Pročitaj mi članak

Alarmantan izveštaj „Gardijana“ iz Beograda, grada u kojem se jedva diše

0

Prema nalazima istraživanja koje je nedavno objavio Gardijan, više od polovine stanovnika Beograda je ozbiljno ugroženo i živi sa četiri puta više štetnih čestica u vazduhu od smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Rešenje ovog problema se ne nazire, a besni građani srpske prestonice ispričali su novinarima britanskog lista kako izgleda njihova "maglovita" svakodnevica u gradu u kom jedva dišu.

Дејан (40) има астму, и како каже то га убија.

„Није смог, човече, то је црна магла. Ништа пред собом не видите“, испричао је он за Гардијан.

Ваздух у главном граду Србије, земљи од седам милиона становника лошији је него у готово било ком другом граду у Европи. Београд је дом пет од 15 најзагађенијих округа на континенту, открила је Гардијанова анализа.

Фабрике угља, огромне депоније, стара возила и лоши грејачи избацују коктел токсичних честица које улазе у плућа и вене становника града.

Бес грађана због овог проблема неретко је прерастао у протесте, али мало тога је урађено да се то и заиста учини. Прошлог месеца, у једном од својих првих покушаја да заштити децу од токсичних испарења, град је расписао тендер за 11.500 пречистача ваздуха који ће се увести у школе и вртиће.

При томе, како каже Милица Јаблановић, одборница опозиционе зелене странке и истраживач у Институту за истраживање образовања, град Београд одбија да призна да не може да реши проблем.

„Понекад имам осећај да наносим штету сопственој деци јер живим овде“, рекла је она.

Лети је ваздух у Београду само мало лошији од оног у Лондону или Берлину. Али када дође зима, када људи почну да сагоревају више горива и слојеви топлог урбаног ваздуха заробе токсине у близини земље, град је загушен покривачима смога које су ветрови преслаби да избаце.

Јелена Цветић, 48, фармацеуткиња каже да је тада проблем то што нема довољно ваздуха и свуда се осети мирис уља.

„Људи са астмом и кардиоваскуларним проблемима обично имају велике проблеме тих дана“, рекла је Цветић.

Студија коју је ове године финансирало српско министарство науке анализирала је податке о загађењу за летње месеце и проценила да су ситне честице одговорне за сваки пети мождани удар, сваки четврти случај хемијске болести срца и један од 11 случајева рака плућа. Позвало је градско веће да каже грађанима када је ваздух лош и замоли их да остану у кући.

„Ефективне мере које сузбијају загађење ваздуха морају се побољшати што је пре могуће“, рекли су истраживачи.

Секретаријат Градског већа за заштиту животне средине наводи да је град предузео низ мера за смањење загађења ваздуха и да његови подаци не показују повећање просечне годишње концентрације ПМ10 честица или броја дана који прелазе граничну вредност.

„Ови напори су резултирали позитивним ефектима“, навели су.

Као и многе престонице република које су чиниле Југославију, Београд се напаја из застарелих електрана које сагоревају лигнит, изузетно прљаву врсту угља. У 2016. години, 16 електрана на угаљ на западном Балкану емитовале су више сумпор-диоксида од 250 електрана у Европској унији, према извештају непрофитне Алијансе за здравље и животну средину.

Највеће загађење у Београду забележено је у Обреновцу, општини удаљеној 25 километара од центра града у којој се налази највећи део комплекса електране на угаљ Никола Тесла.

У 2019. години, његов ваздух је садржао нивое финих честица познатих као ПМ2,5 које су биле пет пута изнад граница које је поставила Светска здравствена организација.

Додатни проблем представљају куће које прокишњавају, а које се греју на старе пећи које сагоревају прљаво гориво.

Уз то, већина зграда у Србији изграђена је пре више од 50 година, често има лошу изолацију, док се више од 60 одсто грејања простора у земљи обезбеђује на дрва и угаљ.

Резултат тога је да зими грађани морају да бирају између боравка код куће или удисања ваздуха који убија.

Александра Томанић, директорка непрофитног Европског фонда за Балкан, који је водио кампање за решавање проблема прљавог ваздуха у региону, каже да сваког јутра пре него што устане из кревета проверава апликацију за загађење ваздуха.

„Ако је ниво упозорења наранџасти, отварам прозор. Ако је црвени или љубичасти, чека – понекад и по цео дан“, рекла је Томанић.

Како каже, загађење се осећа физички – и то буквално.

„А када га осетите у грлу, можете замислити стање својих плућа“, навела је.

Ипак, град јесте напредовао у неким областима. Последњих деценија Београд је проширио своју мрежу даљинског грејања, која углавном ради на фосилни гас, и ишчупао више од 1.000 котлова. Такође је престао да гори угаљ у неким великим јавним зградама.

Побољшања се дешавају, али то није довољно, каже Елизабет Пауновић, докторка у пензији која је водила Европски центар за животну средину и здравље СЗО.

„Да, имамо добре примере, али ово су примери – то заиста мора да постане пракса“, рекла је Пауновић.

Додаје да људи и политичари заборављају да ваздух у Београду није претња само зими.

„Тек када загађење достигне врхунац, политичари су узнемирени. Али треба да буду узнемирени 24 сата дневно, 365 дана у недељи“, навела је.

Са моста преко Дунава, једног поподнева у августу, у гужви у саобраћају током шпица може се видети и намирисати целогодишњу залиху лошег ваздуха у Београду.

Испод, на мање од пет километара од Трга републике у центру Београда, смеће је нагомилано поред пута некадашње званичне депоније, а сада је импровизованог насеља у ком људи понекад спаљују пластични отпад. У неким случајевима, смеће је крајње средство за оне који не могу да приуште дрва. У другим случајевима, пожари су подметнути да би се топили каблови и извлачили метали за продају на тржишту старог отпада.

Дејан, који власник продавнице која се налази у близини, каже да ваздух убија све у околини.

„Ствара жути облак дима који људи могу да осете и окусе“, рекао је Дејан.

Некима становница ипак то не смета. Испред Бајракли џамије у близини Калемегданског парка, једине џамије из отоманског доба која је преживела поновљене ратове који су потресли град, Ненад Лазаревић, власник шварма ресторана, каже да Београд има много зелених површина у које људи могу да побегну .

„Мислим да покушавају да то побољшају“, рекао је он.

Иначе, Србија је прошле године усвојила акциони план од 2,6 милијарди евра за смањење загађења ваздуха током деценије. Укључује мере за чишћење фабрика и убрзање повлачења старих аутомобила, бојлера и пећи.

Критичари кажу да нема довољно политичке воље да се ваздух брзо очисти. Миленко Јовановић, који је 2020. године отпуштен из Агенције за заштиту животне средине Србије (Сепа), каже да је остао без посла због приговора на одлуку о подизању прага на којем се загађење ваздуха назива опасним. Виши суд Србије наложио је агенцији да га врати на посао након што је пресудио у његову корист.

И у београдској скупштини се сада налази шачица зелених политичара који су фрустрирани темпом промена. Добрица Веселиновић, из Зелено-левог фронта, странке која је настала из протестног покрета, каже да се предлози за чишћење ваздуха одбијају јер се лош ваздух доживљава као „последица економског раста“.

Ипак, ово није проблем новог доба. Током конференције о животној средини у Београду давне 1974. године, тадашњи премијер Југославије Џемал Биједић представио је извештај који није правио такву разлику, објавио је тада Њујорк тајмс.

„Југославија не би морала да разматра смањење свог економског раста како би обуздала загађење“, наводи се.

По том питању већ 49 година, није учињено готово ништа.

Izvor: nova

Oznake: , , ,