Pročitaj mi članak
Сарајево: Нико не одговара за скрнављење православних светиња
Полиција у ФБиХ морала би да открије и казни све који скрнаве православна гробља и храмове, а што је честа појава у овом ентитету, изјавио је парох илијашки Предраг Масал, преносе агенције.
Масал је рекао да би полиција требало да поведе више рачуна и да пронађе починиоце, оцијенивши да скрнављења чине једна те иста лица.
Он је напоменуо да је у петак обишао православно гробље у Кадарићима у Илијашу, гдје су непознати починиоци један споменик срушили на земљу, те порушили и вазе за цвијеће.
Подсјетивши да је на гробљу у Кадарићима полиција извршила увиђај, Масал је истакао да је сада на њима да ли ће наћи починиоце.
Он је напоменуо да опслужује илијашку, брезанску, варешку и нишићку парохију, на којима су већином породична напуштена гробља, које родбина обилази једном или двапут годишње, те тада примијети да су оскрнављени споменици и то пријави полицији.
– Многа села су напуштена, становништво прогнано, а гробља нема ко да одржава – рекао је парох и додао да се само одржавају два гробља у Илијашу – поред храма Светог Илије и гробље у Подлуговима.
Масал је подсјетио да је 23. децембра прошле године проваљено у цркву у Илијашу, као и годину дана раније, а да починиоци никада нису пронађени.
Он је напоменуо да се у парохију вратило само пет одсто пријератног становништва српске националности.
– А и то је у 95 одсто случајева старачко становништво – истакао је парох илијашки.
Бања Лука : КОЧИЋЕВА НАГРАДА ЈОВАНУ БАБИЋУ, „ЗМИЈАЊЧЕ“ ИВАНИ СПАСОЈЕВИЋ
Добитник овогодишње Кочићеве награде коју додјељује Завичајно друштво „Змијање“ Бањалука је приповједач, публициста и новинар Јован Бабић, а награда „Змијањче“ припала је Ивани Спасојевић, ученици седмог разреда Основне школе „Петар Кочић“- Доњи Бродац код Бијељине.
Проглашење добитника Кочићеве награде и награде „Змијањче“ за најбоље дјечије прозно дјело уприличено је у Бронзаном Мајдану код Бањалуке гдје је данас одржан и књижевни час и отворено 13. ликовно саборовање „Змијање 2012“ на којем учествују сликари из Републике Српске, Србије и Црне Горе.
Говорећи о добитнику овогодишње Кочићеве награде, предсједник жирија Миљко Шиндић рекао је да је Јован Бабић своју новелистичку и романескну прозу писао кочићевским слободарским стилом, а фактографију претварао у приповједну умјетност.
Он је додао да је жири у конкуренцији 22 пријаве, од којих се десет односило на цјелокупно књижевно стваралаштво, а 12 на појединачно дјело објављено у 2011. години, жири једногласно донио одлуку да Кочићева награда ове године припадне Јовану Бабићу.
Бабић је рођен у Црном Лугу код Босанског Грахова 1934. године, школовао се у Дрвару, Бањалуци, Сарајеву и Новом Саду. Мањи дио радног вијека провео је у просвјети, а већи у новинарству. Објавио је десетак књига.
Овогодишњим добитницима Кочићеве награде и награде „Змијањче“ честитао је и предсједник Завичајног друштва „Змијање“ из Бањалуке Недељко Чубриловић.
Данашње манифестације одржане су у оквиру програма 47. Кочићевог збора који ће званично бити отворен 19. августа.
Бања Лука: Унутрашња миграција на територији Републике Српске прошле године обухватила је 13.788 људи, подаци су Завода за статистику Српске, преносе агенције.
Од тог броја било је 6.205 међуопштинских миграција, 6.822 међуентитетске и 761 миграција између Српске и Брчко дистрикта.
На подручју Српске број досељених у прошлој години из ФБиХ био је 3.671, а из Брчко дистрикта 484 лица.
Са територије Српске одселило се 3.151 лице у ФБиХ, а у Брчко дистрикт 277.
Највећи број миграната заступљен старости је између 18 и 37 година, док је просјечна старост износила 27 година.
Посматрано према полу, промјене пребивалишта учесталије су код жена, и то 52,17 одсто.
Требиње:Када је Страхиња Јањић постао свештеник, ни слутио није да ће једног дана свету литургију служити у цркви која је смјештена под земљом. Дјелује скоро нестварно, али у Аустралији је, гдје се отац Страхиња налази на служби, све необично и готово нестварно.
Литургија под земљом
Тражећи своје мјесто на земаљском шару, тамо се нашао и приличан број Срба. Они су се из разних крајева отаџбине и због различитих разлога обрели овдје и постали копачи опала. Радећи и трудећи се да уреде своје животе како је то најбоље могуће, самопрегорним радом, несебичним прилозима, али понајприје ватреном љубављу према Богу и својој светој мајци – Српској православној цркви, подигли су, или боље рећи, ископали најнеобичнију и највеличанственију грађевину у аустралијској пустињи. То је храм посвећен светом пророку Илији Тесвићанину.
– Као и претходних година, захваљујући труду домаћина, гости који су са свих страна и из разних крајева Аустралије дошли на славу храма Светог пророка Илије, били су заиста своји међу својима. Саборовали су радујући се великом угоднику божијем у благословеном литургијском сабрању кроз које се на све изливала бескрајна ријека милости божије. Мјештане је, првенствено својим доласком и благословом, обрадовао владика Иринеј – каже отац Страхиња.
У Кубер Пиди долазе бројни Срби. Сви су вјерници, а већина њих се помоли светом Илији да им помогне у тражењу опала. Сваког љета очекује се долазак нових српских копача, који ће уз помоћ светог Илије окушати срећу – покушати да се обогате.
Кубер Пиди је рударски градић од око 3.500 становника, познат као свјетска престоница опала. Налази се у пустињским предјелима Јужне Аустралије, гдје температурне разлике могу бити велике. Стога се већина стамбених објеката налази издубљена у страни брда или укопана под земљом, укључујући и ову православну цркву. Убрзо по свом постављењу, парох аделаидски, протојереј Милорад Јовчић 1992. године посјетио је Србе Кубер Пидија ради освештања домова. С обзиром на климу, гдје љети температура прелази 50 степени Целзијуса, он је дошао на идеју да буде саграђена црква испод земље.
– Док пролазите прашњавим улицама примјећујете мноштво Абориџина, а радозналост вам голицају пећински улази у необичне музеје, продавнице и друге објекте који се налазе под земљом. Касније схватите и то да су улази над којима нема натписа у ствари куће. Топли домови за уморне рударе зими, када хладни пустињски вјетар брије и пробија до костију, а истовремено пријатно боравиште за вријеме љетних врућина, које веома често прелазе и четрдесет степени Целзијуса – прича свештеник Страхиња Јањић, који је херцеговачко сунце замијенио аустралијским врелинама, а херцеговачке богомоље црквом смјештеном испод земље.
