Ако вам је олуја однела кров са зграде – Само у једном случају нећете платити

08:20 07.08.2023.

Јако невреме које је током суботе захватило Београд однело је трећину крова са зграде у Улици Милана Видаковића у београдском насељу Вождовац. Станари се од тада обраћају надлежним службама, али узалуд. Вода је продрла у зграду, а кров је и даље откривен. У оваквим ситуацијама пред станарима су само три опције и у свакој штету суштински плаћају сами.

Београд и већи део наше земље нашли су се на удару јаког невремена претходних дана.

У главном граду највише су страдали кровови зграда и дрвеће које је ветар чупао из корена.

Слична ситуација задесила је становнике Вождовца.

„Јуче кад је била олуја, између два, пола три, дигла је један део крова и то једну трећину крова. Звали смо Инфостан, они су нам рекли да нису надлежни, звали смо и ватрогасце и комуналце, ‘Беоком’ сервис, али нам нико није изашао у сусрет“, кажу станари зграде за Нова.рс.

Пошто је вода услед јаке киша већ почела да продире у зграду, станари су се самостално организовали и воду скупљали пешкирима, џогерима.

И све тако док киша није стала.

Према тврдњама станара, проблем се јавио и у комуникацији са принудним управником зграде.

„Он није реаговао ништа. Послао је неке момке који су то само погледали“, кажу станари из зграде који су и јуче ујутру покушавали да га добију, али беуспешно.

Лимар који им је прекјуче долазио, рекао је да може да постави фолију као привремено решење.

„Без наше сагласности је фирма, коју ангажује управник наше зграде, одбила ту могућност јер је то скупо“, тврде станари.

Наводе и да се у целој згради осећа влага. Кров је и тренутно откривен.
Пред станарима три опције

Председник Удружења професионалних управника зграда, Љубиша Бановачки за Нова.рс објашњава да уколико је зграда новија, постоји могућност да је под неком врстом гаранције и у том случају се станари обраћају инвеститору, јер постоји одређен гарантни рок.

Када је реч о зградама које су старије, код већине њих је та гаранција прошла.

„Ту онда станари имају могућност да осигурају заједничке делове зграде, као што су лифт, кров, фасаде…Када их осигурају, они плаћају осигурање и у оваквим случајевима активирају полису и добиће одређена средства“, каже Бановачки.

Међутим, како каже, таквих је зграда у Београду веома мало, оквирно свега пет одсто.

Трећа могућност која је пред грађанима је да се обрате јединици локалне самоуправе и уколико је проглашена нека елементарна непогода, станари могу да добију део средстава за санацију.

„Међутим, ако имају уговор са Градским стамбеним, они могу да позову само уколико се на пример савио лим. Комплетну санацију крова они морају да плате“, каже саоговорник нашег портала.

Уколико немају ни осигурање, ни гаранцију, могу се обратити Градском стамбеном које им може омогућити да санацију плате у 60 рата, али је то доста скупља опција.

Ту је и могућност да сами ангажују приватну фируму.

„Закуључак је: Станари су власници крова и они су дужни да га одржавају и да плаћају поправке“, подвлачи саговорник Нове.

Накнада штете мало вероватна

Већину штете која је настала, држава није дужна да плати, јер је реч углавном о приватној имовини, чак и када су у питању кровови зграда. Међутим, уколико је својина оштећена падом дрвета, која је под ингеренцијом локалне самоуправе, онда је могуће наплатити штету.

„Ако се налазе на површини на којим управља Градско зеленило, грађани се обраћају Градском зеленилу које прави записник. Требало би позвати и полицију, али у оваквим ситуацјама када је штете много, обично нема довољно патрола које би изашле на лице места. У сваком случају, Градско зеленило и њихов тим би требало да направе тај записник и они су дужни за исплату те штете“, објаснила је Весна Лапичић.уредница специјализованог финансијског магазина „Свет осигурања“раније за Н1.