Pročitaj mi članak
Репортери „Новости“ у Суторини, где Босна тражи излаз на море, док Црна Гора то сматра завршеном причом. Староседеоци живе у слози и надају се мирном међудржавном решењу. Никада се овде није гледало ко је ко
ДОБРО дошли! Да, угазили сте већ на подручје Суторине. Ево, ту је, уз пут и тај камен, око којега се подигла прашина. Због вас новинара постадосмо, богами, главна медијска тема, не знамо баш ни зашто, али свакако се не прича много о бољем сутра за нас.
Момак на бензинској пумпи „Југопетрола“, на делу који од Игала уводи у Суторину, показује нам „правац кретања“ кроз (не)разграничену зону између Црне Горе и БиХ, која је ових дана предмет дипломатског рата између две државе. Уским путем, који се од магистрале одваја према брдима у којима су суторинска села, стижемо пред кућу Божа Фундића, у улици која носи назив Требињска. Кишно јутро и јужни ветар растерују тишину које је овде у изобиљу.
– Температура око Суторине се подигла на државном нивоу – каже нам Фундић, правник у пензији, родом из Фоче, а који у Суторини живи већ 35 година. – Овде је, видите, мирно. Људи живе у слози и љубави. Староседеоци, Срби и Црногорци, Херцеговци, Босанци… Али и дошљаци с других страна којих је прилично. О спору готово нико и не прича. Истина је да су се овде, као и у целој Боки, смењивале војске и владари, али је извесно да су авнојевске границе бивших југословенских република, по Бадинтереовој комисији, постале државне. Ово је, дакле, Црна Гора. Мислим да су „игре“ почеле из Босне, да овај спор неће ништа пореметити у овом крају, који припада општини Херцег Нови, а ни између комшија.
ПОНУЂЕН ЗАКУП
Црногорска влада упутила је јавни позив који траје до 7. марта за издавање у дугорочни закуп земљишта и акваторијума на простору између Њивица и ушћа Суторине, на период од 31. а највише до 90 година. Земљиште је површине 30.597 метара квадратних, а акваторијум је површине 17.313 квадрата. Зона је детаљно разрађена у оквиру Просторног плана посебне намене за Морско добро.
Питање разграничења отворено је у БиХ када је посланик Денис Бећировић упутио у процедуру резолуцију о Суторини. Из БиХ поручују да се Суторина до маја 1947. налазила у склопу БиХ, али да су тадашњи челници двеју република, Блажо Јовановић и Ђуро Пуцар Стари, променили авнојевске границе и да је тада Суторина припала Црној Гори.
Публициста Јован Маркуш каже, за „Новости“, да је камена плоча с натписом Ерцеговина, ћирилицом и латиницом, која и даље стоји на улазу у Суторину, сведок да су се границе мењале. Враћамо се на магистрални пут, до раскрснице, одакле један крај води према Њивицама и Превлаци, а други до Дебелог бријега и границе са Хрватском. Срећемо Босиљку Чепрњић (78). Удата је у староседелачку породицу, а родом је Херцеговка.
– Никада се овде није гледало ко је ко. Црногорци и Босанци увек заједно. Суторина је одавно у границама Црне Горе, тако ће, надам се и остати. Најважније нам је мирно решење у које верујем, првенствено због тога што се ми овде не делимо.
Поред Босиљке је Бањалучанка Мирсада. Боса каже: – Као сестра ми је. Пријатељство дуго, постојано као и висока брда над Суторином, с обе стране пута. Мирсада живи овде дуго. Кратко каже:
– Све је то политика. Надам се да ће у овом случају све бити окончано на задовољство свих страна.
Крећемо с моста испод којег тече набујала река Суторина, која с високих брда ваља воду ка мору, уз Суторинско поље, према црногорско-хрватској граници. С десне стране куће, махом старије, запуштене и оронуле. Стадо оваца на неузораној ледини. Повећи објекти, симбол новијег доба, представљају продајни салон „Ситроена“, хипермаркет „Волија“, до којег је Цветни центар, одакле је својевремено разнобојно цвеће стизало на балове чији покровитељ је била Јованка Броз, док је боравила с Титом у вили „Галеб“ у Игалу. Центар затворен, а маркет пун. Велико поље, као и цела Суторина, чека боље дане за које и нема баш неких конкретних најава. А идеално је за пољопривреду, од које се махом живело, али и за туризам. Још увек је овде онај синдикални хотел из времена „поезије и мира“, нових туристичких насеља нема.
Враћамо се према Њивицама, које су у време СФРЈ живеле интензивнијим туристичким животом. Испред мале куће, коју је зуб времена оштетио, затичемо времешног Божа Мијатовића, који „гања“ деведесет пету. Сведок века, староседелац, повијен од терета живота, али бистрог ума, рођен је овде. А преци су дошли из околине Брчког.
ПРОСТОР
Подручје Суторине заузима простор од 83,7 квадратних километара. Већа села су Пријевор, уз саму границу са Хрватском, Малта, Мојдеж, Жвиње. По попису из 2003, овде је живело 607 становника. Суторина излази на море, а дужина обале је седам километара. Дужина границе Црне Горе и БиХ износи 225 километара.
– Боком су владали и Млечани и Аустрија, други страни освајачи, била је у саставу Зетске бановине у Краљевини Југославији, а после Другог светског рата у Црној Гори – каже Мијатовић. – Знате ону: некад је то било моје, некад твоје. Сада је црногорско. То треба решити мирно, што пре. Тако хоће народ овдашњи, који се дели само по оној Миљановој, је ли човек или не.
Божо са супругом живи од скромне пензије, која износи 160 евра. Нема, ни за дуван, који и даље троши. Нема соба за издавање, за пољопривредне радове фали снага.
– Право би било да овај лепи крај, на крају Боке, живне. Да се гради, отварају нова радна места за млађе, да се живи боље. Подела је било доста, ништа добро донеле нису. Моја је порука онима на власти: и Игало и Суторину и Херцег Нови и Црну Гору градите и донесите бољи живот – тихо своди своју причу старина Божо Мијатовић.
ЗАВРШЕНА ПРИЧА
Из МУП Црне Горе су поручили да спора нема, да никаква међународна арбитража није могућа, јер на то не пристаје Црна Гора, и да је ова прича – завршена. Познат је, кажу став Међународне заједнице из 1992. године, да нема прекрајања некадашњих републичких граница. Преговори око разграничења и утврђивања државне границе између Црне Горе и БиХ су започети октобра 2008. и завршени маја 2014. Некадашња административна катастарска граница, постала је државна, у складу са ставом Бадинтереове комисије.
ПАМЕТНИ ЋЕ ОДЛУЧИТИ
Испред грил радње у етно-стилу, недалеко од Божове куће,слика необична: град смењује сунце. Слично је и испред радње зване „Бајкер“ – младићи у скафандерима крај брзих мотора чекају да крену низ друм.
– Ово је Црна Гора у коју је свако добро дошао. Као гост и пријатељ. А и долазе са свих страна. И углавном се код нас провеселе – весело „цвркуће“ млади конобар, који се обраћа и новинарима и другим гостима.
Ужурбано сервира пића, уверен, да ће и медијска прича у чијем је центру Суторина повећати промет. А за исход спора, вели, не брине, јер ће паметни одлучити – паметно.
Večernje Novosti
