Прочитај ми чланак

Ако поднесеш пријаву против Вучића, тужилац неће реаговати

0

Треће основно јавно тужилаштво у Београду одбацило је кривичну пријаву Владимира Цвијана у којој је оптужио Александра Вучића за угрожавање сигурности и то само на основу новинских текстова и објава на Твитеру, без да се ико саслуша и утврде праве чињенице. Са друге стране, сведоци смо да су тужилашта у случајевима када се на месту подносилаца кривичне пријаве нашао Александар Вучић поступала другачије, па су тако кривичне пријаве и осумњичене готово увек били процесуирани, а неретко и затворским казнама.

Велику буру у јавности подигла је чињеница да је Владимир Цвијан 2013. године поднео кривичну пријаву против Александра Вучића након једне седнице у Председништву СНС. Захваљујући објави адвоката Ивана Нинића на Твитеру, јавност је сазнала да је тог 18. децембра Вучић током седнице кренуо ка Цвијану са намером да физички насрне на њега „што није успео јер се саплео о столицу која је била поред њега“.

„То је чинио све време вређајући ме и претећи ми, чиме је учинио кривично дело угрожавање безбедности Народном посланику из члана 138 става 3 Кривичног законика Републике Србије“, писало је у пријави поднетој 19. децембра 2013.

Тужилаштво је одбацило ову кривичну пријаву и у објашњену је наведено да нема места „предузимању кривичног гоњења пријављеног… обзиром да се у његовим радњама не стичу обележја кривичног дела Угрожавање сигурности које му се поменутом пријавом ставља на терет, нити било ког другог кривичног дела за чије се гоњење предузима по службеној дужности“.

Наведено је да је анализом текста који је објављен на Цвијановом Твитер профилу, тужилаштво утврдило да је подносилац пријаве речи за које тврди да му их је пријављени упутио, карактерише као вређање, а не као претњу. Затим је „даљом анализом новинских чланака“ који се односе на сам догађај, тужилаштво утврдило да је члан председништва СНС потврдио да је дошло до инцидента али да је виновник био Цвијан.

Новински текстови и објаве не Твитеру биле су довољне тужилаштву да овог пута без позивања сведока, саслушања учесника догађаја, пријаву одбаце. Међутим, искуство је показало да је тужилаштво, по свему судећи у зависности од подносиоца пријаве, реаговао на другачије начине, па тако некада због угрожавања сигурности имамо филмска хапшења у полицијским акцијама и притварања, а некада само прелиставање Твитера и дневне штампе.

Због порука у којима спомиње Вучића завршио у затвору и умро

Милорад Николић из Црвенке ухапшен је 14. децембра 2016. године у великој полицијској акцији у својој кући у Црвенки, где је живео са братом и мајком. Оптужен је да је извршио кривично дело угрожавања сигурности из члана 138, став 3, у вези са ставом 1, када се то односи на високе функционере државе, а тужилац је написао да је „угрозио сигурност претњом да ће напасти на живот и тело оштећеног Дарка Батанића, председника Владе РС (Александра Вучића) и министра унутрашњих послова у Влади РС (Небојше Стефановића) на начин што је у наведеном периоду са мобилног телефона слао СМС поруке узнемирујуће садржине. При чему је знао да се лица која је именовао налазе на наведеним функцијама“.

Николић је СМС поруке слао приватним путем својим контактима из именика и није их објавио ни на једном јавном гласилу или медију, а ипак оне су, према мишљењу тужилаштва, представљале претњу за безбедност високих државних функционера.

Поменути Дарко Батанић је иначе мајстор за грејање који је пријавио Милорада Николића али и касније одбио да га на суду гони.

Како је писао Данас, Николић је потом проглашен лудим и под тешким лековима, након шест месеци проведених у лудници, изненада умро. У дану кад је умро, стигло је закаснело вештачење комисије лекара да му није место у затворској болници.

Његова породица је касније за поменути лист тврдила да је Милорад до своје смрти остао у притвору иако су судски вештаци на главном претресу 23. фебруара 2017. предложили лечење на слободи. Уместо да Милораду укине притвор, Основни суд у Врбасу наређује контролно вештачење Медицинског факултета у Новом Саду, а притвор продужава због опасности од понављања непостојећег кривичног дела.

Због Милорадове смрти нико није одговара и по свему судећи, тако ће и остати, иако породица сумња у званичан узрок смрти у ком је објашњено да је издахнуо од плућне емболије, иако су на његовом телу биле уочљиве модрице…

Осуђена због објаве на Твитеру

Сличан је случај Александре Јанковић Аранитовић која је децембра прошле године осуђена пред Вишим судом у Београду на условну казну затвора у трајању од шест месеци јер је угрозила сигурност председника.

Она је 24. јула, годину дана раније, на Твитеру погрдним речима извређала децу председника Вучића.

Судија Јелена Шкулић казала је да је при доношењу одлуке суд имао у виду да је Јанковић Аранитовић признала да је написала спорни коментар на Твитеру јер је желела да увреди председника Србије, али ништа више од тога.

Међутим, суд је сматрао да није реч о псовкама и вређању карактеристичном у српском језику већ претњи која код лица којем је упућена „изазива осећај узнемирености, несигурности и неспокојства“ тим пре што се везује за децу оштећеног „што по природи ствари најтеже и најозбиљније погађа сваког родитеља“.

Како је и сама испричала за наш портал, на саслушању у Београду јој је додељен адвокат по службеној дужности, а испитивању је присуствовао и припадник БИА.

„Признала сам да сам написала тај твит, да презирем Вучића и да сматрам да је он фашиста. Рекла сам и да сам жртва насиља које се свакодневно спроводи над грађанима Србије од стране Српске напредне станке, али да упркос томе нисам имала намеру да му претим и да му угрожавам безбедност. Они су ме тада обавестили да за учињено дело морам бити ухапшена, а након што су контактирали тужиоца, донели су одлуку да ће ме задржати у притвору полицијске станице „29. новембар“ у трајању од 48 сати“, испричала је Александра.

Судија је истакла да је у поновљеном поступку утврђено да је председник био упознат са коментаром и да је суд закључио да је он неспорно морао доживети осећај угрожености и да га је то морало узнемирити на начин који одговара осећају личне несигурности, односно неспокојства као битном обележју кривичног дела угрожавање сигурности.

Ни приликом првог суђења, ни када је поступак поновљен, Александар Вучић није саслушан у судници.