Pročitaj mi članak
Сремска Митровица: Сремци добијају прве соларне електране 2013.
Већ средином 2013. године у околини Сремске Митровице треба да буду изграђене две соларне електране, у којима ће бити запослено 20 људи. Биће то прве електране на сунчев погон, које ће тако произведену енргију испоручивати мрежи Електропривреде Србије у току следећих 15 година на основу уговора чије склапање тек предстоји.
Представници словачке компаније "Грин енерџи" (Грин Energy) контактирали су нашу локалну самоуправу и изразили намеру да граде соларну електрану. Она би била изграђена на јужним падинама Фрушке горе, на месту где је највећи број сунчаних дана у години, између села Дивош и Стара Бингула, које мештани називају Растик – објашњава Бранислав Недимовић, градоначелник Сремске Митровице.
Наглашавајући да град подржава долазак инвеститора и отварање нових радних места, Недимовић је истакао велику шансу за мала села у том делу Фрушкогорја. Будућа електрана запослила би десетак радника, док би инсталисана снага била два пута по 0,9 MW са могућношћу доградње.
– Вредност инвестиције је 2,5 милиона евра. Уговори још нису потписани, али је локална самоуправа спремна да изађе у сусрет инвеститору и максимално скрати процес добијања свих неопходних дозвола, тако да изградња може да почне већ на јесен, да би електрана била готова до средине 2013. године – најављује Недимовић.
Како сазнајемо, у плану је изградња још једне соларне електране у околини Великих Радинаца надомак Сремске Митровице. Словеначка фирма „Панонија аграр“ спремна је да у постројење капацитета једног мегавата уложи 1,5 милиона евра.
– Вратио сам се пре пар година из Словеније у родне Радинце и жеља ми је да овде инвестирам и запослим мештане. Планирам да, чим прикупим комплетну документацију, кренем са изградњом електране на соларни погон у којој би било запослено десет радника. Ако све буде ишло по плану, електрана би била завршена до средине наредне године, а енергија би се по цени од 0,24 евроценти по киловату испоручивала EPS-у – каже Милорад Милошевић, директор „Панонија аграра“.
Нови Сад – Буковац: Воду штедели, па постали сумњиви
Појединим мештанима Буковца радници Јавно комуналног предузећа "Водовод и канализација" ових дана уграђивали су заштиту на водмере, како не би дошло до неовлаштеног штеловања мерних уређаја, како би се фиктивно смањила потрошња воде. Ништа ту не би било спорно, истиче наша читатељка која живи у овом месту, да се зна који су критеријуми да вам радници дођу и "додатно" осигурају водомер, односно како се по "Водоводу" постаје сумњивац и потенцијални лопов?
– Веома сам се неугодно осећала када су дошла два момка из "Водовода" и рекли како морају осигурати бројило, јер се сумња да крадем воду. Када сам их питала одакле им такве претпоставке, одговорили су да сам имала малу потрошњу, од само два кубика воде – каже С. П.
Она даље тврди да је због тога што се придржавала апела градских званичника и челника тог предузећа, како воду треба што више штедети у овим сушним данима, постала је осумњичена.
– Биљке ми се суше јер нећу да трошим воду и држим се реда, користим је само за најнеопходније ствари и сада се на наш водомер уграђује заштита и поставља питање откуд тако мала потршња воде – наставља она.
Портпарол "Водовода" Давор Сантрач потврдио је да су контролне екипе овог предузећа биле у Буковцу и поставиле заштиту која онемогућава да неко нешто ради неовлашћено око водомера и то тамо где је процењено да треба. Како каже, проналажење потенцијалних крадљиваца једино могу спровести кроз праћење потрошње, а управо умањена потрошња може значити неку малверзацију.
С друге стане наша суграђанка апелује да се радно време од 7 до 15 часова радника који очитава воду, мора променити, јер како је и сама запослена у то време, не жели да држи откључану капију, те воду никако не могу да очитају. А претпоставља да има још људи са сличним проблемом.
Нови Сад: Џет ски трке на плажи
Међународна џет ски трка „Србија опен џет ски куп 2012 Нови Сад“ биће одржана у суботу и недељу од 10 до 16 часова на најпознатијој новосадској плажи и моћи ће да се посматра уз купљену улазницу за Штранд.
Поред најбољих возача који ће се надметати у 12 класа, гледаоци могу да очекују веома узбудљиву стазу, трке неизвесне до последњег круга, одличну звучну позадину, као и промоцију безбедне вожње. Уз воду ће бити постављена вип ложа, трибине и простор за новинаре. Стаза ће бити постављена на такав начин да омогући веома узбудљиве трке, а са друге стране гледаоци ће моћи да са целе површине Штранда посматрају трку.- Џет ски куп је активност која искоришћава потенцијал Штранда. Спортови који се играју на овој плажи би требали чешће и квалитетније да се организују, што ћемо се трудити да учинимо у следећих неколико година – рекао је члан Градског већа задужен за спорт и омладину Александар Кравић на јучерашњој конференцији.
Немања Протић из Туристичке организације Града истакао је предности купа, као што су привлачење туриста и промовисање туристичких потенцијала Дунава.
Овогодишњу трку су подржали Град Нови Сад, Градско веће Града Новог Сада за спорт и омладину, Покрајински секретаријат за привреду, Покрајински секретаријат за спорт и омладину, Градско зеленило Нови Сад, Туристичка организација Града Новог Сада, кафе – пицерија „Макијато“ Лиман као и бројне друге организације, институције и предузећа. Организатор трке је џет ски клуб “Мотоџет”
Зрењанин: Путарима плате касне четири месеца
У јеку грађевинске сезоне уместо да раде, запослени у зрењанинској путарској фирми “Војводинапут” протестују због лоше пословне ситуације у предузећу.
Они су одржали једночасовни штрајк упозорења, а уколико наредних дана не постигну договор са менаџментом око испуњења њихових захтева, за четвртак најављују генерални штрајк и обуставу рада.Председник Самосталног синдиката у “Војводинапуту” Милан Слијепчевић изјавио је за “Дневник” да радници траже исплату мартовске зараде и путних трошкова за четири месеца.- Плате нам касне пуна четири месеца а за почетак смо захтевали да нам буде sисплаћена једна заостала зарада. Пошто до четвртка то није испуњено, одлучили смо да организујемо једночасовни штрајк упозорења. Наредних дана одлучићемо шта и како даље, у зависности од тога да ли ћемо постићи договор са менаџментом – објаснио је Слијепчевић.
Тешка ситуација у “Војводинапуту” огледа се и у томе што је у седишту фирме, у Улици Жарка Зрењанина, због неплаћених рачуна искључена електрична енергија, па се запослени служе агрегатом како би могли да користе компјутере. Путарима недостаје и материјал за обављање послова па се плаше да ће многи, због неизвођења радова, бити послати на одмор.
Ово није први пут да пословни проблеми потресају “Војводинапут” који води рачуна о изградњи и одржавању банатских и осталих друмова. И лане је већина од преко 300 радника ступила у генерални штрајк а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Менаџмент је тада уверавао да ситуација у овој путарској фирми није драматична и да је такво стање последица ранијих задуживања код пословних банака.
Крчедин: Сусрет сликара, песника, музичара
У сремском селу Крчедину отворена је 5. уметничка колонија, коју организује породица Јакшић, а од 26.до 29.јула, дом у Цара Душана 64 у Крчедину угостиће 32 сликара из девет земаља и преко стотину песника, музичара и глумаца из седам земаља света.
Манифестацију, коју ни киша није успела да поквари, отворили су легенда српског рока Бора Ђорђевић и песник Радомир Андрић, председник Удружења књижевника Србије. Док је Бора Чорба у свом стилу публику поздравио песмом „Кад би било Срба ко Кинеза“, Радомир Андрић је рекао да породица Јакшић овом манифестацијом даје огроман допринос српској култури.
Бора Ђорђевић и Маја Волк су примили традиционалну титулу „Ја Крчединац“ и приредили публици ужитак својом музиком, а посебну атмосферу су направили песници Радимир Андрић, Драган Мраовић, Мирољуб Лазатевић, Зоран Бингулац, Нела Чоп, Јелена Ћирић, Љубомир Пјевчевић, Недељко Попадић.Титула „Њака Крчединска“ уручена је „Театру Лево“, који је извео представу „У Кубу“ на стихове Миодрага Јакшића, отворена је изложба керамике Милице Јакшић.
Афоризме је говорио млади сатиричар Владимир Драмићанин, а уметничка колонија је окупила и 32 сликара из Јужноафричке Републике Годфрија Мајадиодуа и Ендруа Данденија, Мариану и Красимира Георгијева из Бугарске, Јевгенија Гусељникова и Станиславу Разумовску из Русије, Милована Ћировског из Париза, Франка Алтобелија из Италије, Радована Мићу Трнавца из Њујорка, Виктора Шилова из Белорусије, Милана Ђурића из Мађарске и Дану Петрков из Румуније, као и по Владимира Кепића из Јагодине, Татјану Пљакић и Слађану Миљковић из Краљева, Синишу Попова из Старе Пазове, Милутина Ранковића из Лајковца, Срђана Срећковића из Тополе, Славицу Ердељановић Цурк и Франца Цурка, те Перицу Донкова из Ниша, Зорана Тодовића из Новог Сада, Бојана Савића, Јасну Вишњић и Александра Марковића, Тању Николајевић из Београда, Марију Јанковић из Инђије, Јелицу Мијатовић из Каћа, Жељка Драгићевића из Совљака и Невену Ацковић из Крчедина, који ће своје слике оставити у легату крчединске колоније.
Петак ће бити управо у знаку сликања и забаве учесника колоније уз музику Градског тамбурашког оркестра Стара Пазова, док ће у суботу увече титулу „Ја Крчединац“, уз избор из свог глумачког опуса, примити Иван Бекјарев, признање „Њака Крчединска“ биће уручено Ивану Плавшићу а предвиђен је и „међународни песнички самит“, у којем ће учествовати песници из Србије, Црне Горе, Хрватске, Словеније, биће приказан филм „Врата Србије-Мојсињска Света гора“, мини концерт ће извести Миша Близанац. На све програме приступ публици је слободан, поручују организатори.
У Буђановцима зарађују, у Добринцима губе
Ове године, захваљујући високим температурама, ретки који ће трљати задовољно руке у Срему су бостанџије из Буђановаца, а поготово они који су своје засаде заливали, јер је на таквим њивама принос рекордан. Диње и лубенице родиле су веома добро у том делу Срема, и даље имају и добру цену, и, иако сезона траје већ више од месец дана, потражња је и даље веома велика, а свакодневно долазе накупци са свих страна.
– То су најслађе паре – задовољан је пољопривредник из Буђановаца Јовица Петровић. – Иако је цена сада пала, ипак се исплати. Није лоше. За диње и лубенице потебно је доста сунца и топлих дана, што ове године није недостајало. Управо због тога није било потребно користити средства за брже сазревање диња јер су оне сазреле природним путем најукусније. Потражња за дињом и лубеницом и даље је веома добра.
По Петровићевим речима, накупци долазе са свих страна, а поједини пољопривредници продају их и на кванташкој пијаци. Било би добро каже, када би наредних дана пала обилнија киша што би продужило сезону, а самим тим и повећало овгодишњу зараду.
Међутим, нису сви произвођачи у Срему задовољни: док буђановачки произвођачи бостана кажу да су ове године добро зарадили од диња и лубеница, Добринчани су веома незадовољни и приносом, али и зарадом. Иако слове за најпознатије произвођаче бостана у региону, данима у центру Добринаца стоје приколице препуне диња и лубеница, а купаца нигде. Произвођачи су незадовољни и ценом, која је сваког дана све нижа и нижа па сада за килограм диња треба издвојити свега десет динара.
– Ту зараде нема. Лоше је бостан родио ове године, а цена је никаква – разочаран је Зоран Радовац из Добринаца.
Због суше су и лубенице у добриначком атару слабо родиле – произвођачи кажу педесет посто мање него лане – а цена је једва 12 динара килограм. Ове године Добринчани ће, тврде, изгубити на бостану јер су улагања превелика.
– Треба купити добро семе, фолију, ђубриво, а ту је и радна снага, све то кошта, а бостан не враћа уложено. Када се све сабере, више од сто хиљада динара треба уложити у једно јутро бостана. У повољним годинама то и није велики издатак, али у овој екстремној је превелик. Када је добра година, род диња и лубеница буде између четири и шест вагона, што у овој неће бити случај. Такав принос могу очекивати само они који су, осим пуне агротехнике, користили и системе за наоводњавање – каже дугогодишњи произвођач бостана Милош Гагић.
(Војводина кафе, Дневник)
