Џемшити терети за неовлашћену куповину и продају наркотика, као и поседовања оружја без дозволе. За оружје је прихватио кривицу и платио казну од 500 евра.

Српска полиција је већ хапсила косовске Албанце за продају оружја кријумчарима. У новембру прошле године, у кући у Суботици, код 36-годишњег Дине Хетај пронађено је пет калашњикова, девет пиштоља и преко 500 метака. У априлу 2023. године, Више тужилаштво у Суботици подигло је оптужницу против Хетаја, теретећи га за кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Хетај, који је претходно због убиства провео 11 година у затвору у Приштини, негирао је оптужбе, рекавши да оружје није његово.

Одбацујући Хетајево објашњење као неуверљиво, српска полиција је саопштила да „верује да је окривљени дошао у Суботицу да би продао оружје и муницију мигрантима који живе у Суботици и околини, у близини границе са Мађарском”.

Према оптужници у коју је БИРН имао увид, у тренутку када је полиција ухапсила Хетаја у кући коју је он изнајмио, Хетај је имао састанак са авганистанцем Саламом Кан Ахмадзаијем који је, наводно, желео да изнајми стан од Хетаја. Полицијски посредник с којим је БИРН разговарао и који је пратио случај, повезује Салама Кана са групом за кријумчарење људи блиској банди „400/59“.

Оружје улази и у ЕУ

Ове године мађарска гранична полиција извршила је бар две велике заплене оружја на граничном прелазу Реске са Србијом.

Она је у мају запленила 17 аутомата, две пушке, два пиштоља, муницију и неколико оквира за АК-47, сакривених у црном комбију марке Мерцедес којим је управљао албански држављанин.

У марту је још један Албанац ухваћен у покушају да пређе границу са 20 аутоматских пушака и 24 оквира, као и 20 оквира за пиштољ.

Оружје које је српска полиција запленила у акцији 1. августа ове године.Оружје које је српска полиција запленила у акцији 1. августа ове године. Фото: МУП
Полиција „штити“ криминалне групе на северу Србије

Инсајдери са којима је БИРН разговарао кажу да је мало вероватно да би криминалне групе косовских Албанаца могле да делују у северној Србији без сарадње полиције.

„Мора да имају заштиту. Како би иначе могли да овако раде?”, пита један кријумчар.

Алудирајући на Суботицу, доушник БИА-е за БИРН каже: „Они се састају на јавним местима у самом центру града. Они знају ко је у кафићу, све (безбедносне) службе, ко је у цивилу итд. Поздрављају полицајце.”

Након жалби мештана, српска полиција је појачала активности на северу земље. Почетком августа више од 800 полицајаца учествовало је у акцији у шумском појасу изнад Суботице, запленивши девет аутоматских пушака, ловачки карабин са оптичким нишаном, три пиштоља, као и 841 комад муниције различитог калибра.

Ипак, и након тога, у шумама северно од Суботице редовно одјекује пуцњава.

„Живим у близини Макове седмице“, говори нам један становник. „Прозор ми је отворен и стално чујем пуцњаву, чак и у два сата ујутро.”

Разоружавање не иде тако лако, што показују и аудио снимци позива и Вотсап преписке до којих је БИРН дошао, између полицијског посредника и кријумчара кога позива да преда своје оружје у замену за имунитет и наставак активности.

„Дајте ми криминалце. Очистите оружје. Све границе су ваше. Ставите човека којем верујете и радите”, каже посредник полиције у једној Вотсап поруци, написаној на енглеском језику.
„Дај ми криминалне шефове, очистите [шуму] од оружја, и граница је ваша. Ставите човека коме можете да верујете и радите“ – сарадник полиције поручује једном од кријумчара у јулу 2022. у ВоцАп преписци до које је дошао БИРН

„Дај ми криминалне шефове, очистите [шуму] од оружја, и граница је ваша. Ставите човека коме можете да верујете и радите“ – сарадник полиције поручује једном од кријумчара у јулу 2022. у ВоцАп преписци до које је дошао БИРН.

Он каже за БИРН да су појединци у Жандармерији желели да ураде посао како треба, али да су саботирани. Он је уперио прст у корумпиране граничне службенике и локалне полицајце у Суботици.

„Чак сам имао и доказе“, истиче он. „Неки кријумчари су ми показали име и број полицајца који је узео новац. Против тог полицајца није покренута истрага”, каже за БИРН, подупирући причу показујући преписку са кријумчарима.

Када је реч о корумпираним полицијским службеницима, није познато да је неко санкционисан. Медији су 1. јула објавили да је начелник Полицијске управе у Суботици Боривоје Муцаљ смењен, повезујући то са два оружана обрачуна у јуну у којима су учествовали авганистански кријумчари.

На питању о наоружаним лицима која кријумчаре људе на граници са Мађарском, из Фронтекса су за БИРН одговорили да „немају никакве информације у вези тога”.

„Ми, као агенција ЕУ, немамо овлаштења за обављање таквих истрага”.

БИРН ни од Интерпола није добио одговор о овоме. Из Евроџаста, организације која сарађује са националним властима на спровођењу озбиљних прекограничних кривичних истрага, за БИРН кажу да ће „размотрити ово и проверити да ли је Евроџаст укључен у овом случају“.

„Не морају се сви случајеви прекограничне криминалне сарадње нужно решавати преко Евроџаста. Обично поступамо само по специфичним захтевима националних власти”, објаснио је за БИРН портпарол ове организације.

Новинар Крешник Гаши је допринео овом истраживању.

Шокантан ВИДЕО: Цела дивизија миграната код Пирота – „Вучић нас је продао“!https://t.co/wXkudI5Rs7

— СРБИН инфо (@srbininfo) September 4, 2023

Извор: BIRN

Ознаке: албанска мафија, кријумчари, мигранти, оружје, рат банди, Суботица